Стража

ББОГРАД, ПОНЕДЕЉЧК 31 АнГУСТА 1915 ГОД.

ГОДИНА V ВРОЈ245

СЛОБФДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Б?ОЈ 5 ПАРА

Ст1Врелагц|<Ј§ и Адм» «(тришк КосивјС»* V Л. Г>р. /2 0| , 1 *с« с« а*|у у Ад■ ■»»*тр*ц ју И«н* ут»р !>«>'*. Н*пл*К«и* с« пж ■ * ■ • лрна*ју. - Ру»о»«• '• "• »Р»к*ју. Пнса«, рукоинс*. ио**ц » си ост*ло шт« (• однос* и* лнст, сл»тн »л*сиину лист*

ИЗДААИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ Г10ДНЕ | У Р КЂУЈК ОДБОР | ТРЛЕФОН УРРДНИП1ТВА 1092.

Офанзива на Западу СОЛУН, 30 августа Офанзива на Западу почела је. У Аргони се већ три дана воде крваве и огорчене борбе. Англо>француске трупе имају успеха. Немачки губитци се цене на 40.000 душа.

Бугарска је дошла до| цоследњег чина у трагеди-1 ји свога државнога живо ! та. Треба нреластати ње зин државан рад од г.ерлинског Ковгреса, па до данас и онда Ке се јасно ви“ дети, да је цео тзј њезин' рад био авантура. Бугарска иатилигенција, хрђаваи аравј цем васоитана, игра улогу' авантуриста, а сам бугарски је народ глупа маса,! која живот свој бесвесно управг>а по њима. ■‘РуСКОм крви заснованз бугарска слобода предала Се одмзх германству. Цео даљи живот њен, опссњавајућим држзвним напретком, почивао |је на германској помоћи. Све, што су до да нас Бугарн добила, ништа није добвјено из њихове снаге, већ је све то добијено подмуклом хигемонском, германском, дипломацијом. а руском слабошћу. Таком својом дипломацијом германство је хтело Србији, као ћуарији за герман ске пројекције рећи: „Ето видиш, ако слушаш к*о Бу« гарска, и теби ће добро бити.* Српски народ је то одбио. Германска је дипло* мација упутила Батембера, да погази закључак Бертрактата в плогласио је присаједињење Исгочне Румуније Бугарској. Проширење без бугарске крви. — Германство је ореко Бугара и оне историске Америкаике, ј коју су „мекедонске* хо-! мите вуцарали со5ом, ство-! рилк бугарско македонско пнтање. Море невИне Срп ске крва је проливено. Циљ је била, да се Балкан још Ситније поцева. Македонвја је требала да добије аутономију и у њој опет једнога владаоца — Германа, Бу гари су на томе радили иј давас раде. Дошла је не-1

Сретна, 1908 год. Гажсњем међународно'а уговора А. Угарска је огласила насилну анексију. У исто време грпсксга бола — Бугарска, опет гажењск међународ нога угсворз, стреса са себе турско вазалство н проглашава се независном. О пет напредак без бугарске криви, а туђим (српскем) поразом, — Дошла је 1912 година. Српска крв, српске мишице, српски топови, све о своме руву и круву отеше Једрене и дадоше га Бугарима. Разметљиви Бугарин, Д»нев, несмишљеним својим дапломацким авантурама на Лоидонским Кон ференцијама вукао је целу Европу за нас скоро пола године. Када је Бугарска, по германском наређењу морала изазизатк 16. јуни 1913. годИне, ту је првп аут покгзала своју „балканско јапанску* крв. Брегал ница о њој свевоџбу даје. Сада се дигла културна Европа, да ослободи Бзлкан, на коме су и Бугари, ови се томе одупиру. Малешни су. Пусгите их, они прнуготовљава|у последњи чин у историји њихове најновије слободе. Најближа ће всторија записати, да су Бугари 1877 године, после петвековног турског роп ства, русАОм крви добили своју слободу, а 1915 год. морали су је кзгублти ради своје неспособности о уживању те слободе.

