Стража

БШГРАД, СРЕДА 12 АВГУСТ 1915 ГОД

ГОДИНА V БРОЈ 225

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

БРОЈ5 ПАРА

СтлгРсва^ције и Алмихиорације Космајсиа ул. Лр. 22. Оглас« се да|у V Адмиимстрацију. Ценл у гирћеиа. Неплаћена се пасма не прнмају. - Руиописи се не ираћају. Писма. рухописе, ноиац н све остало што с* одиоси нч лист, слати власнику лист*

ИЗЈ1АЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. 11РЕ ПОДНЕ | УРКЂУЈЕ ОДБОР | ТЕДЕФОН УРЕДНШЈЈТВА. 1092.

У Ришком Заливу БУКУРЕШТ, 11. »вгуста „Адеверул" доноси телеграм из Петрограда да се у Ришком Заливу води још увек очајна борба између немачке и руске флоте. Са руског хидроплана се опазило извесно кретање у Балтичком Мору. Држи се да је то енглеска флота која је пошла у помоћ. Детаља нема.

Наше бојиште — На Сави и Дунаву (Зв 1 ннчнн извештај Врховне Коиаиде) КРАГУЈЕВАЦ, 11 авг.. У току дана 9 августа нашом пешадијском ватром гпречвлв смо непријатељСко утврђивзнае на левој Обали Саве према селвма Орашцу и ДренОвцу. Истог дана увече једна наша батерија успешно је тукла непрвјатељско оделење код села Борче а исто тако и једну непрајатсљску батерију која је поводом тога била умешана у борбу.

Нове жртве

Изгласала влади Своје поверење. Нека се Снлама Четворнога Споразума извђе |на сусрет, али мв остајемо при уверењу, да Бугарска неће ни моћи, а н«ће ни [хтети нашта учЕнити. Једи:но, што ће из свега овога : позитивно остати, јесте, да јје један бивши аустрвјски | оберлајтнант тринаест ме| сеци вукао Споразумне Си;ле за нос, а три године и;смејавао се и пркссио је ослободатељици и њезином пгру, онога народа, ксјега он навлачи какс хоће и куда хоће, а за чију слободу није ни свој нокат обрезво.

Ми Смо у току мојих члангка у псследње време јасно нагласилв, даједемарш Чет ворних Сила нека врста ултаматум*. Данас се то види.

Свака стопа земље, *оја Је псд Србијинам сцептром, кајмање је по два пута крвљу заливеиа и по два пута оружјем азвоЈевана

чито сметала њеним интересима и вечито тражила евакуацију онога, што је Србија крвљу извојевала као потребу свога животног опстанка. Нас теше са дсбитком Хрватске услед пристанка хрватског народа; теше нас добитком већег дела Далмацвје, БсСне и Херцеговине, али нас теше, ј обећавајући нам то, оне нгм уступају то, али без ;њнхове крви; они нама лоз еољавају то да узмемо, али опет са својом крви! Јес\' ли то икакв; компезације за услуге, што смо их Спо разумннм Силама учинили ; својом крвв. Док је код I нас тако, дотле Бугарска Од свога постанка, па до даг ас постала је и постоји на туђој крви. Апсолутно Бугарска није ништа својом | 'крвљу стекла. Све што имаде — туђа је крв, а кад ! је ктела својом крви нешто :да стече. она је онда изгу бвла и оно, што јој је туђом крви дато и стечено. На пример Једрене. Нисмо прогивни да наши претставвици учине у-: ступке. Као што смо у претпрошлом броју назирали, народ неће бити против Својвх министара. као што није ни био, пошто је о гроина скупштинска већина

Рабош У једној разлупаној београдској улици, коју је скрио коров цигље и диреци разорених кућерака — станује једна библијска звсрка: нова богородица. То је жена педесетих година, луна кртине, I зродила је девекфо деце, од којих је само једно живо, она је удова већ ј од давних времена, и сад јој је пало на памет, да се пред'ставља као »невино девојче*. ! Уверава да њено тело није до, такла мушка рука. Комшилук као комшилук, једва дочекао, ји прозвали је: нова богородиI ца (верују да јој је свеги дух улио изрођену децу)

