Стража

С I ^ А л Л

Бро| 2о8

Пролазе дани и неосетно улззимо све дубље и дубље у једну неодређену фаау. Мислим на наше економске и материјалне прилике. И као што стоји нерешено наше спољуо аитање, цитање о повећању наше тераторије и о ономе шта ћемо добити после овога рата и колико; исто тако пуно је унутарших питања која стоје нерешена а која су врло актуелна по наш унутарњи живот И у ко> лико улазимо вНше и ду* бље у ову ратну зачмалосг а апатају, у толвко се више замршују ова унутарња питања, тако, да ћемо по свршетку рата осетити сву озбиљност и тежину. У ова питања саада једно као најважније, а то је: питање о становима. Колико је се до данас □исало о овоме по сввма нашим листовима па ипак није у овоме погледу по* Стагвут никакав резулгат илн бар препизно одређенн правап, , Данас нису ии на бојноме пољу већз нгпријатељства, него што су код нас, између кирајџаја и газда. Док кирајџф вичу: нећемо дп платимо и врати* ћете и оно што смо а дали, дотле их газде уверавају:

како ће да плате јер нико не заповеда у њиховам ку* ћама. А кирија се гомила, гомала, Неки су до сада на* товарили по транајест ме сеци а не помашљају да ли ће се платити а кзко ће се платити, ако закон буде донешен у корист сопстве ника. Ако промеримо онг речи које круже међу кирајџајама; да ће се газдама опроСтити порез и општински арарези у замену за кирају, мора се доћи до закључка да је неправо. Пред земаљским законима су једнаки; и газде и кирајџаје. Ззкона морају бати подједнаки зз све. И кад би се збиља поступило по горњем. законзбибили на страни кирајџија док би сопственица имања били зјЦ постављени. А замислите у каквој сразмери је годишњи порез једнога сопственика прсма кираји коју прима у току једне године. Огромна разликз. Па лепо додају други опростиће се иатерес онима који дудују Управи Фон дове. Али то је мало. "А шта ћемо са онвма ко« ји дугују приватним заводнма и зеленашима. Одго вор је прост. — Њчх чека

сигурна пропасг. Нарочито оне многобројне ситае сопственрке који искључиво живе од кирије, а којима је и твј једвни извор пра хода сада одузет. Они да ба себе и сво.е породице издржали, морали су се сад у сво време задуживати и код приватних лица и код Месног Одбора, И зааста овако скројени закон био би крах за за многе и многе. Ни у ком случају не мо* же се пледарата у корисг кирајџаЈа али тако исто ни у корист сопственака згра да. Мора се наћи једна среавна, да се не нзшкоди ни| јецннма ни другима. Стога! мислим да и овде треба у-! стзновити једну мешовиту комисију, састављеву и од сопственпка и од карајџ г ја ксја ба имала да репш Свд ове саорове. Хоћу свде.да капоменем моје машљење са којим мислич да ћг се многи сло жити: Све оне становнике из крајева Београда који су изложеии непријатељској ватри а кОјИ су се морали исемити ма где, било у унутрашњости, бвло на југ Београда треба ослободити кирије. Стансвн дке аз оних крајева вароша који нису били у опасаосги, треба натграти да илате кирију. Исто тако и оне, којама приходи нису умањени, треба Оптеретити киријом. Ово треба да буцу два главна разлога за определење у Овоме слору. И ако се бу де радило само по овоме пранципу, мислам да ће то бити нзјбољи начин и пут да се дође до склаца. Ж-ж.

КЕРЦОГ МЕН1НЕКРШКК - Његова лосвта и бугарома јавност Софијз, 24. авг. Иако се у бугарским владајућии круговима долазак мекленбуршког херцога хоће да представи као обична посета бугарском краљу

без икаквог политичког карамтера, ипак сс у бугарској јавносги доласку. хер цеговом прид* је велика аижност. Коментаришућа дО* лазак херцегов „Мир“ в«ли, да ни уколико није ^тачно тврђење полузваничних кру* гова да је посета само акт кургсазвје. Јер у том случају не би са херцогом дошао и лр. Розеабгрг, бивши ирусћИ муниетар уну* трашњих дела и једзн од људи блиских цару Виљему.

Успесн француских авијатичара! Рим, 23. авг. Из Париза телеграфишу италијанској Телеграф. А генцији, са су четири еска дрине са по 10 францусквх еероплзна летеле у разним сектор ма борбеног фрочта и из ваздуха бацали гранатг на немачка пољ ска утврђења, и нанела о громне шгете. ИПНШ Н №1 — Дкианат у паметнка Букурешт, 24. авг. Пошганским чиновнацама је пошло за руком да у кзвесном броју пакета, који су билн упућени за Турску, пронађу данамвт. Роба је конфзскована.

