Стража

кЕОГРЛД, УТОРАК 25 АВГУСТ 1915 1'ОД

СЛОБПДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

рА&ЧЈ ГОДИНА V 1 >РОЈ 238

БРОЈ 5 ПАРА

Сив Рслаки*)е ■ Алкт нс I раивјс Коса*јс»» ул. бр. 22 О] Л»1 « с« д»|у у Ад■ *тстрац'|у Ц«к* у! кр))«иа. НсплаКсна с« и*с«* н« прикају. — Руиоп«с» с« м« иракају. Пмс«!а, ругописе, нов»ц и сме остало ито е« односи и* лист, сла ти иласнику лист а

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРР. ПОДНЕ |~~~УРВЂУЈВ ОДВОР | ТЕЛЕФОН УРЕДНИНГГВА 1092.

У Буковини и Цеточно! Галицији БУКУРЕШТ, 24 августа Телеграфишу из Мраморнице, да су у Буковини и Источној Галицији сконцентрисане огромне руске снаге, које су отпочеле снажну офанзиву на фронту од 150 километра, да би саломиле аустро-немачко лево крило.

Има око стотину година, како је Аустро-Угарска у основи својој имала завојевање Балкана. Погрешно је мвшљење оних полита чара, који износе тобош неке исгориске доказе, о неком споразумевању Ау Стро-Угарске са Русијом у погледу утнцајне сфере. У архиви аустриске двплома ције могу се наћи таква до кументи, : ла не треба с ума сместв, да А.-Угарска званично једно говори, а [у ствари друго ради. Пример је Бугарска Бугарска пре ма своме положају и према свему ономе, шта је Русија за Бугарску учинила, она би требала да потпадне под руску утицајну сферу, ма пак вадимо, да је Бугарска од свих друтнх балканских држава најснажније пракована за А Угарску, управо државни њезин живот је једзн део аустрнске политике на Балкану. Аустрија је хтела цео Бачкан, а не поделу сфере са Русијом. Географеки положај Балкана пружао је све могуће повољне услове А-Угар ској, да она псстане моћни и утицајни фгктср на Бал кану, место тога видимо, да се народи свих балканСких држава до ^највеће пожртвованости боре против њезане хегемоније, која претставља народно ропство. Кад преврнемо ту стогодишњу историју њезане балканске, нарочито југословенске политике, ии Немо јасно видеги, да је свака она држава и сваки онај народ, који је ст*јао са А.-Угарском у всзи, или стајао под њезином заштитом, или под њезвним утацајем — пропадао и не« стајао. Пропаст Турске има нарочито да захвала аустрнском угипају; пропаст

Угарске искључива је последица аустриског утицаја; пропаст хрватске неза висности почнва на аустриском утицају; неминовна пропаст Србије насгупила би, да је Србвја остала под ; аусгриским утицајем; борба против ауетриског утицаја у Румунијв колеба саас или пропаст румунскога народа, једном речи. сваки народ, који је са њоме спрезао, или је пропао, или пропада или ће прозасти. То је природни закон. Аустро Угарска нема услова ни за миран живот својих грађа на, она сама без жавота, не може никоме другоме јдати здрав жавот. Као та ква мораће пропасти и мо ! раНе се расаасти, а са њоме ће морати пропасти и сви она делови, којв су отро вани незином крви. Тај природан закон нсће моћи мимовћи ни Бугарсау. I Њезина је политика непри јрсдна, као што је и она ;аусгриска. Шго 10 д је пак | неприродно то мора про;пасти. У азвесним приликама може се та пропаст мало и протегнути, продужити, али се пропаст та не може отклонити, она мора неминовно наступити, јер је непрвродна. Као што сви природни законн имају свој узрок и последипу тако и јнародна политика има свсј природни узрок а иосле,дицу. Злом узроку може јсзмо зла последица следовати. рабош Одем јуче послом до треће } београдске гимназнје у којој је ; сада смештена енглеска мисија. | На самом улазу стоји један човек. са пуном корпом старих прљавих апотекарских флашица. Не бих га ни спазио да ме не повуче за крај од капута.

— Узмите флашицу да се не би враћали и губили ред. — Кахву флашицу, поглеI дах га ја?! — Па флашицу за лек. Мисија не даје флашице. Ево ову за 0'30 дин. и он ми пружи једну од 0 50 дин. — Ама иећу ја за лек браним се )а и улазим. У ходнику пуно света. Гуше се и таскају око врата а саако у руци стегао флашицу. Који су свршили визиту трче код лаборанга са оном фла жицом на којој је број и по овоме броју добијају .лекозе-. И доктори не наплаћЈју пре глед, лекови бесплатни али онај чова тргујели тргује са флашицама. Њега кошта флаша 5 дин. стотина а продаје 30 динара. И сваки дан бар толико лазари. Кад сам изилазио дође једиа ј жена за флашицу, али како је велика тражња то је и он по} висио цену и сад је тражио |0'40 дин. за флашицу. Аргус.

