Стража
Број 10
СРПСКА СТРАЖА
Сгрма 3
нашлн један зелнхи број непријатељсках лешева у рововима на гростору Од 250 метара, које смо недаВНО ОСВОјвЛИ. Извештај од П часова вече: Обсстрано бомбардовање на веваком броју тачака фронта, а нарОчито: у Баји, на ивицама Оазе, на Висоравни Кенвијер, у Шампањи, на фронту Перт-Босежур између Оазе и Мезе а и у области Бетскур-Окур и у Всгезима у обласги Хилсеафирст, У Артоа су Немци, после јаке артиљеријске акције и три нова контранапада, извршеаа у току ноћа између 6 и-7 августа, успели да поврате ровове које смо аи отедв .5. авгу.та на путу аз Аблена у Ангр; непрајатељ ]е имао осетиах губатзкау Аргони се води непрестано борба поткопима аупотребом ручних граната.
но; ОСвојили смо такође једну линију ровова у Драјцинев-Хиуе, заробивши 24 војннка. НА СОЋИ, наНектору Толмвна, одбилн смо потпуно јаке против-нападе које је противник изаршио ноћу између 4 и 5 августа на положаје које смо му бвла отела. НА КРАСУ смо нешто мало напредовали. Заробили смо 53 војника и запленили један митраљез. Нгпријатељ је све акгивнаји у употреби аероплана. Наши авијзтичари а нарочита артилерија за борбу са аеропланима успешно Се брани од свих непријатељевих аероплана.
! 9 «!
Артнљернске борбе ПАРИЗ. 8 авг. Дарданелска фронт. — У }ужвој зони долазило је до сукоба међу патролама и зодила се артиљерајска борба. У се ерној зоии леао енглеско крило напредовало је у равшши Анзферта,
мата а мннистра председника водио разговор о сатуацији створеној кораком Сила. Олштмнека пднкца Данас пре подне одржаће се у спштини одборска седница. Сраш Застааа Националци сокрећу у Нишу свој партмјскн орган Српску Заставу. Лап прхмг Капелник г. Покорнн предао је фонду породица изгпнулих сфнцира нОвопри купљени приход са концерта у сума од 8018.25 Сч ранијим прилогом у дин. 3529 г. Покорни једо сада показао најзепши успех у пракупљању прнлога за овај фОнд. Н«ш—Цатмњв Из владинчх се кругова сазнаје, да је измеђунишке н цегињске владе измењано неколико депеша односећих пити Бугарској, као ком- се на политичку ситуацију. пензације за њену оружану! аканју уз Четворнв Спора-' зум, взиоси око 40.000 кв.
Хомпезације ђугарској — Бугарска ће добнти 40 хнл>ада ; кв. кн. Солун, 9 авг. Рајтеров биро јгвља, да земљиште које ће се усту-
ђедсвке
км. Србија уступа 16 000 кв. км, Грчка 10.С00 кв. км., Турска 12 000 кв. км. и Румунија 2,000 кв км.
] 1 !
— Игвешта] са фронтова —
Рим, 6, августа. У ТРИЕНТУ, у зони Тс нале, наша је артилервја озбиљно оштеткла непријатев фор Ооци-Алти, чији су га бранитељи морали напустити. У КАДОРД, у горњем Хардеволе, непријатељеве су батерије, пошто су узалуд покушале да сдбаце наше трупе са положаја, упривиле ватру на варошицу и пркву Нисве ди Лавиналонго, изазвавши у њој пожар. У горњем Ријенцу знатно смо напредовали и освојили смо један редут на брд ' Латир.
Ш ееднмца Данас пре подне одржаће се и друга тајна седница. Бвлшјски ттт Г. Јоцу Јовановаћа, аомоћника манистра аностравих дела посетио је белгвјски посланик. Код г. ПашиИа Представниаи Салз из Споразума посетили су г. Пашића и са њиме су водили веома дуг . разговор. У нишким владајућим се круговима овој посета придаје важан карактер а верује се да се азмеђу дипло-
Кроз неколико дана нздаће писац нвшег чланка „Фа<иризам“ карте „Огледало будућности и каракгера*, које се ј помињу у дотичном чланку. Карте су изванредио интеI ресактне и од великог значаја | за сваког. Цена им јеОбОп. д. ј Има их у једном „штиму“ 21 ! комад, поред описа оњиховом | посганку и о начину како треба |С њима руководити. Накнадко ћемо јавиТи адресу на коју се треба обраћати за куповину.
