Стража

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 13 АКГУСТ 1915 ГСД

ГОДИНА V БРОЈ226

БРОЈ 5 ПАРА

С I ан Реданци|е и А дминистраци)е Космајсиа ул. бр. 22. 0| ласи се дају у Адивнистрациу Ценг ут нрђена. Непл»>>ена се писма не прнмају. — Рукописи се не нраћају. Писма, рукописе, нокац и све остало што се одиоси на лист, слати иласнику лис га

ИЗДАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ ПОДНЕ | “УРВЂУЈБ ОДБОР | ТЕЛЕФОН УРЕДНИ1ЈЈТВА 1092

Руске резерве * ПЕТРОГРАД, 12. августа Царским указом под заставу је позвано 8 милиона војника. Сем овог огромног броја људи, у Сибирији је формирано још 6 корпуса од Сибираца. Све ове трупе биће у најкраћем времену упућене на бојиште.

Не ст Пре но што ли је нлша Скупштина имала да ре тава.о компензацијзма Бу гарској, руски лист, ,Биржевија В.едомости" донеда је чланак, упућен Србији, у којем прс-дочава Спаеност по Србију, ако не би при стала Н' ксмпензације и невс да, да ба то била гробвица, јер неористајањем на то, Србији би претила ота Снсст пропасти од стране германства. Без икатвих злих и за* кулигних намера дјжни смо, да садржину овога чланка разбкстримо, Дубљчм размишљањем долази се Садржином тога чланка до закључка, да Бу гарска чува Србају сд германске пропасти; ако се Бу гарској кеда оно, што она самсвољно тражи, онда ће германизам прогутати Ср бију: ули реципроцитативно, »ако Србија Бугарској буде дала, што ова самсвељно тража, онда ћеСрбкјаспашена битв. Тако мисли уредништво л Бирж. Вједо мости", гли у истини не стоји то. Не самс. Србија, гего целокупно Српство знаде, да германство тежи да уништа прво Србију, као матипу и центгр Српства, га онда и остале делгве Српсгва, јер је тај део слсвенског племена на путу, куда гермакству в?ља проћи, да иа истоку дође Русији и Енглеској за л(ђа. До данас германство код Србије и целога српскога народа није могло то постићв. Бало је времена и мсмената, када је Србија и српска народ од целе Евроге остављекв били на милост в не

ји то

милосг германској најезди; било је времена и момена та, када је званично Србија упућавана неаријатељу; б:тло је време^-а и момената, када се германскем утипајима Взводвли у Србији □реврзти; гонећи српске прваке; јодном речи 'од Бср линсксга конгреса, па до данашњега дана, Србија, са српским народом, преаатв ла је нечувене муке од гер* мзнске навале, али Србвја је СЕе то часно в ако тешким жртвама, оцбилз. Док је Србија вечито била ни мртво) стражи да, као ћуирија, заштити цео Балкан, Бугарска је у позадивв Балкана оберучке пригрљавала германизам. Оно мало ио штених Бугара, којвбихтели словенски да мисле и огећгју, само Србвји имају да захвале, да су то цо сада могли ,остати. Да су Срби са српским народом слаби били, данас не бв било борбе око Цзриграда, а Дарданели би још више били у германским рукама. Да Србија ни е зимус гд била германску навалу, германска Бугарска сједиаила би се са запацнвм герман Ством; Турска би се тиме оснажзла, а Русија би од те Бугарске, коју јј родилз, имала горку чашу, пуну чемера г а кспије. Кад се све то резимира, онда ке стоји онако, како то „Бирж. Вједомсста - мисле. Дубље размишљање доводи до исгине; да Ср бија чува Бугарску, као слзвенску државу, (ако у њој још вмаде славенског осећаја) и што год Русија буде стварала већу Бугар Ску, тиме ће стварати и

већу муку Србијв у борби против германства на Балкану. Србија ће се умети и даље борити и неће доћи до сзоје гробнице.

Ра$ош На свима кутијама, у којима се продају цигаретле II врсте од грама, стоји на капку кутије: „20 цнгарета по 1 гр. б. п дин. 1,“ Они у монополу, изгледа, да не знају више ни како изгледају арапске цифре ?! Аргус

Маневри Спец. извештај Солун, 12 авг. У околини Солуна одр жани су велики маневри једзнзесте дивизије. Овим маневрииа се придаје велика важност.

