Стража

Страва ?

С Т V А Ж А

Бпг .1 204

Војма еитуадија Шавли-Дњестар (На северозападном и југо-западном руком фронту):

Очигледна тежња немачке армије геаерала Белова, која је јака око 4 пешадијска и 4 ксњачка корпусз, да об. ; ђе наш положај код Шавли а са северЈ, од стране села Јанвшк 1 у југоистотном правцу, и са југга, од страве Росијени, са великсм тачношћу наговештава и сам задатак те армије. Ако се Мзкензен сматра у Немачкој као стручњак запробоје, то генерал Белов взжи за обухвате. Њ.му је припадао план обухвата нашег 20 корпуса за време Мазурског гохода, .; ему је поверено извршење обухва’а ваше групе трупа у реону Шаваи. Уз то за обухват нашег левог крила, како взгледа, одређена је сама пешадаја која наступа од Ро сијени у источном правцу, а за обухват десног крила бз чене су знатне масе коњице. Судећа по првом насгупању немачке коњчце, јдш у г.ериоду рзЗЕИјзња операциЈа на Доњој Дубиси, кад |е она «убоко продрла била у оозадину, може се претаоотавити да ће то исто она учикити и сада, твм пре што је сада знатно многобројнија него ли г рошли пут. Али исход овога продирања може бити онакав иств као и први пут, кад је нгмачкој коњици једва пошло за руком да изаесе главу на север. С тога се и ово њихово пробијање кајугоистоку гд села Јанишкт не може сматрати као опасно, јер тај иалет може бити само муњеввтог својства, те стога и не може у свом крајњем резултату дати какве било стратегВјске корпсти. Својим др ским и ризичним кретањем Неици чине све, да би само придали лажну озбиљност о в 'ме војашту и на тај начин оривукли овамо што више нзшах снага.То ризично проткавање немачких трупа са нашвмтрупама, наравно, неможе а да не доведе до жввих и упорних бојева под најраз

/ичнијин околностима. а што је главно — до плаховитих напада и јурвша нзше коњаце, на коју ће пасги а сав терет п рарања уаара немачких коњачкихмаса које сузамнсли ле овај налет. Нзступање Немаца на путевима ка Ковну ама задатак да демовстреци јом у поненутом правцу п држи упорне и жестске борве у реоиу Ш вли, који већ увелико сазрезају. * На фронту Нарева сви покушзји Немаца ие само да форсирају прелазе иа Нареву већ и да им се приблвже оСтали су без икаква успеха. Кзд Немци нису могли да фЈрсарају поменуте прелгзе раније.. онда је тешко допу стити да ће их моћи форсирати садз, кад су на Наревском фронгу иашг трупе већ нгшле сзоје место. * Безуспешан капад немачке групе генерала Војроша на утврђења Ивангорода није имао за циљ заузећ; тпх утврђе н»д, већ просто сарапњу у оној гргндиозној битци која се наставља на целом фронту између Взсле и Буга. Опшги колорит батке, благодарећи нашим енергичним протввнападимз, ни.е се излио у од рсђену форму мегодичног Мјкензеновог пробоја, као што је то, рецнмо, било перзоду галацајске операције, већ у нередно наступање Немаца, куда му драго, по целом фронту, само да би се дочепалн нових комзда територвје. Та ко су Немци гурали напред да заузму наше положаје код Бјепжице, Суходоли, Ма1д н Оаровецки, Војславице и Грубешовз. Немајући, благодарећа томе, довољно удчрне сна ге, њнхови напвди постају слаба и не постижу одређени циљ Тако, све покушаје Немаца да се пробију северо за* падно од Взјслзвице парирао је наш ватрени противнапад

