Стража

(лрава )

,Сг|ИсКА СГЕ АЖА

6оо< 9

Наше железнице — Портрети са наших желевннца V .'ђ Изјутра рано на сам дан вбора стижу возови на Бео градску Станицу Гачула шета по перону у свечзном оделу « дочекује једног по једног и сбећава, ти имаш класу, ти повншицу та премештај где волиш, али данас има да се изабере за председника Удружења Јован Станојевић. Тачно у 8 часова Гачула уводи једну руљу у ,БајлО' кову пивницу*. Јоца наређује да се отвара пиво и кад је се она руља мало понапала Јоца улази у салу весео насмејан јер је Гаччла припремио добар терен. Чата листу нове управе коју је он написао и пнга ко бајагипримате ли ову управу? Примамо одговара Гачулана војска! После овога Јоца држи говор и велв Браћо! Борићу се за Вас и Ваша права по цену мсга положаја. По том је настало пиће коме ннје било краја јер је когерија победила једног аоштеног човека Светозара Михаиловнћа. Услугу коју је учинио Га чула Јоци Станојеваћу изузетно од угоаора који имају међу собом Јоцз је обећавзо Гачулв да ће га у своје време код својах прпјатеља помоћи да добвје какав добар положај. Када је Јоца успео да остане и даље председник Желез. Удружења он је железнача рима окренуо леђа. Ахо бн ра неко замолио да му што учини Он је Се бранио да им ништа не може помоћа док в4»цођу његсви прнјатељи јер Је вела заклети протизник фузаонаша, (сиромах он) Данас када су пријатељи јоце Станојеааћа на железиичкој управи, железничара очекују сд његз да испуни дато ам обећање али за ово «екелкко месецн од како је ова промена у Дирекцији Јода ни из далека не показујг да ће им ма шта учанити. Доласком његоввх пријате ља он је учинио за себе што ту је главни циљ н био. Мн дзнас вадимо Јоцу Станојези-

ћа на положају инспектора наших железница у нознм крајевима. Овај положај доста је завидаа и сн собом повлзчи и велике новчане додатке.

Понуда за мир — Мнсија блрона БуријанА у Берлину Букурешт, 8, августа. У овдашњим добро информисаним круговима уверзвају, да је последњи иут барона Буријана уБерлин имао врло значајав карактер. Буријан је путовзо у Берлин да са немачком ваадом утврди про-1 јекат о понуди за мир, који ће у скорој будућности бита уаућен само Русији, са жељом да се Русија одвоји од Че творног СпорасЈмз.

т т

Предлог румунског министра председннка. Букурешт, 8. августа. Посланицкјма Сила Четзорног Споразума Братијано је предложио да се у Булуре* шту одржа једна ксвференцаја балканскИх држава. на којој би се амали да уклоне свн неспоразума и сва трве ња мгђу твм државЉа. Овај предлог рум/нског пре- ј мијера предмет је живе дис-ј кусије и као сигурно се држи да бн овЈКва једна седнида нзјбрже уклонила све не-ј Споразуме и омогућала ства рање новог Балканског Савеза. Румуивја а Споразум — Вратијано одоко да пвтпише «'по-' р*ву« Софија, 8. звгуста. ј У овдашњам круговнма бли* ј ским влади сазнаје се, да је, бугарски посланик у Букург-: шту С, Радев послао влади' шифровану депешу, да је братијанс одбио дз потпвше у^ говор о Споразуму са Четвор ним Сооразумом. Као разлоЈ за одбијање Братијшо је на

вео несређене односе између Србије, Грчке иБуг»рскекао и незадовољство са компен зацајама које Споразум нуди Румунији у Бшату.

!нш 1 Бшш — Џавид беј у Софијк Софија, 6 звг. Турски министар фавансија Џавид беј у путу из Берлина за Цзриград, задржао се у Ссфију. Цавид беј је посетио д-р Радо.лавова и са њиме је имао подужи разгозор. Пссле аосете учињене д р Радослзвоау Џазид је посетио чла нозе мисије. који су прегова рали у Цтриградуаса Портом, н која су се по позиву своје владе вратиди у Ссфзју.