ШНЈ« ксп — ЈЕДНА НУЖНА НАПОМЕНА Мост — Бпоскоп — Корво Матарушка бања Крагујевац, 6 авг. Ма да се и иема шта писати од важнијих вести, ипак ћемо се дотаћи неких наших околности, које више мање утичу ва ток друштвени јавног живота. Крагујевац данас додуше живи једним прелазним животом, и велике се наде полажу у њега, после завршетка ових великих рато'ва. Општа његова неуређеност, данас, неможе се
МИН 1 "И' М-. 1 ШГ -|| 1 ~Г'ЈДГ.ЈГ|.»| критиковати, јер томе није ни време; али неке незнатне напомене, управо препоруке, могле бн се надлежнима ставити до знања, како би се бар најнасушније потребе могле довести у ред, помоћу снаге, која се данас од Државе прнстојно обдржава. Усљед силног саобраћаја што је већ било облигатно у ово ратно доба, — калдрма се варошка скоро сва изрила. Како главиа, тако и споредне улице, на кишном времену скоро постају непроходне. Појмићете, колико тај факт утиче непријатно на грађанство — па и војену струку уопште, кадсамо замислите, шта стаје данзс пар о<ућа ?! Колосална тарифа, је л те? Е због тога јешо, а друго и збвг саме лепоте вароши, зашто не би искористити снагу! заробљеника, кад Аустријанци ове употребљују данас, — по причању из најверодостојнијих нзвора. — на постављање ратних угврђења, и других још тежих послова. Зашто да наши и ненахрањени како треба, данас пропадају физички, а дами њихове људе, — наше варобљенике не искоришћујемо, кад су они сити и пијааи овде код нас. Да бн Крагујевац добио исправну калдрму, треба употребнти извесан број заробљеника на тај посао, а за пренос шљу нка из Лепенице, и камена са Вучковице употребити аутомобиле, којих сада хвала Богу имамо доста, Поред тога, општина би добро урадила, да се постара и за коју клупу у горњем парку. Хвала Богу доста је болница данас затворених. Пред лицем команде шумадијске дивиз. областн. не би требало дозволити. читаву пустош у томе парку. Мост у виду, сељачких речних „букава“, испред фабрике Вој. Тех. Завода, добилн смо, — на најгорем месту. Зашто и крошто није он направљен I тамо где је и раније био, чудо је. Прелазећи преко тог моста замишљате се, као оџа мађионичарка на жици. — Буди Бог с нама. Наше је мишљење, да то „брвно“ греба одмах заменити гемељним мостом, на месту где је овај и пре био. Да нређемо и на остале друЈптвене наше прилике. Биоскоп наш у корнст „Црвеног Крста“, у велико радн.