Ншодш №в01ја Наша ажија Ирздо консгатујемо, да је на-, ша Трг. Комора у својој оп-ј сежној резолуцији, чије све \ тачке не базирају на истини, ј додирнула је и питање о ажији са изјавом, да ће предузетн нужне кораке, да се то питање по могућству регулише. Она' је те кораке и учшила, али по нашем скромном мишљењу, пут тај тешко да ће уродити пло- ј дом. Трговачка Комора се обратила Народној Бјнци, да ова за исплату трговачке робе \ на страни стави на располо-ј жење нашем трговачком свету своје депозите у злату, што их на разним местима на странн ј има. Ажија би се споразумној са владом приближно усгано-! вила (највише 10 одсто), нгшн ј би трговци код Народне Банке уплаћивали гзнос рачуна на страни купљене робе са одно-ј сном ажијом, у сребру а Нар. I Банка издавала би на те из- ! нссе нашим трговцима девизе • или чекове, који би се на страни исплаћивали златом из депозита Нар. Банке. Сумњамо, да Народ. Банкај може на ово пристати. Њезини!

депозити у злату на страни служе њој као основа њезиие (гзистенције солидности. Од тога много крњити не би смела; а ако би она кпак вољна била да тим начином финансира укупну нашу трговину, која с пот>а долази. онда би Народна Банка морала имати извор, из когв би морала надокнгђиватц ј и допуњавати златом окрњене ј своје депозите, све их утро ■ ; шити не би могла, Једини из;вор бко би Министарство Фијнансија. Кад та о акшица мора изићи кз Министарства Финан. сија, онда радити преко Нар ј Банке, сувишан је и дангубан је посао, који повчачи за собом за трговце и непотребне трошкове, који ће опет пзсти ! потрошачима на грбачу. Опет | понављамо, да та помоћ не I може од никуда другде доћи. ј до ли из Мин. Финансија, снда Гје најбоље одмах се на њ’ обратити, не би ли се ствар много брже свршила, пошто одвећ хитна. Ми ћемо предтог нашег скромног мишљења изнети

Женскн свет Чудновати свадбени дарови. Али Ши МЈГаДГГћ ИЗ ПзуЈОрка, Чарлес Перстен, бијаше велики обешењак, којега није збунила корпт, коју му је дала нека времешна девојка кад ју је просио, а многе и многе просиоце је одбијала, док није најпосле неки матори удовац упао у клопку. На дан свадбе увређени Чарлес Перстен, науми да се освети за своју увређену Част и то путем једног свадбеног поклона, који треба да каже све. Купч једне позлаћене наочаре, затим купи целу ви-; лицу вештачких зуба, али крупних и кривих, да их је било | страх погледати. И купи једну! бароку сабелим, седим косама. | Све то лепо сложи у једну ку-, тију, обложену са једном фи- ј ном, белом, свиленом марамом, | затвори је, удари на њу неко | лико печата, па је пошаље на \ дан свадбе својој несуђеници са кратким пропратним писмом: ј „Пошгована Госпођице! Честитајући Вам ступање у брак, молим Вас, да примите од мене овај мали дарак као успомену на наше прошло познансгно, а уверен сам, да ће Вам ове ствари у брзо устребати.— Са по-

здравом и поштовање.ч Чарлес Перстен. — Кад је онај прави њен млздожења упитао, шта је то у пакету, млада му одговори, да је торта, коју је послала њсзина нека пријатељица Да Бог да је појела! Али овај што сада иде бно је још препреденији, ваљда с тога што је у а.меричкој вароши Бригтону био млад полициски писар. Он се заљуби у неку постарију даму, која је била врло шик, а имала је младолико лице, које скриваше прави број њезиних година. И снасе показиваше да га воли, али у ствари она га само вучаше за нос. Он јој запроси руку, а она не рече: ни хоћу, ни нећу; хтела је да га држи у резерви. У томе се појави нека друга. боља партнја, богатији младожења и она пође за њ’. Полициског писара то је поразнло. Али префригани полицајац није тужио, ни јадиковао. него хоће да се озбиљно свети. Није хтео да прави кипове, нити да прави од длака обријане браде и бркова јастуче, нити да се троши за наочаре, лажну вилицу и бароку, него, пошто је био изванредан калнграф, изради неку диплому н у њу исписа, као званични докуменат, исгжса . ах... ах... њезину... крштеницу. 'Гу дипл му урами, спакује и пошаље млади за време ручка. Сви љубопитљиво присуствзваше распакивању, а кад угледаше кргптеницу, млада писну, као гуја у процепу и паде у несвест. Наста граја и објашњења. Па пошто је млада свогз ђувегију обманула, да је много млађа, него шго јесте, младожења оде и без збогом и без опрошгаја. До месец даиа оглашен је развод брака, Тај се баш полициски осветио! Шада — Веруј ми, Дано, ја сам га лудо волела. — Дуго? — То не могу да знам. јер нисам имала часовник при руци. Муж (супрузи нч обали морског купатила): Алн. за бога, Всра, зашто подижеш сукњу тако високо, та довде не допкру таласи. Сулруга: Да, таласи не, али момент- фотографи!