Увек исти — Брутапно понашање Н«мача у русној Пољсној Рим, 24, авг. Италијански виђенији лиСтови дознају из Петро града, да се немачке ар мије које сс налззе у Пољској, показују врло брутално према пољском ста новништву. Немци су већ почели да силом регрутују Све способне људе и веж бају их у радњи с пушком. „Секоло* дознаје још, да је огроман број становника руске Пољске побегао у Москву.

Мам нјш нренупа ое Брннцвее еа Лавкју, Солуа 24 авг. Из Рима телеграфишу, да је у Бри^дизи ув«цано на 50 транспортнах Ородова једна армија италијанских војника од 30 хиљгда душа, која је упућеиа за Лабију, где су се побунилв Арабљани.

Над Лавовом — Успех русккх аекјагкчара Букурешт, 24. авг. Из Беча телеграфишу, према команикеу аустријског главнот генералштаба, да је једна ескадрила^рускпх аероплана летела аац Лавовом и успела да знатно поквара жетезничку стааицу и две касарне. Штета је огромна. На аероплане је пуцано, зли без усаеха.

]} V М — Ммниста^ цојип обмшпо фронт Параз, 23. авг. Мзнистар војни г. Милсран у пратњи својих ађутаната обишао је бсрбени фронг у Алзасу и Вогезима и прегледао припреме које су учињеке за зимску војну. Министар је био потдуно задовољан положајем трупа.

1|№ !1 Јшш — 80 хкљад* »мгпз фремчуонкх веЈиниа Солун, 24. звг. Из Маргеља телеграфашу, да су се за Дарданеле кренуле нсве антдо-француске трупе на 150 транспортних бродовз. Број тру • па цеви се на 80 хиљадз војника. Сг труаама Се *фенула и тешка артљерија.

■В. М. Деликладић: Дазаребе мошша. Кроз векове дуге лежале су мирцо, Мошти .чученика, потоњега цара. И нико их пикад е’ мржњом није дирно, Лежале су мирно моштн Цар Лазара. И тако су мошти дочекале славу, Понова да силе сред Косова коља, И да труло царство своју погне главу Као некад Царе и сва свита боља. И мирно је Царе у ковчегу своме, Почивао даље и чекао зору, И слушао како у даљини ломе Српски топи пут за дивну фрушку-гору Док једнога дана као гром да груну. У тешка растова манастпрска врата. И маса Татара као пламен суну, Да разнесе мошти и накит од злата. .Ал ујгоме маху крај ћивота стара, Непробојна леса косовских јунака, Створи се да брани мученика Цара На свима оклопн н мишица јака. И стукнуше хорде подивљалих људн Застрашенн беже у недоглед сиви. А крај Цара бедем мачева и груди Косоаских јунака, као да су жнвн.

ФЕЉТОН

• ХЕЈ СРБЉШ... Ј >ш пре прве аусгриске погибије, на Ади Цчганлији, док су биле само омање чарке између наших и њаних а док насу још били тако „затегаути* односи из међу противника, водвли су се често пријатељскн разговори езмгђу наших са Циганлаје и њиховах са њине обале. Разумесе да су морали довикивати. Али свако вече нашима је се јављао са оне стране, из једнога шевара, један исти глас у исто одређено време. Био је то један њихов наредпик који је волео да заподеиа шале на рачун чаших и да пецка, сматра јући себе за нетто више, |за „царског војнвта!.*'

— Хеј Србљи, имате ли дувана, одаочањао би он своју конвервацију са на шама. — Имамо, те још каквог. Хоћеш ли? — Па дабоме! — Па дођи, даћемо ти. — Ама дошао бих ја али Оћете да убћјете, одгова ра он. — Нећемо, нисмо ми таквн. — Него донесите ми ви, па да видитв да је боље код нас нсго код вас. Такви разговори су се понављали више од десет, петнајест дана, и увек у о дређено време чуо би се глас из шевара: — Хеј Србљи!.., Нашима се досадило а једно вече му викну један, па добро Швабо, кад ти нећеш код вас, ми ћемо доћи код тебе. Кад су наши прешли на

леву обалу Саве, Аустрајанци су се повуклн према земунсксј железничкој станици. Њихов нареднак је и даље понављао свој уобач&јени ексаерименаг. Нашас је опет згод&н шевар в опет у одређено време чуо би се његов глас: Хеј Србљи!.,. Досади се то п.поручвику К. и једно вече одабра десегорицу и пође у заседу да ухвати овог јунака. Пре него што ће доћи Аустријакац, они се привукоше шевару, заузеше места остављајући отвор, кво у клопцн, са онестраве одакле ће доћи Шваба. ; Лежалн су у трсои са јпритајенам дисањсм и нестрпљвво очекивали моменат да се укаже ова жица што им Јдосаћује већ толико време, У први сумрачак угледаше неке контуре где сс приближују трсаа. Зађош«