Гледајући чешће у њему представе, све више долазимо до уверења, да је функција комисије за сузбијање заразе престала да дејствује. Претрпаност је у Биоскопској сали толико, да је већ досадно посећивати га. Ономад је дошло, до таквог дијалога између једног секретара и једног официра, око отетог места за једним столом, да је то револтирало сву публику у околини тога стола. А зашто све то; зато што режисери дозвољавају, да посетиоци седе и у крило један другоме. Као год што смо раније осуђивалн оне, што нб одобравају биоскопске предсгаве, тако исто садн, протествујемо што у Биоскопу нема иикаквог реда. Слике су у Биоскопу врло лепе, и забава у њему много је пријатиија од оне у Чвргином позоришту. Услуга је у Пивннци такође врло добра. а и цене солидне, поред све скупаће. Корзо нам се је прилично проређао. Нешто војне страже, које отераше у команду све оне. којн су „заборавили' 1 да се тамо врате, — а нешто бање, које су нам данас пзтребније него икада, одвукоше прилично нашег света са корзо-а, што се кидно примећује. Најзад. може се поуздано тврднти, да се и расположење све више губи за забавама. што год се дубље улази у — ратовање, коме се крај још не може сагледати, Све више и више почиње и наш женски свет да осећа тежину данашњих дана; те нзлазак на корзо, у позориште, или биоскоп, више и не сматра као забаву, нли врсту разонођења; већ као потребу, да што пре угледа зору наступајућег дана н чује — новости. Само се тако и може протумачити факт, да су и позориште и биоскоп стално пуни и препуни публике. без обзира на високу цену. Жнвот у бањи Матарушкој по причању многих посетилаца није никакав. У идућем писму доставићу вам многе неуредности те бање; ароганцију к безобзирност надзорника те бање, који формално отерује госте из исте; а нећу заборавити ни чувеног старешину — архимандрита из манастира Жиче, и његову „дражајшу“ Јоеашсу. о којима је (јнекада ,.Шгампа“ нашироко и надугачко писала.
РОМАН 88 бсогридског ЖНВ0Г8 — Госаођице, мајорица )е задивљева. Видим да јој није баш најпријатније, др* жим да ће сада пући од муке. АгО. А све се до сада хвалвла, како је мајстор у куповању. Е нашао се аоп над попом. Изешће се од муке што ће мој поклон бити најлепши. И сва задовољна в звјапурена од радоаи и успеха н отишла је у кухању да се похвали хуварици и девојци! — Женска посла! рече Стгван, тек колвко да отпочне разговор. Млада деаојка се на ово насмеја и ве рече ништа! — Да ли су само све жекске такве, као моја го-пођа Сестра? продужи да-
ље г. Стеван чврсто решен, да мпаду девојку пошто пото увуче у разговор. Ова диже очи и погледа га, али не рече ни речи! — Да ли сте и ви као и све бггале женске? Снажно је почињао офанзиву г. Стеван. Девојка је била у веома тепжој ситуаанјв, Била је у недоумици да ли да одговори. Осећала је да ће, ако одговори реч повући реч и да ће разговор узети веома широке размере. А то је оно, од чега се она тако јако бојала. У души је осећала нек/ језу одовог човека. која јој.је уливао и страх и нешто, што није знала шта је, али услед чега би сва дрхтала и била као у грозници. Да пак ћути, било је незгодно. Бојала се да ће га њезино ћутање увреднта, а то она ивцако небн же
;лела, Настала је 'пауза, Млади је човек у њу гледао, и не скидајући погледа чекао је одговор. Она је пак, |,мучећи се да нађе излазз из оае незгодне ситуације нер везввала и трећи чвор на једном и:том конц/. — Питање је мало незгодао за одговор — рече најзад млада девојка. Из ваше малопређашње изјаве видам да сте велики непрајатељ жена в према томе ма шта ја рекла, ви ћете ипак остати при своме: да су све женске исте, и да међу њима нема нааакве разлике! Овако неочекиван и о вако одсечан одговор г. Стеван није очекивзо! — Наставнће се —
Доедедње веети Бугарска акција — Мишљење Румуна БУКУРЕШТ, 9 авг. Пред дописником .Тана* Таке Јонеску је изјавно да су све надг о учешћу Бугарске у акцају мехурићи од сапува. Званинна Бугарска ма какве компензације добила нг масли да интервеаише и да ће сви оникоји се надају да ће Бугарска ма и у дванаестом часупра* ћи Споразуму, доживеги грдно разочарење. јјугари и ^усиро-Ј(ем1ји — Д р Радославов се извињава. СОФИЈА, 9 августа Спецвјални кореспондент „Келнских Новина“ послао је своме ласту телеграфски извгштај, да је др. Радославов шеф бугарске владе примио аусгријског и немачког посланвка у подужијој посети, и да јетом приликом изјавио, да догађаји који се последњих дана одигравају у престоницама балканских држава, ниуколико неће изменити држање Бугарске према Немачкој и Аустрајн.