Стража

ВЕОГРАД, НЕДЕЛјЛ 8 АВГУСТ1915 ГОД

ГОДИНА : ВИ)Ј 8

БРОЈб ПАРА

Стаи Рсдакције в Адмкмистрације Косиајска ул. Лр. 22. | 01 ласи ск дају у Адиинистрацију. 1Јеик V I в)>пеиа. ЦеилаКека с« нисма »е прнмнју. Рукопвси >е не крићију. Писма, руиопксе, нокац и скс остало што се одиоси иа лист, слати класнику листа

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

БРОЈ 5 ПАРА

Алрег* ,»а гелетраме .СРМ. СТРАЖА* Ј'0о1 рад Прегплата аа Србкју на пошти: на 10 ли»у Дии. 12 . г> ие.еии , г> . 3 месеиа . 3’ , I кссек , . Т8а миос"|рансти<> на лошти : Чји >однму Дии 30 . 0 месецк . . 3 местна . 7т>0

ИЗ.ПАЗИ СВАКН ДАН > 6 Ч ПРЕ ПОДНЕ | У Р В Ђ У Ј В О Д Б 0 Р | ТЕ.ПЕФОН УРЕДНИИ1ТВА Ј092.

Одговор наше владе НИШ, 8: гвгуста Ол једне угледне подитичке дичноети еазнао еан, да ће одговор наше вдаде на ноту Сида бити у овом емиеду: Краљевска Влада пристаје на територијалне уступке Краљевини Бугарској. Шта пак, Србија има дауступи Бугарској има да се одреди по ликвидацији рата арбитражом Рускога Цара.

јрабош

У /исту .Думв* изнессне су изјаве о српско-бугарском споразуму, које треба да су кзјави-и наша господа мини Стрв бугарском нсванару Маџарозу. Не питамо за аутентичнсст тих изјава. Оне СвакакО по стају предмет дискусвје. Ако су аутентинне, наша п»жња мора на њих сбраћена бвтв; не буду ли пак аутентичне, из тих изјава увиђомо ми те жне разборутијик Бугара. Из свих изјава наше господе министара прсвејава склонсст на попуштање; склоност на поновне сиоразуме. Та душевисст није само код њих, него је та душевност карактсристика нелога српскога народа и нема сумње, да би Се цео сриски народ сагласио са својим миннстрима, кад би то питање дошло до свсје потпуне зрелости. Србија и српски дгжавници били су сни, који су закували квас прошлсга споразума, који је као последицу ииао 1912 годину. И онда су Бугари изи шти на сусрет. Србија им је обсћала остварење њихових идеала; али народу бугарском није дозвољено билс, да иостигнућем-тих идеала, учврСти у ксто време братство Са братским српским нгродом. И Српски државниии и снај паметнијн део бугарског народа, који тежи за искревим братством, мора бити :.ачнсто са тим, да је са Бугарском немогућ истински споразум, Као што је мало пре речено. сраски државници, изгледа, да су вољни да уч.не уступке Бугарима, и српски наоод са својим краљем не бв био томе противан. Код ин-1 телегснтнијих и разборвтијих

јуспед помањкана услова него у-, свакога оборити за два минутв. след нергда к неуредности. Да је ј И заиста је оборио љкх деветна! било сне к сваки на своме месту, ест, али сг двадесетим догоди чу Пада ми у очи како ;едан мој : не би повешто било, што није се малер. Некако незгодно је стас, познаник, иначе трговац, два пут требало бити. јте му нога оклизну и паде и тои недељно долази из Ииша у Бео- Кад је мобилксама војска, у исго прили^ом сломије кључжу кост. град, и враћа се онет, али ра- доба је к Миннстарство Привреде Наравно, да је хрвање престззо Срба ти евентуални уступии 3 У ме се увек са по неком балом требало мобилисатн своју војску и да се весеље претворило у жапосматрају 'е са впшихиет- Заинтерссоваи тим аата једнога у псзадини у службп пожспри- лост. Баба-млада брижно му скнничких глеаишта а не амо д8На ' када 1 с опст ДС1|1а0 У арех?- Требало је унотребити, • нула хаљине и трља леђа са канд ’ “ “ оград запитах, што дола.зи тако пензионерс. ветеране. стручњакеј форним шпиритусом, п* се болн;. Са гледишта груоог мзтери- често у Београд. неборце н практичне нестручња-'сетила, како је она дршћуним тејализма. П1та је наша цкљ у А он ми у поверен.у речс: ке< Ломоћу жих се требао учн• лом и усколебаним грулима свлаОвоме европскоме рату? — — Па знаш зет мн је лвфе- нити распоред налазеће се гото- чила сиога младожсжу кпога дана, ПрОГОнствО варварских Тура Р ант - Он седи у Нишу, докјана вине производе, а у исто добд да али прс — педесет година! Ах /;ука ич Рвпппс • Слпбпиа Бчл. н,егово имс п У т УЈ ем ” преносим, је снроведена и реорганизаш;;а ста млад ка из пвропс, слооода оал- б Само молим те ла остане > и п »1 г >арггоиу и»и\лпо* 1 »

младости, што ли се не пе-

Аргус

кгна и савез његсвих народа; ј ме ђу нлма. наиионално и словевско ује дињене. Кад би ми то са Бугарима заједнички извојевали, српски нарОд у деоби не би нвкада цепидлачио. Изгуби лв мо што ОД данашње нашеМа*ј_ Једвн итал „ј» Н ски когпусна.шни комора, сен.апи, магазини намир-