који |се убрзо претворио у жесток бој у шуми, којом приоаксм су Немци били потпуно заустављени, изгубивши 1 з то и 6 топова, гато се при пашој одбрани мор» сматрати као нарочита храброст на ших труга Ово од г жаивање Н маца са огромвим по њ-х губитцимз, и чак губатцвма топова, служи као јасан знак наступајућег заморз. Да би се та малаксалост од:транила и подвгао дух код трупа, који је знатно спаз услед бескрај ног низ» безрезултатних бо јева, пеопходне су обалате и свеже резерве. Ове би се могле још скупитп са Златне Л-ше (Золотаја Липа) и Буко вине, али, кзко изгледз, и одатле је вгћ давно отишло све оно што је способно за бој, ради образов^ња Сскалске групе Аустро-Немгца коју су снажно притисге на Бугу наше трупе што наступзју са истока. свпротивнападв Не мац» од села Потуржгце о Стали су узалудни као шго су безуспешни били и напади нема жих резерава. Веома снажни и упорнч згштитнички бојеви на линији Љубљич—Холм морзју јако ослабвти нем.чке трупе и ли шити их озога што је нај гл.вније — ударне сиш. Оза се последња, после сзаког нашег бој*: нг заштвтнвчкзм положајима, осетно топи, приводећи нас све ближе и ближе ономе моменту кад ћг наша армлја бити у стању да пређе у Одлучно наступење. Томе се моменгу о <а брзим коргцчма примиче, потпомагана сложаом акцвјом друшгва а мобилизацијом целе наше вндустрије. ,Ново Време “.

— Седивца еавозног већа -

Букурешг, 27. јула. Саопштгвају из Берлина да је пре пет дана у Минхен от путовао кајзер у пратњи свога ађутанта гечерала Шеријуса, где је одржана седница саветног већа. Седнипи је пбедседзвао баварски крзљ и на њој се говорило о снтуаиији на

ратнштима као и о сатугиији у самој земљч! После седнице је цар на веома свечан начин гредао бзварском кр 1 љу маршалску пзл* цу, наименујући га за мар ШЈла немачке војске.

Колера - Мођу аустриемва ааробљеиацама ое појавала иалора Рим, 27 јула. До сада ]е констагсвано не колико случзјева оболевања од колере међу аустријским заробљепицимг. Прелузете су све мере предострожности, да се опака болест не рашири и међу наше војнике. Ззрад ве ће сигурности сви су зар бље* ннпи обслели од колере, као и сви сумњиви, транспортсвани у нарочите бар ке подчгнуте у Приморју.

Л*б Зћрбанш Спец. телеграм Рим, 27 јула. Римска »Тр буна* доноси изјаву ј 'дпе угледне личности 0 паду Дардане ла. Помишљењу те личности пад је Дар' данела веома близу, можда ближи но што се то и мисли, Турска војска је деморалисана а мунчције за даљу одбрану нема у изобиљу. Уз то треба додати и антинемачку мржњу која узама све веће оазмере у турекој војсии.

Јермгхп о себа — Немачка штампа није особито задовољна са немачким успесима Целохупна немачка штампа као и један всћз део аустри ске штамае( В нгр Журвал" „Арбајтер Ц^јтунг*, .1Д јјт -) ни мало не величају славу коју Немци мисле да су стекли саојчм последњим успесима на источном фронту. „Берлинер ц ц Мггаг“ иде у томе толико далеко, да чак тврда, како су немачки успе си зз немачку државу кућа од снега у којој станује болесни и гладни сирзмгшдк; нека огрзне прво -унце — непријатељска офанзива — и кућа ће да се истопи у неповратак

као да је ннкад није ни било. А онај ко се крио под њсм нескривеч ће бити за цео сеет.“ .Минхенф Нахрихген* ка же: Немачка не сме да се опије у саом последњем паучвнастом тријумфу, јер је вр ло непрнјатно могу у скорој будућности ла отрезне непријагељски бајозети. Треба да смо мање хвалзсави. У томе тону пишу и остали немачки листови, што је најбољи доказ у какв:м се положају налази Немачка и поред тога што су у њеним ру*ама и цела Белггјз, и један део Франпуске, и Пшемисл, и Лалово, и Взршава. Све је то самокућа : л снега — како каже „Б. Ц. ц. Мит<г“ — коју ће прво сувце не пријатељске офанзиве да растспи кго да никзд није ни ! била.

