Стража

Крој 234

С Т Р А Ж А'

Стошп 3

иа побољш?ње нстих. Корак краља Фердинанда да у вгколико ублажи несгшразум. осмо је само покуша|. У дворским круговима услед овога завладало је очајање. Краљ је примио посланике Немачке и Аустрије и са њима је дуго конферисао.

Мштгрека седмкца Јуче је одржана у Нишу значзјна мвнистарска седнииа одмах после предаје одговора ааше владе на дечарш Снла Чегворног Саоразума. После седнице посетили су г. Пашића г. г. руски, евглески, француски и италијанска послаН^ци при нашем двору. Код Г. ЈОВ. јовшвкћ* Г. Јов. Јовановића нашег пуномоћног министра посетнли су понаособ г. г. руски и француски посланиии при нашем двору. Ловратен г. К. Стојшвиђа Г Коста Стојановић, бввши мин, народне оривреде, који се бавно дуже време у Риму у нарочитој масији, вратио се јуче у Наш и посетио г. Николу Пашића, с киме је имао дугн разговор. Новв мар У државној маркарнипи взрађене су нове ноштанске марке са сликом Кра ља Петра на бојишту. Унаарвђењв жеквзкичара Г. Драшковић. минвстар грађевина упутио је минастарском савету предлог о лроиаводству железничара. Ми радосао поздрављамс овај корак г. Драшковића, оошто су железничари једнна струка која се у свима досадашњнм ратовима највкше истакла, а најмање била за то награђена.

Отопонм у инелвкцнју Г. Свет. Атанацковаћ, војно судска пуковник, шеф војне пензуре у Нишу отпутовао је у нове крајеве у циљу инспекције. Оболео впхекоп Епископ нишки г. Доситеј опасно се разболео и не напушга постељу већ неколико дана. Ношврш ввсти С«р Валентин Чароло до писнак ,,Тајмса“ после вишедневног бављења у Софвјн ради упознавања са тамошњом политичком Ситуацејом вратио се у Ннш. Прилог АмврККШЦ! Госаођа Славка Грујића предала је Чувалвшту ратне сирочади 1000 долара. којт је с /му скупала у Амервци, као прилог племенитих људи. Нова станмца Решењем г. минасгра грађевина поноаа је отворена у варошици Деспотовцу нова поштанско-телеграфска станица. НаОавка дрва На седници коју је јуче одржао Средашни Одбор саветовало се о набавци дрва а зсталих горива. Одобрвн нрвдит Средишни Одбор одобрио је кредиг од 34 хиљада данара Београдском Месном Одбору и 4 хиљаце дин Лесковачком Мес* ном Одбору, за неопходие потребе око набавке намарница. Имовкна страмх ооданмка Данашње Српске Новине публикују закон о управн имаовином стрзних поданика. ј_ Поиан добрзвољцииа Јуче је одржан помен свима руским добровсљцима који су пали 1876 год. Помен је одржан у Горњем Ацровцу у храму Рајевском.

Вугарскк тџ Ноароз Јуче је пропутовао кро? Ниш за Софају бугарски конзул у Солуну г. Ко заров. Ратнв потЈјошаш задругв Да би се стало на пут злоупотребама препродавапа животнах намирница Средишна Одбор је решио да отвори ратне потро* шач <е задруге. Прва таква задруга биће отворена у Нишу. Немио сукоО Између г. Ивана Димитријевића, псЈоф. н г. Малана Савчића директора ,Новости“. дошло је до фа* зачког разрачунавања. Ми жалимо овај немио случај између два просветна радника.

Начелник срезз нашког известио је све полицнске и војне власти, да је се Васиљко С. Цветковић родом из Гркиња срез нишки одметнуо од власти и почео самовласно да жнви чанећи свакодиевно масу каз* ннмих дела. И услед овога а на основу чл. 10 закона о јавноЈ безбедносга, Васиљ^о је оглашен захзјдука.

јјелешке

Хз рзшх’ шорбпце — Жали иопора« — Л) Један обавезник IV пука Ш позива. разуме се у коме служе нашн духолити Ужичанн, бејаше веома омиљен код другова усљед својгх шеретлука и комичног изгледа, командир га је пак силно волео због његове окретности и вредноће, којом би често могао постидети и каквог прво-позивца. Из тог разлога командир га произведе за каплара и даде му две звездице да их прикачи на нарамнице. Он обе звездице постави на десној нарамници, и рапортира командиру да је наредбу извршио. Командир загледав нарамницу, запита у чуду. „Како ти нспаде прднаредник 1 ? „0 не, већ само да не бн каарио обадве на државиом копорану нарамнице поставих обе звездице на једиу.

Каже се: жена је сенка човека. Али чрве.г ипак све жртвује да би се докопао своје сенке. Брачна ноћ је узвишен акт, само онда, ако није усамљена.

Из дечпјег сбепа Паметач Ујак: Хајде реци ми, Пајице, али искрено, ко је најбољи ђак код вас у разреду? Пајица : Ја бих ти рекао, ујка, али тата каже није лепо кад :е човек сам хвали.

Практично занимање. Тата пита свог најстаријесина осмогодишњег Јову: — Јели, Јово. рецн искренс тати, шта би ти хгео најрадкје да будеш ? — Оџачар, татице! — одговори Јова без икаквог размишљања. — Охо, куд баш то пронађе? Па оџачари не морају ни-

мисли — Скупља Вер „Или ћути, или реци нешго боље од ћутања“ - рекао је Питагора. , „После говора\ вели Лакордер, „ћутање је највећа сила у свету“. По неко друштво је дотле отмено, док је круто — друго опет дотле весело, док је просто.