феревцаји која ће се у току ове недеље одржати у Крагујевцу. Шш руииг Ц ^1 У дипломатским се круго* вимд говори да је кнез Трубецкој, руски посланик преко спепијалног курвра из Пегро* града дсбио својеручио ии* смо руског цара за Краља Петра. Садржина писма треба да се односи на сраско* бугарски 'споразум. Г. Чолак-АнпИ Наш послзник на софијском ‘ двору, г. Др. Бошко ЧолакАнтић, који је попозивувладе дошао у Ниш, вратио се снноћним возсм за Софију. Са г. Чолак Антићем је отпутовао а наш аојни аташе при софајсксм послаасгву г. Кушаковић.

Одговор ачсричке владе на бечку ноту

Беч, 6. августа Одгозор вашинггонског кабинета на аустријску ногу од 3. азгуста о испоруца рагног матерајалз, коју има да учини Америка, предат је дааас. !«!!! Мхкиспргка свдница Јуче аре подае по д председништвом г. Пашићз одр жана је мниастарскз сгднапа. \\гџт Скуишша За д»нас нема седаице На роднг Скупштине. Идућа ће ее седннца озржаги у понедељаЈ<, Фтт о итџ ј Из Паризз јављају, да су |француска владајући кругова оптимистички гледају на сатуацију на Балкану, створеној кораком Споразума. Оаште је мишљење да ће доћи до саорззума између балкааских држава. Партш клубозл Данас по подне одржаће партиски клубови клубске седнице. На овим ће се седницама прегресати питање о |компенззцијама. које би се Iамале устуаити Бугирској У посланичким круговима,! |без разлике на партијску по-| ; двојеност, : сећа се негодо- 1 ,вање. Ј?дан нзродни послајник из владине вгћине изја| зио је пред једнвм сграним јНОвкнаром, који се Овнх дана | бави у Нишу, да Србаја не сме на под којим условима да 1 уступа вардарску долину са !аругом!

Саднмца у НјигјЈвд У току ове недеље влзда пе отпутовати у Крагујевац, где ће са Врхо8лом Коман дсм сдржати аехолнко зна чајних седаицз. Одговор ершке мада Из владинах кругова са знајемо, да ће краљевска влада предати свој одговор представницима сила тек по кон*

о1 №№ј Комесар нишке железничке станице пре нека дан пронашао је једну азгубљену торбу иззесне госпође, којаје допутовала возом пазЈторбу из губила, а у којој је било у вредећим хартијама н уложној књизи 173 000 'дин. Новац је предат сопственици. Овај пример пошгења г. ком сара за сваку је аохвалу.

Тажш цм Г. Жавојвну Дачићу, уараанаку Државне Штампарије, замус је птивуо брат јединац у борби са Аустрвјанцама. Сад му је умрла 6. ов. мес у Свилајнцу, и сестра Зорка, оставивши двоје незбринуте деце. Ожалошћеној породици наше 'искрено сзучешће а покојници нека Бсг подари рајско насеље.

Факиризам (Како са« дошао до ових открквен,а> Путујући за Солун повуче ме жеља да видвм искрцавање енглеске војске, која је дош/та ив Индије. Отпутозах на острво С... и приметам искрцавање колонијалне вој • ске аз цтрства Индије, прађем блвже да бих могао бо ље вадети. Први поглед паде ми на предвсдника те војске, човекз од 30 до 35 година маркантног лнца у белој атвли, сабљом о бедримЈ елегангном такуму на арапском коњу. Пошто говорим доброфран* цуски повуче ме жеља да се упознам са тим иидаским вођом, која је лошао да се бори као Будиста против Мухамеданацз н Гермзнаца. Пошто се искрцала сва зојска одмах се улогори. Војсковођи Индија* наца разапеше свилени шатор, Као Србан знајућа да ће а њега интересовата Србија и шен хсрсизам, слободом сзо* јом замолнх да ме прими. Дадох моју плсе гницу са српским и француским написом, и после 5 т нута изађе једав Инлијакац пред мене, колосална људана и рече на енглеском језику. који ја нисам разумео, али по свем изгледу учани ми се, да ће ме Махараџ! моћа тек у П часова примити уаудијенцију док се од пута одмори и преобуче, и ствари му се донесу. Тачно у 11 часона доћем пред шатор где ме исти Индијанац дочека и праведе Ма* х«раџи. Ону радосг коју Сам код тога човека нрчметио не верујем да сам икада у моме животу доживео и да ћу ика

