Стража

[

Слдона )

«>оој 216

Не верују

— Бугарска и Четворни Сиоразум БУКУРЕШТ, 12 августз. У овдашњвм ди, ломатским круговима се јавво изражава сумња у акцнју Бугарске јеааи дналомата Спо разума, који ужива глас одличиог полнтичара нзјавио је пред једним стрзним кореспсдентом, да су Силе Спо разума предузимале корак код бглканских влада у цнљу истеривања Бугарске на чистину. Мо;е је увергње, рекао је даље диаломата, да Бу гарска ни под којим условима неће ступатл у акцију. Захтев њен, широке територајалне компенгац еу,Маћедонвји био је само маска, да би прикрнаа своје шуровање са Силам! Централаих Дожава и сиабдевање Турске муницијом пропуштањем преко своје теркторије.

Али као што рекох нема аикакзаз изгледа да ће Бугарска псћи трагом Србије и своју помоћ стави ти Споразуму. Данас Бугарској нвко не верује и чека се само час када ие се њезиној дзомасленост« скинути маска. А тада ће бити све доцкан! —

ВОЈНА СИТУАЦИЈА јрнш« №Ш )№ш

— Извод иа чланка „Новог Времена“ —

Из последњих прегледа немачке шгампе доста се јасно види вргвл задатак Немаца на нашем фронту, Претресајући опште стратегијско стање ствари на васпем фронту, немачки листови, предосећајући заузеће нашег предњег војлшта дотичу се у исго врем и губитка свих свјјих колонаја, осим ј?дне једине у Африци коју једва држе. Несумњиво је, говорн штампа, да ће и ова колонија ускоро прећа у руке Енглеза, али зато, кад Немачка ззузме цело предње руско војиште, то ће јој, заједно са Белгијом, послужчтн као ванредно добра трампа за изгубљене коло није. Као снажне адуте за трампу Немца сматрају Вдршаву и још веосвојену Ригу.

Дакле, објавивши најпре на све стране о предстојећем припремљеном обухвату наших армнја и не по стигнувша накакве резултате у том погледу, Немца сада говоре само о фактнчким намерама њихове врховне хоманде, која тежк да заузме што више пространства не заго да се после баци на Заиад, већ да отпочче цењкања и погађ»ња за мир. И заи:та, пребацивање Немаца на Запад сад је сасвим немогућно. Да би та*о јмогли постићи ма какве резулгате, потребно је да пребаце Одједном огромне снаге, онакве какве су пргбацал« на наш фронт, т. ј. око 28 днвлзија или 14 корпуса. Пој мљизо је. да би прсбацивање таквих снага на За-

ПОДЛИСТАК

Рјггге 1оН : МаЈаше Нгуаап1еше — Но једва једном! повиће Ив с прозора. Сад би се могао заклети да иду! Бацим поглед ореко његових рамена и угледам с леђа — малу луткицу у лепом оделу, којој поправ ља!у тоалету још в ва са мој улица Госпођа мајка, б. ца још последњн иоглед на огромни појас н боре у струку. Хаљива јој је од свве свиле, а појас од гтласа. У црној густој коси трепере неко/.ико сјајаих а гала. Последњи мслаихоличач з;ак сунца осветљује малу чету од пет-шест људи. Нема сумње: — то је госпођица Јасмин, моја вереница, коју мн доводе у кућу.

Потрчим у оризгмље у к је станује госаођа Шљи ва, моја газдарица и њен сгари муж. Били су и с-здз, као и увек, у молитви пред жртвеником св .'јих предака. — Стигли су госпођо Шљнво! — повичгм јапанским језиком, ево их дола* зе! Брзо чај и сав приЗор! Донеси :е што пре горе код менс све, што је погрсбно за дочгк! Чујем како се стварају врата и пожурим се на пр> ви спрат. У приземљу гости скадаку дрвене ципеле, и замало зашкрипе степеЕИце □од голим ногама. Из по гледа мене, а ја њега, и не могасмо да сакријемо осмејак, који залепрша на мојим и »његсвам уснама... •Улази једна стара д»М8, две старе даме, — три сга ре даме, — све једна за другом и свака се од њих све дубље и дубље клања.

,С 1 Н А Д‘

пад, чак и са линвје Коано —Брест Литовск повухло за собом као последицу потпун пораз једновремево на оба фроата, јер би у таквом случају Н-МЦИ постали подједнако стаби на 1 оа фронта- Пребапивање пак мањих снага ве може ни дати никаквах стварних користи. Стога |е једиаа одлука Немаца да се искобељају изј створене сада стратегајске сатуапнје — кретањс на ј пред без застанка. у нади да добптком у простран ( осигурзју себи одступзње које их пеизбежно очекује. Да би успели да макар и прввремено заузму наше предње војиште пре не^о што наступе јесење распуј тице, Немци ”рећу догапа-| је на нашем фронту уси-ј љеним темпом. Овде се пред ■ нгма разваја једпа тип:-:чна I операција стратегијског бухвата оба крила: левим од стрзне Поневјежа а деским између Вјег.ржа и оуга. То се види и из тога што се левокрилна армн!а генерала Бедова, будући одбаченз од Ри 1 е, одвећ брзо покорила нашој ини цајативИ и неочекивано измевила свој операцијски пр^* вац понсва од Поневјежа ка југо-истоку, намеравају ћа да узме најживљег уче шћа у опсрацијама против К овна. у исто време се и дс-сно немачко крило (зрмијаМа-! кензена) јако збилО, бла-1 годарећи конпентрацаја на ј веома усксм просгору из-: м( ђу Бистржице и Буга двеју најјачих армаја, Макензена и Јосвфа Фердинзнда, по 7 до 8 корпуса Свжа На тај начин сва •• аустријска армија, уместо свог пређашњег фронта, толико ;е нагло скренула у десно да је на месту где је било десно крчло сада дошло лево а на место 4. армије дошла армија генералг. Воирша. Нема сумње да ће се и левокрилаа армија генерала Белона та -1 кође појачати до огро? них

