Стража

/ГАаД. ПОНЕДЕЈМХ 3 А

* 1915 ГОД.

Л

ГОДИНА 1 БРОЈ 3

БРОЈ 5 ПАРА

Стан Ргдакцнје н Админгстрације Космај-’ ска ул. Ор. 22. Огласи се цају V Адвимистрацију. Цена уткрђена. НеплаКена се лпсма } ае прнмају. — Рукопнсн се не враКају. Рнсма, рукопнсе, нокац и сас остало што I се односи н а лист, I I слатн нласнику листа I

е р р е и

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

БРОЈ5 ПАРА Адреса га телегр.-.ме „СРП. СТРАЖА' Београд Претплата аа СјСгју на пошгн: на годину Дин. 12 . 6 месецн , 6 , 3 месеца . 3 „ 1 месец „ г8а ииостраастио на пошти: на тодину Дин ;.0 „ 6 месеци „ 1Г> „ 3 месеца „ ~ 'Л

[ ЈЗЛАЗИ "СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ ПОДНЕ [ У Р Е Ђ П Е О Д Б О Р ) ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092.

Пред Варшавом БУКУРЕШТ, 2 августа Добивши муницију и оружје из Јапана Руси су имали успеха у окршној борби која се води око Варшаве. На осталим фронтовима Руси су имали такоће успеха.

Наше бојиште — Наш успех код Добре и Великог Села (Извештај Врховне Команде) * КРАГУЈЕВАЦ, 2 авгусга 31. јула с.\п успслк да са неколикЈ арткљеријских ме-; така прекивемо непријатељев рад на утврђтвгњу пре.ча селу Добри на Дунаву. Истога дана према Великом Селу код Бепграда вођена борба између једне нашг и једне непријатељске батерије. Ст?рчев> непријатгљска батерија избацила јепрскобО .а дск је каша батерија успела да је ућутка са 12 зрна.

„11м т вд вдт

У јучерашњем еаШРМ увод ном чланку говорили смо 0 моралу и нсморалу балкан! ских држава ради ометзња С 1 вара 1 Бз нужнога савеза и ромагања непријагеља сло боде и независноети балканских држава У положају смо, да смс могли дознати, да су (Зиле Четворног Споразума, чинећи свој последњн демарш, код неких влада м.рале изрећи своју на]енергичнију одлуч ност и да су морзле изјавити: „споразумиШе се, како кете Балкан међу собом полслити; не буоегпе ли то ви сами учинили, ми ћемо вам, после рата, направити кар ту Балкана! и Колико је понгжавања за балканске државе у свој праведној енергији одлучности од стране Сила Четворнога Спо разума!* Ову, од створења света, иезапамћену, гигантску борбу; бсрбу, која, орименом и употребом дб сада постигнуте културе, прсждире милиоие невиних, вредних и способ них људи — ту борбу прати данас цео свет са највсћ^м ивтересовзњем. Културне ев ропске држзве боре се међу собом за с г ободу целе Евоопе, па чак и за слободу целокупнога светг! Јер уни штити необуздану јункерску диктатуру, — значи у исто доба сслободити и цео свет, отклонити са његове главе Даиаклов мач, који му вечито претк смрћу слободе.

Још )е Б;.зм,трк рекао: .вар-! ница европскога рата лежи| на Бзлкану“! Тај аксијом се и обистинио. Зачетак европскога рата заиста је на Балкану и ако његов разлог (убиство аустриског престолоигследника) није оор?вд?н. Атентат у Сарајеву извео је млад чсвек, п.н идеала! Всћ његова млада душа осетила је тежину ропства, па је све Сно живот свсј принео на жртву за ту слобод) 1 Са тог балканског огњишта ргзбуктала се та жерзв.ша, која је пламеном лазнула целу Европу. Сав досадањи производ ум* људског свом силом је упрегнут у уништавању људства и културе његове, дасе; дођ? до — слободе! Цес свет је, по свима природним захонима, иорго очекивати, да ће Балкан, као огњкште варнице данагањем ј рату, први бити, ксји Не све жргвовати за слободу бал* канских државг! Место тога шта видимо ми самн? — Шта виде народи, који лију своју крв за нашу слободу? И најпосле, шга види цео свет, који живчаном запетошћу, прати овај рат за европску и светску слободу?... ...,Ми морамо да се стидимо! Стид тај мора се попети до вр)гунца срама... Срама.. ако га у души имамо!? Балканске државе траже... коноезгције... конпезацкје и опет... конаезације!! Чиме ће те наплатити те конпезгцИје? Касав откуп плаћате вника-

кгв откуп прилажете ви ка олтар историје балканске сло боде, који откуп треба да буде кандило светлости вашим нараштајима?... Конпезацвје! Није то душа балканских народг! Балкански народи имају петвековним ропством измучену и изнурену душу, која је у заједничком споразуму увек тражила и тражи свој Одмор, олакшвцу, па и свој спас! Историја нгм то Сведочи. Али Сви балканскв народи не жпве својим ду* шама. У петвековном ропству балкански нароци просули су море крви. Зашто? — Њи. хсве душе кису могле да подлежу својим тиранима. Та енергвја народне душе зове се појам и сеесност о слободи и оки се за то и борише и донекле извојеваше себи половну слободу. Да ли те и таке душе могу оснивати своју коначну слободу само на... конпезацијама и конпезацвјама...?! Сви балкански народи не живе својим душама! Кад је уз помоћ и крв ру«. Скога народа постигнута делимична слобода балкгнских народа, неки балкански народи на своје тело метали су туђе главе. Раставише у једноме телу душу н ум! Последица тога — данас се ви дв... Данас, чиста душа балкансквх народа мсра да при* ми ту понижавајућу поруку: „Ми кемо вам карту направити! Нека је напреве! Они се боре за нашу слободу! Али тај чин збрисаће све херојске слике из прошле историје балканских народа. Будућа историја сматраће нас као недозрелу балавчад, којој се оружјем туђе снаге морала да одреди граница њи ховог живота! Балкански народи морају оваки изгледати у очима целога света! Конпезацвје! При свршетку морамо при метити: Да она земља на Балкану, која је недра своја прекрилила гробовима палих ]}пака у борбн за слободу Балкана,