ПОДЛИСТАК

Рј еггг 1<М МаДагае Нг| 8 ап 1 еш( Крсз широм огворена врата према веравди опажам, дз |е све лепо штогод се види. Као нети чзробан храј. Плаиике којима се не могу сагдедати врхови, биле су обојене зеленом бојом, а кроз ретке облаке вид« се мали врт, по коне се шетају две беле мачкице, отресајућ« ноге од росе. Врт је уметначки уређен. Цвећа не видиш, али за то ввднш мала језерца, комађе Стења, а укусао обрезано дрвеће. Све је ово неприродно, али спретно намештено, иишта се са естетичке сгране не може аамеритв.. Над целом ^сколином над владао је дубокп гробнн мвр, само вз суседне одаје. још

увек се чује тужна песма из умиљатог женског грла. Из гитара се изввјају, тешки суморни тонова, као да и сам ) гигар плаче.. Гле! Тако је убрзао. Како би бало да покушам провирата кроз уске отворе наЈзиду од хартије — или кроз Ону рупицу доле? Ах како чудан призор! Без сумње: читава чета фићфирвћа, коЈа се дала на пијанчење и весељење. У соби, и'сто такО голој и празној као јшто ]е и моја, поседало де сетак младића по поду у круг. Њихова дуга плава одећа нма широке рукаве као женски мантлови, а на глави, нама* заној неком сЈајном поиадом, имају евролски округли ше шир, саа су им лица жута, испијена и без краа Пред њима, на поду поређана су самоварн, у којима је још врућ чај: — у осталом, сав прибор а остатци праве ја-

панске нзбе, само што је све изгледало, као да је потекло из кујне за лугке Међу младићима налазе се три накићене девојке — као три визије. Тело им пОкривају лаки огртачи, ; рашени златким змајевима, а коса, која је необично очешљала, проткана је иглама и цвећем. Две од њвх Седе леђима окренутим меаи; једна држи у рукама ггтар, а друга је посигурно пеаачиш, која извија тако болне и сентименталне тонове. Све је на њама дражесно: држање, фр шура,’врат рамена, једном речју, све што се одостраг крадом може захватити погледом. Бојим се једино, да би се могле окренута, па би ме њихово лице ногло разочарати. Трећа од њих је на ногама, извода тугу превијањем трбуха. Ох, како саи се тргао кад се окренула! На лицу јој је Страшио уаакажена образина.

бледа као смрт... Но онда о-| бразина падне с лица — и укаже се чаробна вила... Просто да је ззгрлиш и пољубиш! Могло јој је бити два наест до петнаест годиаа, витксг стаса, пикантиих облика тела, кокетна и већ — пот пуна жена... Одевена је у тамно плаву хаљиау, на којој су азвезени еиви, црни и златни у раси... У ходнику зачујем како пуцкара рогозина, под лаким корзцима женскик ногу... За* цело доносе прво јело мога оброка. И док бвудариодланом о длан, седео еам непомачао и укочено на јастуку. Приступају ми три дворкиње, једна за другом, сме* шећи се иклањајући се Једна од њих носи самовар са чајем, друга кувано воће на прекрасно лепим тањирима, а трећа најневероватније ствара, ноје не бах умео дефаннсзта — све аа скупоценом!

ј порцулану. Све три чучну предамном и поставе ми јело на под. У гом тренутку чзниЈапан на мене ванредан утисак, « сада се одједном заиста осетим у оном свету, што сам га прем* сликама на иорцулзну замишљао. Све је било ‘ тако лепо! Три дражесне женице, аоје су предамном играле, са својвма сањзлачким очима — па они прекрасни сервиса на поду... дива« изглед на сколину, у даљину на брегове, којама се врхови скривају у облацима... Па с.на презанитет, која задахњује све око мене!.. Моме расположењу је сигурно доприносила и меланхолична песма која је допарала до мене аз оне друге преграђене одаје, — Наетавићс се —