IIIШ 1 Ди »ломатснв вестн Јуче изјутра, грчки посланик и Чапришков посетили су г. Јоцу Ј љановића бив. пуном. министра на бечком двору. Јадна важна поевта Грчкч посланик па бугарском двору посегио је јуче г. Чолакзнтића сраског посланика у Ссфаји. ВраТНЛ!! С8 МКНКС | рИ Синсћ су се вратила са јсвога путз, сз Грчмаде: г. Пашић, Мфинковић Дрзшковаћ и М настар Правде. Тешко поврејјси При маневрисању локомо* тива у нишкој станици јуче је тешко повређен Риста Петро ввћ обвезник последње одбране стараца. Повреда је била теже природе и Риста је одмах после неколико чассва умро. Мукв бвЗ ШИ Поједини сточарски крајеви тол«јко су оскудни у соли да су принуђени бзцати млеко, јер немају чиме да га осоле. Тако напр. у срезу косанич-

ФЕДзТОН Г\ 1а 1м11 1 Ри — Мемоари Хајнриха фон Роса — (35)

Одавде смо лепо видела сваки погодак такође и наше смо виђали како бранећч се одступају. Видели смо како су Руси отворили ватру на озих 36 топова који Су стајали иза логора кирасираца. Наша убојна сила била је гако бедна да би нас Руси, кад ба хтели да нас нападну, без оружја, све живе похватали, јер ми смо баш у то време имали да снабдемо с храном стоку а и за себе смо то морали учинити. Морали смо да напустимо ндше место у врху шуме да би с« повукли у назад. Наиђосмо и на ону нашу омању групицу војске ноју смо још увек вазввали пу-

ком. Она је овог пута била удружена са оним сстатком војске што је сзд сачињавало бригаду. У том дође а један ађутант' краљев са заповешћу: „нека бригада атакара"! Тако је и било. Гурнула смо у напред али не нападајући већ смо се разредилв, јер је наредба краљева имала за циљ да ова наша борба буде дефанзивнсг карактара. Наша групица војске имала је само једног рањеног офацира других губитака нисмо имали. У том стигосмо и мв на месту где је шака наше вој ске маневрвсала. Ми смо јахали у пречац једном пољском

ритмајстору, који је имао ту особину да мрзи Немц 3 . Од једз и злобе пљуваој* на нас, псовао нас је најпогрднајим речима и најзад ошинувшз свога коња баци се козљем на нвс којом приликом нанесе тешку повреду мом помоћнику лекару Мајеру, а осим тога ранио је и коња оном мом грећем другу. Као какав дивљак изгледао је он, затим, онако разјарен почео је мене псовата. И ко зна каква би још зла почи нво да је имао времена за то и да је простор био већи. У том је већ почела да деј ствује л арзилерија и пеша дија. Наш логор био је до ста далеко одатле, и кад се наша групр.па заустава ми по јахасмо уг.раво к њима у намери да ам се пожаламо шта нам се десило. Ток борбе нагнао нас једа се повлачимо и тако смо ми имали на нашој страни врло

мало рањенвка. Апи између ових био је и познати пољски ритмај :тор који се онако бру* тално понаша према нама, Куршум му ’је просвирао горњи део руке а в нога му је бкла размрскана. Ми, лекари бали смј ту, и превили смо му рану одмах, поступали смо хумано и човечно с њим. Нога му је била у таквом стању да је се морала ампутирати, али услед; краткоће временз, јер смо се моралв повлачати, насмо могли да свргаимд тај посао. Ово ампутирање и други хируршки послови као итражење фуражи за наше нзнурене и изгладнеле коње, на једном месту удаљеном од главног друма као и мрачна ноћ, учинили су да сам се сад први пут од како ратујемо изгубио од свога пука. Канонада је већ сасвим престала. На путу су се вађали рањеницн, рђавим прибором

снабдевени коњаници, распареви коњи и комора што је све значило да се наши још једнако повлаче. Мислвла смо да ће ускоро накћи и целокумни стројевн наших трупа, али узалудсмо Их очекивали. Из тога смо извјдили за* кључак: да је сам краљ изабрао онај пут, који Смо мв пасвралв 4 и 5 октобра. На основу тог резоновања одлучила смо да одсгупамо са горе побројаннм „једнницама/ Где смо сад дошла ннсмо имала нв бараке ни колвОе. И ако је била хлацна октобарска ноћ све је то лежало □од отворенам небом на слами али већи део људства лежао је на голој лединв. — Наставиће се —