Ухапшена пвпг иилосрћа

Букурешт, 24. авг. Поверљиво телегрзфишу јиз Берлина да је тамо осуђена на 4 године робије изЕесна Маргарита Кир из Шлезвинга (Немачка) зато што је показиввла необично мнлосрђе према једном болесном руском козаку, који је као немачки заро , бљеник лежао у једној бол!ница у Берлину. Мпе — раднацн нап»штај» Гсрианију и Наавачму. Букурешт, 24 авг. Преко ,°5.000 радвика, који су бтди упослени у фабрикама у Лајпцигу, Франкфурту и другем местима Немачке, вратили се у отаџ бину. Такође сс и велики број радникв, који су били у Аустрији вратили су се у земљу и сдмах се јавили својим команда и а.

Вашвзш Ш 10 К 1 ЈЗ Од националне економијенераздвојан је социјални живот; управо социјални живот и развија се из националне ековомије. Ин.ересантно је посматрати данас социјални живот у Београду лоема сталежима, а тај живот, бсз сумње, је једна са животом у свима већим местима на граници премаАустро Уггрсклј. У иапред изјављујемо, дз највећи терет ратне тешкоће сноси чиновнички сталеж, или уопште сталеж, који живи од своје сталне плате. Ратно стање мења човечији живот у разним облидима и све те промене подноси тај сталеж са јсдном непромењеном чињеницом а то је платом, или јасније речено, са сталним и непроменљивим његовим беривима. Сав живот око њега може да се измени, илн олакша, или погорша, што је овај последњи случај рата. али оно, што се код њега не мења, то су ње гова стална берива. Данас је у Беогргду живот скоро четвороструко скулљи, него што је био у нормалним приликама. Сви онн. који живе од сталне плате, четвороструко је погоршан њихов жнвот, према нормалном сгању. Међутим они вемају никакав пут и начин, да надокнаде иужни нелостатак, ко ; ег је скупоћа проузроковала и данас ће добар психолог у .господину чннов иику“ видети бедну мизерију. који у кући својој са породицом својом сноси сав терет овога рата. И што би могао у I овоме метежу, као радна снзга, прибавити и заслужити недостатак за нужни живот, он то не може чинити рзди свога по ложаја. Положај му то не дозвољава, а осим њега, то му ! не дозвољава ни критика социјалнога живота, који га 1 з1 лаже руглу, подсмеху, па чак |И јавним иападајима. Те сцене се најСоље могу видети пред ; општинским продаваоиицама. I Дође пред пролаваоницу чи; новник, који иема послуге, да јефтиније уаме најнужније потргбг.а кури, да бчзговремено ј оде на дужност, бесгослени ј свет виче: „ето господина, њеиу ! се мора прво дати, а ми сиротиња морамо чекатн!“ Међутим та сиротиња нема ни појма, колика је тек сиротиња V души тог бедника, који мора IЈсфгиније да иабаки себн жи-

вот, а у исто доба да тачно и савесно одговори својој дужиости и опет да буде изложен неразмишљеном руглу. Нема горе мизерије од оних у капуту, који платицом својом могу тек да преживљују к у нор.малним приликама, а камо ли у прилккама. које су четвороструко живот поскуиљале.

9 • Софија. 24 авг. У споразуму са главнин штабом п владом микистар војни је поввао на 45-то дневно вежбање три класе резервиста. Вежбе ће се одржати на српско бугарској граници.

— Број потопљених енглескнх бродова —

Дондон, 23. авг. Број снглеских трговачких бродова потопљевих од стране немачких подводвих лађа у првом шестомесечју 1915 године достижу 163 У истом том пераоду времена потопљено је и 45 је дрилица

Женски свет Анкета: ,Ј\'а<1 Је жеиа најЈр-иатнија човеку?' Р. 5 Одговори треба да буду кратки и језгровити. Фриволне одговоре нећемо узимати у обзир. а све остале који заслужују општу пажњу публиковаћемо у листу. Одговоре треба слати одмах преко уредништва писцу горње рубрике, како би могли бити на врсме публиковани. 8ор.

Шала — Но, душо, шта та је ’каззла врачара? — Казала је, да ћу добити мужа, па онда дете, и да ћу бити срећиа. Али она ми још рече, да треба да пазим да се све то по реду догоди.