Стража

ВоО! 7

СРПСКА С1РАЖА

одбору л суму од 6 000 дав. врвљскгов месном одбору за помоН незод»чнма у рату. Јци шумт уш|м$(м

Разно Свршетак роман«, који је један човениЈн живот сласжо. Један скороумрла списатељ пи-

Наш ! аријатељ г. Ипб.т)^ је једаТ7уп7 Р онаГкф је

— А зашто. Пуае? — Знаш, тл кад си пијан, оада си тако коми';ан.

Кнрхнер, кОУандант Сремач ког одреда, Јбивши аустријскн оотпаручник прииљен Јв у на шу војску са чином резерн.

штампан у подлиску неког већег листа. Једнога дана дође њему неки свештеник и одмах пређе на разлог своје посете и упита: „Да ли сте већ написали и саршетак

пеш <Д. аор .чникл. I . Кирхнер ( оном вашем роману, гато изилази

се од прв г дана нашег ра тован»а као добровољац бо рио и до сада је у толако мзхова дао сјајках доката љу> бави према новој отзџбчни Србији. У једној бсрби у ко

|о| се н?сби°но истакао био животу*

у Дневнику? .Јесам*, одговори списатељ. „Хоће ли јунакиња на крају умрети?* Пигаше свештеник дал>е, .Јест она умире од сушице, јер по мојим верно описаним симптомима, онј може тешко остази у

је тешко рањен. Са тек|залечен м рансм он је напуство болницу а пгхатбо у борбу да се са својим друговима бори рзне уз раме. Ово на мгчу заслужено унтсређење ми му нзјсрдачније честитамо. Р»48рац«ј8 «8М

„Ви је морате оставнти у животу, те морате измениги свршетак вашега романа" Рече свештеник и на одговор списатељев, да и то сада вчше не може изменити, настави: .Вн морате то учинити! Ја имадем чћер, којанмаде исто ветне симптоме сушице, које сте ; Ви у своме роману навели и она сзаки дан са најаећом запетошћу ; очекује сврн!етак. Ако Ви пустите,

мисли < — Скугиџа Иер Мудар човек има толико да мисли, да једва доспе да говори, а будала толнко говори, да нема кад да мисли.

К"ад је већ. овога лета, овла-| ко могла би се приредити к већ да.»а гако велика жеља за прево- ј збнрка Фравсових историских ђењем Анатола 'Рранса. ретка прича и легенда, које се одликују појава иначе у нас од кога до-! пмшчевом необичном начитаношбисмо неколико добрнх књига и ћу, по-знавању историје, уметноу добрим преводнма („Књига мо-1 сти н ф-илоаофије. га пријатеља“, „Кошуља", .Ко-^ Књнге Анатола Фраиса јесу домична ксторија“,„Побуна анђела“) | битак за нашу кчкижевност, која ми би препоручили иадавачу „Мо-: је добрим избором превода свдерне »библиотеке“ да у њу увр- (>омашна. Начии, на којн се прести и Франсов дирљиви н егзо •! воднлац труди да све боље стиари

тичнн роман „Тајне“ (нреведен у | Франсоне пружи српској публици кма људи који не говоре ни- -Д ел У" и;; к " ога може одштам-јна чмтање, заслужују похвалу, као кад кад треба, а има жена које! пати ) 11 „Епикуров В))т“ који би! и вредна Цвијановкћева књижара не ћуте Шшад кад треба.

Безобразан је онаЈ, који другима оотави да се стиде место њега.

ваљало превести. поред остљ/жх; која је уз „Црвеии крин“ лишче* Франсових ствлри. које мам обе- дала и ову .Комичну исторкју“.

ћава дати његов вредни ирево-; дилац Ради8оје Караџић. Исто- га-,

сви СЛ.

Шала

ФЕ/ВТОН

На жалбу једног Л' феран- Да млада девојка у вашем роману та Анкетна Одбор прегледао ј - Ум ^ ги је акта о лиферзцаји меса за крајвнску војску, и нашас је да и газда Урош Бркнћ. народни псстаниа има удела у лиферацвји.

П0С«1НУЛ! јуче у 3.40 часова по подне преглинула је пос.те кратког и тешког боловања Јелена — Лвнка. супруга Тасе Филиповнћа, управннка марвене болнице. Сахрака ће се извршнти данас по подне Стан: Мараена Болница код Топовских шупа.