Пред Трстом

Вашмша шшм1ја ' Оно. што нисмо ми сви чинили у мирно дпба. мораћемо чинити

, ;е снроведенг и реорганизацпЈ ' за ноиу производн.у. Миннстар- ератиш! ство Псљопривреде је морало Али слушајте ово ч'удо ’ снажније нстурити свој аукгори- Неки Бихардсон, који је у мптет и нема сумње, да би му војно досги био онај комедијаш. што министарсгво дргговољно изишло .игра по пајвану. И он се одлучио на сусрет. Стручни етономи сујда слави своју златну свадбу. Па ’ трсбали бити упућени на дужност, да би спојно свој поаив из млакоја спада њиховој струци. као:; дости са овом свечаности у старости, он се одлучи на глнсао, која је не само оригинална. него и вргтоломна, а свему најчудноватије је то, што је на ту вратоломну мисао присгала и његова суслављеннца, баба-млада. У близини места Штрингфилда, у америчкој држави Нлинојсу, ишла је преко једне реке гвоздева жељезничка ћупркја, внсока 180 стопа, а ограда није јој била ширг од 9 цоли. Бихардсон науми, да на дан златне свадбе, згура своју , младу у колица са једним точкоч — Прмпрнаг .. очи рата — ч да је по тој огради превезе са т^купешт 8 звгуста ! ! едне » а Д РУ Г У страну реке. Три оукурешт, о. звгусга. чет врти ограде је векпрешао, али Јуче је овамо пр спела 1 Г а у једном ухвати ја« ветар и

се 3 км. пред Трстои. - ! ннца за љуле и стоку. за помоћнике марвсних лекара ит.д Јер Солун, 8. августа. кад се захтева, да стручан иоп Јављају званичио из Рима, опоје иогинулог борца. онда би да је један италијанска кор ;исто тако нјжно било, да стручпус успео да се пробаје до ни економи РУ К У‘У 0В |,М благом ' на три километра пред ТрСтСм. Пад ове варсши очекује се сваког часа.

|Иатериј|д за Рутунију

кедоннЈе. ми :а; нарсд не 1 ре |дајемо ропсгву, него својој 'рођеној браћи; предајемо га славенској држави, у којој би требао и мсрао бвгн заштвћер његов свестрани индиви:дуалитет. Тако се у нас мис: ли, а тако мисли и сва инјтелигенција взсколиког сла! венсгва. Међутвм код вас, Бу јгара, сзсвим је друго мишље ; ње. Ви не тражите идеално |уједкњење своје нације — то 1 није истинг! Вассу непријатељи !нгши научили да тражите ве- 1} ^ свако зл° има и | лика количина ратиог мате- у мало што с младом не оде у ;лвчину; тражите, да постанете своје лобро. Пре ниг\-.о хтели, а;рвјала и других ратних потре дубину. Сретно одбаци колица, !снага, алн не за сво) СОПСТВе-| сада морамо. Не чини то ништа!ј(5 а за румунску војску, кеђу I к0 Ј а одлетеихе у дубниу, бгба-млнни развитак, него занаше у : Главно је ћеко учкнити (?). ко ; има се налазе и товдесе. 1 да се ИЗВ Р Н >' железничк6 '™* • ниггтење И кап б« ми га гнп. 0» а ' Р» т нам је открио до сада , ко ' нма се на '* азе и т Р м Д есе ’ „ е , а слављеник преко ње. Што ' ' скпцвену тајну, да наше Мини- Д е рОплана свстем .1«убе . ■ ти је судбина! И у несрећи створн га тела Одрезали Један комад СТЗ р СТВ0 Пољопривреде није баш Сав материјал је првспео се златан моменат, који потсећаи далИ вама, за нас битс био! припремило србију у пољопри-ј из . Италије. у чијим је фа-!ше на исти дан, али пре — педенајмањи губатак, шго га не вредиом погледу онако, како (5и брикама Румунија још раније сет година Да ли Се том принуд мамо; али би то била за нас требала СрбиЈа да је, по својим извЈ>шипа поруџбину. опасност што сд Свога тела* П Р Н Р 0ДНИМ условима, нити онака ' ■ _ - _ |како Је од тога наЈнадлежниЈега стварамо Себи крвнсIа непри-• В р Ха р еК ламира>Та. Сада се јасно; јатеља, јер, опет понав/вамо,! виде те шупљине и ГИ недостатци вас Су наши душмани научи и оне ће мање погрешке бити, I олр гне св»дое лв, да нас мрзате као најљу- Л* 0 се прионе во-вноме исправ Шала ће своје непрајатеље. Мивам ља ^У- п ° " " “ м зато никада нисмо дали по

Женски свет .Златне сиадбе

ном прнликом и носевима пољубише — хроника није аабележвла. Али сутра ћете најчудиоватије читати.

Да нлставимо о чича младожс-| Као што војска мора имати и , њама и баба-младама. Муж — Умукни! Немој да ме имала га, свој ратни програм, ис-! Неки грађанин Кантле, фармер, љ у П |ш, ииаче ћу сац дг ти покгвода. паши душмани ваС 0Д- ; то твко морзло је и Минисгар-,у Јокшнру, счавио је златну свад-1 жеМ1 д а С ам мушко.

рсђују СД славенске мајке. јство Пољопривреде, као .најзна- ! бу, па да будс неличанственија он Догод се ви не препородите, чајнијв фактор пссле војске, мо- прирсди забаву са хрвањеи, пошто ТАГП 1 ГП ке Литн ла ип гпппа-ЈР^ 0 Ј е им -1 ти свој ратни програм ! је он у младости био чувени ат-. , ' д ^ I и цела Србвја не би осетила те- лет. Он је објавио, да ће се тога зума АОђе. ' жину овога рата. Ако се гдс осе- {дана хрвати са педесеторицом мла-' ' _ 1тида тежина, она није по^^ала | дих људи и то са обвезом, да ће

Жена — А што не покажеш; крајње би врсме и било.