не може аред нсторијои одговарати ?а ову недозрелост целокупиог балканСког народа! Рабош

Прича мн један мој пријатељ: | ...Улази воз у нишку железничј ку сганицу. Станица почишћена, I поливена, украшена зеленилом, даје врло лепу слику. Обрадован овом сликом, мислио сам, да ако у самом Нишу нкје боље, а оно сигурно није горе. Али, нажалост, разочарење је иаступило, чим сам изашао из станице и каа ме је засуо млаз прашине... лргус

Будуће кретање индустрије Као што ћс овај европски рат преокренути политичку карту Европе и као што можда из темеља измениги социјални живот, тако ћс тај европски рат извести ванредно велику револуцију и н* пољу индустриског царства. Индустриске везе, које данас лостоје. у многоме ће се раскииути.-а но ве ће се повезати, а неке до сада повезане биће још чвршће утврђене. На првоме месту немачка ће индустрија пасти, али не ради несолидности, него ради конкуренције и политике. Има много држава на свету, ксје су немачку индустрију трошили само из политичке бојазни од Немачке, јер су њезини званични заступниии у спраним државама у исто време били и ванредни трговачки агенти, који су ту агентуру спроводили уз помоћ свога званичног положаја. Падом државне снаге; пашће н то. Сва потрошња индустрије упућена ће бити на државе Сила Четворног Споразума и она ће бити извор, мање више, за све неиндустриске државе. Нарочито ће пропашћу турске власти у тим земљама потиснута бити немачка индустрија, која ;е тамо до овога рата зау.-имала прво место. Русија, ко]а је већ од лесет година на путу израде своје сопствене индустрије, добиће после рата колосални полет за своју индустријску самосталност. Овај ће рат Русима дати ванредно богату поуку; а као природом богата земља, обнлна разним сирсвинама ванредно ће брзо иапредовати у индустрији и брзо ће лодмирити не само своју потребу, него ће се такође појавити и на страним пијацама, нарочито на Балкану, а рускз је индустрија позНата као солидна. Један део индусгрнје ванредно ће се брзо развијати у Србији, главни разлог томе биће тсрнторијалио проширење, које повлачи за собом повећаж? становништво. Жснски свет Сккск* о муфу И муф нмаде своју скаску н у њој причу о своме постанку. истина та прича о муфу води својо порекло баш оне земље, која је данас нвш непријател>. Али то муфу ништа не смета, нити см ,ј онима, који ће своје руке у муф гурнути. Ево те приче: Некада је нека лепа кње владала Угарском. У га доба с хор.ито је беснио у тој око... један вук. Свима замкама што л, нх разни ловци стављаху, зна. је измаћн. Тада је књегиња сд >чила. да са највећим жаролл ра.чбукти у ловцима вољу, да самд вука смакну и обећа, да ће онол-.е пружити руку, који булс вука у Многи великаши, достојанстве;;п ци и страни принчеви долажаху у двор са надом, да ће на н.их пасти та срећа, да убију вука : да добију књегињину руку. Једаи з, другим одлазили су у лое . а.игсе ниједан не враћаше са ловом. Тада одједном наћоше вука, где .мртав лежи на једном пашњаку. Књегиња нареди, да се мртав вук донесе у њезин двор, да га види, к»д га донесоше, књегиња прнмети, да на вуковом крзну фа ли Једно велнко парче. Књегиња мишљаше, да је онај морао убити вука, у кога се нађе тај комад и објави, да ће његова жена бити. ко јој онај квллад крзна буде донео. Тада се видело, да су је великаши варали, јер ниједан није могао крзна донети. Мдуће знме Једнога доба извезе се кн>е1 иња у саонама и виде, где једно .чладо чобанче изиђе из своје колебе, држећи своје руке умотане у неком крану. Нареди да саоне стану, позва чобанче себи и упита га, одакле му је то лепо крзно. Чобанче јој одговори: „овај комад крзна скинуо сам са једног мртвог вука, којег сам пре неког вре.иена убио, јер ми је козе клао. „То си тн тај — викну каегиња пренеражено — који сн убио ому помамну звер. Зар ти не знаш, да сам ја обећала своју руку ономе, ко ону звер убије ?“ Младо чобанче одговори, да с. он мало састаје с људима, с тога чу је та објава непозната. Али књегиња одржа своју реч, узе младо чобанче себи у саоне и ’одвезе се у свој двор, где прирезн сјајну свадбу. Чобанче предаде књегињи шо парче крзна као младожењин евадбени поклон, а она начини од њега нраки муф, којега је сваке знме носила. Тако гласи скаска о муфу. Ко жели богату жену оп »е.ЈАч-ога рода, нека кас у' лов на г.есне вугоке.