и моја кћи, на чију је душу ваш роман одвећ снажно утицао. Као ј што видите исход вашега романа одлучује се н »д једним животом*. Чувши ово, саисатељ је свештенику обећао, да ће сзршетак изменити: девојка ће се опоравити н биће сретна. И за дивно чудо! И свештеникова кћер преболела је болест. после се удала и била је здраза и сретна жена.

— Кажем ти, моја је Мара красна жена. Мирна. уста има, а језнка нема. А вредна, као кртица. Ради од изјутра до увече. Да Бог да, да имам срећу, да ми и друга жена буде тако вредна, кад ми ! ова умре!

(а Навошнбм ј Ри - Мемоари Хајнриха фон Роса —

Једноме се офнциру деси малер, да на улици падне с коња. — Мени се то не би могло десити. рече му један фићфирић. — Штд. зар ти умеш боље да ! јашеш од мене ? — То не, али се ја не би ни попео на коња.

Књижевност Комична историј«

Крај озе затре и за време ове вечере, дпанали смо, да је приспео краљев курнр из Штутгарта, да нос4 са собом врл т много нлвца за трупе, ордене и почасне сабље, злаг ве а сребрне медаље као награду за офздире која су били предложени за одлико-!им репарирао коњске потко-

— (*3) На оаом путу појавила се још »едап врло осетва незсљз, наиме, необично је тешко бдло са погхизањем коња, аошто не беше ни материјал« ни радника. Миого наши радницч узалудно су тражили у Чатску да нађу некога ко ба

вање, а и за иавестан број !војника ксји су се нарочито | истакли. I Али тек

вице, или удзрио нове. Озт невоља се појавила и грајалз је за све време нашег позлачења не хотеНи се на једном

ђелешке

О пољупцу - р. а« а Пољубац је најбољп лепак. Вереничкн претен

. што бесмо вече Роаан Анатола Франоа, с , . \ , . фраицуског пневео Ради-1 рали а наређење сгиже да се | ублажнти, тако. да Је ароуз <оје караунћ издан,« с><. кренемо лаље. Истина насмо!роковала »рло много несре;'Цвишновива Веоград 191» г л _ - ж \ . дуго путовала, и кад јебила|них случајезт, поиоћ улогорили смо се у;

Вредиа н стмена књижара Цвијановићева дала нач је за ове трп !рагне године серију разноврсних љубавн у својим преведеиим ро1 манима у збирци „Модерна бизаклетва н блиотека". Једна од врсте лаких,

Г. Тнхомир Рад. Недић, судија јали пољуоац ннкад извеијтава сноје пријатеље и по знанике да се 21 пр. мес. венчао

д»та реч може се узети натраг, довол.но неоораћепих. али обич1 них, по начиау француских романа, јесте (I ова љубав глумиие

г Пољубац је у стању, често пу-. Фелиснје, љубав проста, која је у Солуну у цркви Св. Софије сајта. да усрећи а н да унесрећн ј баца пз наручја првог. оскудног

г-цом Аритулом. ћерхом нок. Млл- човека. тијадеса. бив. поштара из Ниша.!

Ото ЗаЈс

Очакви смо (АФО^ИЗМИ) До саиа смо износили афор((-! аме свију професија, сада износимо тосчатрања једног афористе:

, У ул а< V >.; љупци.ча, \ )Iсећамо т

д.ладости се а у старости их времена.

у наручја другог, богатог љуоав|ника. У „Комичној историји" незанимамо по- Ј ма психолошки награђене љубави као што није довољно мотиписана нн визија коју чешће има

Идућег дана, 31 октобра, једном селу покрај друма, дај з&устаанла смо се од арвлиареноћвмо На раскрснпаи; ке иа две миље испред Вјеспута стојао је на једну букнујма. Дан је био бастар изо

се радо;

|едач мој стари позааник промрзао од зиме, усахнуо < д гладн и умора, и дрхтао је. Оа ми је рекао: „Ви сге једини од оних војима је краљ послао по своме куриру ор ден за извакредне зас/уге које сте учинили отаџбини Ова вест ме је нараано обра«

јФелисија, сећајући се самоубиде, ; ДОвала, али му иаак одговс-

Хз дечојег сбеша

П раи утисак Отац: Ја оцењујел 1 вуде према — | првом утиску који на мене учине Из.чеђу моралиста који нам це-1 „ до данас се још нисам преварчо. Микица: Тата, а какав си утињих ј сак добио, кад си мене првн пут видео?

лог свог века указују путеве ка срећн — нма врло много несрећнијих од нас.

Чим људи назову некога својим одаклх иочињу да га мање цене. I

Да буде комичак — Ујка, хајде п« још једну чашу вина!