Ма им отпоздрављамо, к»ко знамо, али и сами у себи аразнајемо да ни-.мо у том послу, бог зна кахо, умешви. Затам стану улазиги не колико особа из Суседства, и најпосле девојке, најмање десетлк пријчтељица вере>*нчанух, другарица и врш њаквња, скоро пео ком шилук. Друштво се вгћ уморило цриликом уласка, поздрављањем и клгњзњем: — ја поздрављ м тебе, — ти поздрављаш мене, поздртвљам те други пут, а ти мс отпоздр:вљаш, онда се ја опет аоклоним у великој бојазни, да те не могу толико поздравити колико ти заслужујеш.. Онда се про дужује: — праклоним чело до земље, а ти забодеш но сом у земљу, — в сада ево сви леже поваљени на земља једно вза другог... А знате ли зашто? Зато, што

размера немачким трупама које су биле растурене ва левој обали Висле. На свОм погл»дњем фронту Немци су, како азгледа, ризиковали де оставе врло слабе снаге.

Гпи I № Бугарека држи да је могућ Споразуа са Грчкоа Солун. 12 2 ВГ. Наум, грчки посланик у Софији телеграфисао је г. Веницелосу, шефу влзде, да се у бугарским владају ћам кругозпма споразум са Грчкомдржи као м згућан.

Гка 1и — У двојној монархији зарааа увииа широке размере Букурешт. 10. августа, Према званичним изве штајама штгнпаним у листовима у даојној монархији бесне зараззе болеста. Нарочато је ззрвза јзка у Угарској и Хрватској, где су смештена згробљеници. Рачуна се да дас-вно умре влше од 100 заробљениха.

После пута — Џавид-беј посетио великог везира после пута у Беч и Берлии Софија, 12, авг. Јављају из Цариградг, да је Џтвид беј бивши мани сгар финансија посте пута у Беч и Берлин посетио ве ликог везира, и задржао се код њега оуна два часа. Џавид -беј бао }е у Бечу и Берлину у нарјчитој ми;ији. Он је имао да пре стави савезничким алад. ма очајто стање у коме се Тур ска налази, и да тражи, да Немзчка у што скоријем року отиочне офаазиву према Србији, како ба преко Бугарске дошла у контамк са Турском. У цгриградским полигич-1 ким круговима, верује се, I да је мисија Џ двид беја пот 1

једна др>гој хоће да да првенство, па једвг нећг да седне пре друге... и док ударају ч«ло о под клањају се без крвја и конца. непрестано мрмљају шапућућв неке комплименте... Затим сви поседају у круг — и почну се ;мејати...| Нас двојица остадосмо сто* јећи. И одједаред искрсне сива свила, атласаи појас, и затреперише сјајне игле. ј 1о је она, она, госпођица ; Јасмин, моја вереница!...' ј Ах, Боже мој! Познзјем’ је вгћ одавнс. Много и мно*; го ире него што сам ино* гом стуоио на јапанско зем љиште; виђао сам је: — на свима лепезама и шољица* ма за чај... оно поднадуло лице без израза, са зажареним очима и неукусно об* лим образима. Једина јој је врлина младост. Не допада ми се снебивам се уопште узети Ј

пуно пропалз, иошто Не* мачка апсо-утно не мисли да предузима никагву оз биљнију акии у према Србији, пошто сматра да ће се судбина Србвје решити на руском и француском фронту.

(Специјалан пзвештај)

Солун, 12 авг. Угледни Солувски лист .М:ћедонија“ доноси под горњчи насловсм овај интересантан чланак: Ззаио из поузданах извора, да Се вела.чи број немачких шпкјунз нзлази у Солуну и врше свој ,асштени занит* без икаквах препрека. Њ ша се не чудимо, јер је њиховој нацаја шаијуиажа урођена. Апи се чудимо што их наI ша полиција трпи а што их не протера. Надамо се да ћг ова ргдови привући пажњу антерессвзних и да ћемо битн ослобођенл од ових сумњивкх лнчности. Сантјагс

'пктШ ксд — Краљ Фердинанд је позвао у ауднјенцију Д-р Радославова Софијг, 12. авгус:а. Д р Радославов, председ« ник бугарске влзде био е јуче азмеђу 3 и 5 часова у аудијенцаја код краља Фердинзнда. После ове посете одржан }е мпнвстарски савет под председништвом Д р Рздославова. Шаркобски ко9 раЗослабоба — једна вначајна посета Софија, 12. августа. Аустро-угцрскн ауномоћ* ни министар при бугарском двору Тарновски посетио је јучс прел вече Д-р Радо-

је за жену. Одједном ме оСтави воља 31 смејањем, а у срце ми се увуче ледена сграва. Да цроведем и један једини сзт са овим сићушпим створом? Никад ни до века! Са осмехом на уснама и неким победничквм изразом на лиц; прилази она меаи, а господјн Кангур) обучен сав у европско одело, указа се за њсм Нов поздрави. Она се баци четзороношке пред мојим ногама. Ив, велики Ив, који се није мнслио женити, стоји иза мене у комичној позигури и с тешком муком спречава смех. А ја — сако да би се могао прибрати нудим чај. Моје разочарано лице ни* је могло остати незапажено. Господин Кангуру пата ме престрашено: — Наставнће се —