Ообро би бпло да они у монополу лупну ма -10 главо.м о зид, па да се папир и друго у месго ватри да нашим ратницима. Аргус

?абош

Чујем јуче да су опег у Управи Монопола спалили једну извесну количину папира, која је ухваћена у кријумчгрењу. ’ Наши ратници, који се налазе на положајима оскудевају у папиру и жижицама и не моту да их добију ни за паре а ови у моиопопу пале.

1змша шошја Ми незиамо, кгко пемо да крстимо по еснафлуку фијакеристе, таљигаше и у опште све 10 не којн колика и коњима својим стоје публици на рзсположење, да чине нужне услуге и прибављају ееби зараде од тога: Нека се зову ма којим именом, главмо је за нас, да и они иду истим путем кзо и сви дчуги, који неће да по јштују закон и неће да се прнјдржавају прописане таксе. већ |одмеравзју по својој вољи и уцењују људе у моментима њихове највеће потребе. Најгоре пролазе путннци, који морају железнецом пјтовзти. И ако је прописано, колико се имаде илатити од Београда до прве железничке сгаж.це, оно се ипак плаћа чак и двоструко више гако, да колски подвоа од Бео г рада до прве железничке станаце више пута стане више, него железничка карта треће класе од те прве стакице до Ниша Даље, ми немамо у Београду никаква саобраћајиа средства осим фијакера, међутим многа се вгћа надлештва повукоше по периферијама Цене фијакера су пак тако високе. да их ни средња класа, а кзмо ли нижа не могу поднети. Фијакеристе се туи-е на скулу коњску храну. Признајемо. да је храна поскупљзла, али се мора признати, да то поскупљивање не стоји ни у каквој пропорцији са повећаним нодвозним ценама. Исти је тај случај и са таљигашима. Таљигаш данас неће ни канџије узети у рукс за динар. Пренос дрва, робе, или у онште какоеих стварн толнко је скупо, да се често човек одриче и гајнужнијих потрсба, само да неплаћапгдвоз. У Београду таљигаше и жене и то је за похвалу. Таки женски гаљигаш често и сам говори: „ако у вече не дођем најмање са 15 дипара кућн, онда није ни бно никакав дан“. Коњска храна ксшга дневно мајв.чше три динара, онда јсј остаје 12 динара дневнице Колико плате има деловођа Београдске Општине?

На Галипољу — Усиешна офанзива на целокупном фронту — Спец. извештај СОЛУН, 23. азгуста. Овога часа је стигао телеграм из Атине у коме се јавља, да се започета савезничка офанзив« на целокупном Галипољском Полуострву врло успешно продужав2. Сзвсзнвци су потукли Турке, поред знатних ј^убитака, на више тачка, и Турци се сад налазе у о**штем одступању. Број заробљеника цени се на неколико хиљада. Заробљени су и копсви тежег калибра. Пад вароши Галипоља очекује се у току неколико дана. САНТЈАГО.

Ш\1 (№ 0 ) Спао им значај Лондон, 29 авг. Л)рд Болфур је нзјвБио, да акција немачких сумиренва није сад тако интензивна као у почетку рата. То долази услед тога, што су сад и енглессе трговачке лађе снабдевене топовима к мкграљезим?, ге су бале у мсгућности, да по* топе више непријатељских подморских бродова.

Пропали покушај аустриуких аичјатичара. Солун, 30. авг. Из Рима тепегр.зфишу солунском листу „Независност*, ла су прекјуче три аустрчска аеропзана летела над Венецијом у намерида: барају бомбе на небрзњену: варош. Како су у близини 1 Вгнеције била постављена два топа искључиво за глђање аероплана, то су они изненадно осули брзу паљбу на аероплане и успели да их огерају са вароши. 1

Изгледа да је јецан аеро план оштећен пошто се нагло почео спуштати.

Успех италнјанских трупа Рим, 29. авг, Игалијанске операције у правцу То7Минна развијају је необично брзо и довеле су трупе генерчла Кадорна блазу вароши, коју је цивакно сгансвчиштво већ евз^увсало. Пад Толмвна очокује се сваког чвса. Којачала у 2арданелш Нове трупе ла офанзииу Атина, 30. гвг. Овдашње француско по* Сланство добило једепешу, да је у Дареанеле стигло из Марееља БООООвојнака са потребном тешком артиљеријом. Ова ће војска узети учешћа у садашњој офанзиви на Галипољском Полуострву .