! првог љубавннка, што јој неда, да се потпуно преда другоме. Ова исихнчка визија јесге главии ингерес у роману, само је његов смисао остао читаоцу. да га реши на свој начин. Писац има и овде топдипе Додеове, извесне гајанствености Мопасанове и своје сопствене бујности н финог духа, којим живописно колорише ову просту нсторију, хотећи да у обичним животиим појавама киди и сву комичност ситуација.

рих, несумњајући у шену истинитост: кад бисмо били у свеколикој сигуриости вг.ша би ме вест необнчно радовала, али овачо налазећи се на месту где са свију страна пре ти опасност, опасност по живот и опстанак, к»д се сдрт кези на кас из сваког мрачног угла верујте, сад ми је све друго прече него да се радујеш на одликовање.'

крнстал, а тоаал као у иесецу априлу. Ко је имао шго дд кува, тај је ложио ватру л пекљао се око ње: ја се удружих у ревену са још аеколицином санитетских Официра, да кувамо кашу са мјслом. И тек што смо поје* 7 н на брзу р /ку зготовљено јело и Саремилк се за полазак, а одједном се чуше узвица; ,Козаци! Козаци!* Ми скочисмо на коње и појурисмо што је могуће брже; тако смо се спасли нашим брзим бегством, Многи су бали на томе месту рањени, многи заробљени. а и много жалоснах ствари причали су нам они који су после нас успела да се нзвуку из те немиле ситуације. — Наставиће се —

— »*ОМЛН па београдског живбта -

На качији рекли су једно другоме збогом и расгали.ј Уз пут Сгеван је размишљао! 0 овоме догађају и чудио се самоле ссби- Признавао је да је кукавица, Само није знао одкуда тај кукаввчлук Лежећи иа -екој посгел»и млада је девојпа мислила на младог човека. Покушавала је да га заборазн, а склањала би о ји, али све узаман, његова витка фигура била је дубоко урезана у њезинам мислима а он јој непрвстано лебдео пр«д очима. Најзад пред саму зору од умора кап ца јој се спуствшг и она заспа, Ала нн у сну јој овај гроаан човек аије давао мира. И у сну се она са њнме бо рилд. Са расплетеном косом.

кОја јој је оивичазала мало и нежно лице наслоњено на чи сте јастуке, она се с вцемена на време трзала, а аа лицу би јој се указаке црте које су одзавзле њезину душевну борбу. —

Сугра дан, нешто.блеђа но обична дошла је опет на по Сао Г. Стеван ван свога обичзја није излазио у варош. Ссдео је у соби и нервозно је лупкао прстимз по сголу и прозорским окнима. Био је нешто узнемирен, н на најмањи шум или шкрипу врата нагло би се окренуо и свој погл?д управво на врата и очекивао је да се иста отворе. У већини случајева врата се или нису отварала, или ако су се и отварала у собу би улазило свако друго лице, само не оно које је он очека вао. Овб га је ужасно љутило, он би још нервозније добовао у прозор.

Нзјзад гешка гзоздена капија зашкрипи и он кроз прозор опази њему тако дрзгу личнсст. Да је био сам кликиуо би од радости. Ов»ко пах н» његовом сд очекавања нервозном лицу ргзвуче се осмејак. Тога часа лично је на небо, на ксје после кгше а мутнгх сблака беше изишло сунце и својим зрацима уносило веселост и живост. Да би сак^ио своју радост дозватао је г.рву кн»игу која му беше близу руку и стаде је прелиставати, Међугам наје читао. Испод дугих и густих трепуша, испод ока, гледао је на врата и о чекивво је да се отворе. — Настааиће се. —

Слоненска Нњижарница отзорена /е.

Доеледње веети Руско Бојиште — У области Риге ПЕТРОГРАД, 4. августа Главни генералштаб саопштава: У области Риге и у правцу Јакобпггата није било никаквих необичних промева. Непријатељгви покушаји у току 2 и 3 авгусга да напредују сузбијени су. У правцу Двинске и цаље воде се упорне борбе. немачки напади одбнјеви су. — Код Ковна Код Ковна су борбе постале Д( крзјвости упорве. Противник је 2 н 3 августа п >што Је брижљиво припремио своЈе кепаде тешхом артиљ ^ријом свих кадибрз све до топова 1ћ палаца уложио свз с-оје напорр да « јуриш заузмс утарђења на лвпој оЛ»лм !ћ»са»ена. У вече 3 августа пошдо му |е за руком да освојн једну тврђавицу готовО потпуно разорену вагром и дх се у-