иашши Екиви1)з Немачка у случају мира Читамо из редова немачких новина, да би немачки цар са Немачком радо пристали на мир, само би морао Четворни Споразум изнетн своје предлоге о миру. Да би сада Немачка раде присгала на мир, то је необорив факт, јер она јасно предвиђа коначну пропаст, која је неизбежна. Кад би у овоме добу закључила мио, она би донекле очувала свој морал. До мира неће доћи, али кад би дошло, онда би Немачка овако стајала: По Немачку најповољнији ‘ мир, који би се сада могао закључати био би на основи 5>а-; 1из ^ио апГе. Већ као такеа, нзнурена и истрошена, ова би

|пропала истнна, не одмах, али ; иосгепено. После учнњеног ми-

ра, би

трговински уговори играли најглгвнију улогу. Сви си стеми трговинских уговора, ко ји данас постоје у Европи из мењалк би се. Средњо-еврои ски сиспм трговинских угово ра, која је начет, а ;ија ;с глава у Берлину. а реп му востиже чак до Багдата, прегрпио 6и пораз до коначног уништења. Угарска би добила своју еконо.мну независност. за којом теже сви народи у Угарској. Ма кгкав уговор био. Босна и I Херцеговина припале би Србији и Црној Гори, а Аустрија I би се у нндустрији борила са ! Немгчком. Угарска, као еконо| мно независна. сировину своју ! не би извози^а, него би је употребила на развитак своје ии! дустрије. За Игалију би Балкан 1 постао јак извор за сировину, :тако, да на европскоме истоку : за Немачку не бн било сиро I вина. Највећи део сировина и животних намирница. Немачка ,је повлачила из Русије Тај би ; извор престао. Прво због тога, ; што би се у Русији после рата индустрија ванредно разввјала. да се надокнади оно, што је ј рат уништио; а друго, због тсј га, што ће се тек после рата у ; Русији развити омраза против ј Германа. Та јавна и јака струја ј утицаће на званичну Русију. да : се прн склапању трговинског југовора са Пемачком пооштри |царинска извозва стопа, а то ће ; уништавајуће утицати на разI вој, управо застој, индустрије ' у Немачкој. Из Белгије, фран: цуске и Енглескеувоз сировиј на биће отежан из истих раз-, ј лога, ссгаће само; Данска.флан; лрија, Швелска и Нсрзешка, ! које Немачку нећ мови под.мирити својим серовинама, али би Немачка .могла преко њих набављаги сировине из других држава, ако ке би Силе Четворног Споразума преухитрило I то са клаузулама о пореклуси ! ровина. На тај би начин Немачка економно била блокирана и по-ј степено би снага њена морала пропасти. Четворне силе и иду за тим, да снагу и моћ Нема 1 чке униште. како би свет мо-ј гао оданути од тог вечитогнаоружања и престао презати од | вечите лретње ратовања.

Женски свет Чудновати свадбени поклоии,. Наше лепе читатељке виделе су, шта свет не чини о „злашнпм свадбама “. Л\н< га ће рећи: .,па није нн чудо! Матори су, омлтуљн. 1 и су, па не њају шта раде!“ — Али да виднте чуда, ; што мдадост чини, па јошт : младост, која је рањена љубав' ном немилссти.- 'Гу ће по нека ј наша лепа, г ли времешнија чнтатељка рећн; .чудна ми чуда, 1 па у младости имаде и сваке |лудости!“ Онда би морали изј вести закљ.учак, да у ннкаквој јпретерано! љублви нема мудрости, него само лудости. Ево чујте: Неки кипорезац заљуби се и то счртно у једну лепојку запроси је, алм ова немилосница даде му кошар и пође за другог. [ решни кипорезац сломљена срца и прерађепе душе, пун благородностп ипакнауми. да сиојој немилосницн на дан њезиног венчањн учнни какав поклон. који бк у њеној душ 1 ! задржао успоме.ну на њега. Он истеса из .чрамора један диват кип, који претстављаше лепу девојку са заставом у руци, а ко је тој девојци у лице погледао. видио би цела пљунута, ама потпуш' пљуиута ње^ ова немилосница. На дан венчања поста јој тај кнп кзо свадбени дар. А она, као што је била праголаста прими тај поклон и одмах га прода по скупе паре трговцу вештина. То није тако страшно. Чак неки би могао још н рећи: „паметна женица, као дајеживила у варошн јеФтиних намирнмца, као што је Београд. Али слушајте ово, ово је право берберски; својој пропалој љубави позвао је у помоћ свој позив. Некн берберски калфа у Манчестру заљуби се у једну девојку, запроси је и добнје кориу, а девојка се уда за другога. У несретној љубави бербери су најосетљивији, н у начнну излина својих болова правн — хероји! У нревеликој овој тузи и он се одлучи, дл на дан свадбе даде својој несуђеној какав поклон н то онакав, шго је њему најмилије. Он имађаше дивну коврџасту косу и фине брчиће, које су свакој девојци запеле за око. Ту крсу и те брчиће обрија он. не сапуњујућв их, него онако, на суво