I „

кад да се умиваЈу

Уирава Савеза Добровољаца врши упис добровољаца сваког дана у каф. „Златан Топ\ Г-ђа Лепосава и Буда Радеи ковић, трг. уписали су своју пок. кћер Боснљку, бив. ученииу IV раз. осн. школе, за добротвора Ђачког Фонда основне школе код Саборне Цркве, на дан годишњег помена, и положили су 100 дин. Бог аека подари ракгко насеље доброј и плсменитој Боси. О пољупцу - Р. <1е О. Први пољубац пламти на уснама, све дотле, док не дође други, Пољупци су храна љубави. Љубав без пољупцг је што и ружа без мирнса.

От# 8*Јс: Г Овакви смо (АФОРИ8МИ) Зар није ово врхунац ироније: полицајци и новинари су јавни заштитннци морала.

Шала — Е, Ђорђе, твоја је жена право јагњенце. Увиђаш ли и ти? — Увиђам, али го ништа не шкоди. Ја нисам намеран да идем са њом у лов. Млада иаоијенткнња: Дакле, господине докторе, реците ми сасвим слободно како стоји са мном. да ли је рђаво? — Тхе, знате. то све зависн од тога да ли ће се он хтети венчатц, Модел (сликару); Овакве руке Iсу прави капитал за сликарски ! модел, јел’те, господине слиIкаре ? Сликар: О, да, а остало је !резервни фонд!

Доедедње веети

Код

краља — Венизелос и крал> Константин СОЛУН, 20, августа Краљ је позвао Вепи^елоса и са њике је дуго го* ворао. У доброобавештенвм круговима се говори да је на овом састанку између краљз и министра предСед-

ПОДЛИСТАК

'Рјегге 1 хчј : МаЈате НгузаШете Глава с лецом косом лежала је на узглавнику иикантно забачена, а давне мале ручице, биле су разголићене до рамена. .Што ме се тичу мишеви на крову?“ сигурно је числила Хризантема. Разуме се да она није ни ми< слити могла, какве све мисли муче моју душу. Често би погледала на мене очи* ма мале умиљате мачкице, као да ме пита, зашто не *легнем?.. И ја легох крај ње. XI ...14. августа... Данас је дан француске лародне свечаности. На обали Нагасаки-а сва су бро•Зродови окаћени заставама,

а топови грувају у славу народног празника. Ах! Већ цег дан сневам о четрнаестсм јулу, шго сам га лањсхе годане провео у највећој тишини ро дитељске <ућ% која тога да остаје затворена за сваког посе-.ноца, док на улица урла весела гомала. За време целог дана, ја сам се бво повукао у сеницу мога врта, и седео на клупи, на којој сам још као дечак, радно школске задатке. Ах, у оно доба, доба младости, кисли су ме одводиле у далеке тропске крајеае и у пусте прашуме!... У пукотинама старога зида, скравали су се мали паупи, којв су по цео дан протискивали носеве кроз снтне рупвце своје паучине а вребали луде мушице и сто* ноге, које су мнрно шегале по зиду. У оно доба, најмилвја забава ми је била,

да каквом тразком вли пе* тељком од трешње доти цхти пауке, док неби измвлели из свога склоништа. Онда би они одједном изашли из свога склоништа преварени у нада да ће ухватити богат пљен, а јч би тад повукао руку са страхом и одвратношћу... И управо тога дана, прошле годиве, сетио сам се свОјих школских задатака и нашао исте оне пауке или боље: праунуке оних паука — у астим онвм пукотинама. Пауци и петељке разбудили су у мени хиљаду успаванвх успомена вз прошлости, које су дремале толико година као што је дремао н оаај зад обрастао бршљаном... Све то пролази. Али после годвну, две, десет и двадесет година у глави нам се стварају оне исте слике аз прошлости. Тада нам се чини

да је она кућа обојена истом бојом као в пре толико година, да су воћке исте и на астом месту, да је цвеће остало на истом месту и задржало исту ону боју, да је стари зид остао млад н да птице у цветним жбуњевама и зеленим гранама певају ону асту песму као и пре толвко година... Признајем, да ова успо* мена из младости и ови пауци не пристају сасвим уз ову приповетку. Али овако неукусне еаизоде сасвим одговарају јапанском укусу. Онн немају укуса ни у чем. Њихов би сликар, на првмер, без икаквога разлога, у довршену слнку, која представља море, плаво небо или какав шумски предео, угурао какав четвороугаонвк или бар какав оквир у којем бв насликао какву даму са лепезом или са шољицом чаја, -- свакако не-

што, што никако не може приличити «отиву, којег слика показује. ПЈто се ваше губим 4 у успоменама, све више осећам разлаку између прошлогодишњег и овогодишњег 14. ј/ла. Прошле го дине ме је окружавала тмшина родитељске куће, која је будила у мени успомене на прво детињство, а данас ме Окружују тако чудне и тако необичне ствари Данас, одмах после подне, по највећој жези, гри брза џина у троја колица одвезоше нас на други крај Нагасаки а, до подножја ва* сокога брега којп се стрмо уздиже. Велике сгепенице. које воде до чувеног храма 0саевима, направљене су од гранитках квадрата. — Наставиће се —