Стража

1лрам‘2

с г и ж а

Шро} '24а

ш опуши 0 ПШ!»0Н11 №№№N1 Италија продужу;е храбро своје наступање. То сс потврђује нарочито у пре делу Карса, где војска која ту оперише држи све висове од Монте Сан Микеле до Монте-Сеј Бузи. Одатле сна господара над гласајом која се спушта ка другој аустрнјској линији Добердо. То ће енергично нааупање загрозити Трсгу са сува у нсто време кад ће му загрозити опаснсст и са мора. Али ]а мислим да се ту, са те стране, и завршују мудра пиљеви Италије. Те планвне је врло тешко нападата а врло лако бранити да би могао било један или други од протнвника начинити на њима пролом кроз ко]и би могао да јурне талас вввазије. Италија је аекла искустаа нашом деветоме* сечном непомичношћу и поред нзшах огромш х напора којима смо постигли месгимачне успехе. На у Трајенгу, ни у Корушкој ваша храбра сестра неће Смоћи употребити свој полу милв* јон изврсних војника, којв* ма она ту располаже. Ценећи да је потребно у нај широј мсрв, милијон војника за одбрану њеног граначног фронта од 300 км. од којих 170 км. представљају планане усправне као зид, њој сстаје још пола 1 милијона војника првога ( реда. Та маса треба да) тража своју употребу и да нађе тачку, где ће применити своју снагу. У томе погледу она може наћа уј Босни и Херцеговини диван терен одакле ће мођи циљата на Пешту и Беч. Она може тамо доћн прешавша Јадрднско Море пре ко. мостобрана ко]и чани Црна Гора. Ако она мисли да не треба да се сувише приближи српском земљашту, где ]е зараза престапа, она бар може да замисли да јој храбра срп-

Ска војска послужи као величансгвена псбочница а да се на тај начин створи нека врста ходнвка кроз који ни једна непрајатељска војска не ба могла проћи а да не буде сатрвена на оба своја бока. Јавили су нам дш централне силе спремају нову војсну на Дунаву ла напвдну хршбру српску војСку. Дужносг, а и најпречи интерес савезника је да бране наш Србе. Најбољи начин да се одбије таЈ на аад јесте у томе да се он иредвади. Да би се одбранвли, треба напасти кад и- ј мамо средства да то уча- 1 нимо као што је случај са нама. У осталом, Италаја ће осигурати завојевање Исгрије и Тријента само заједничком победом савезника. Цаљ је Италије виши него задсвол ење лач них ннтереса и освајање иреденгних геригори]а. Талијански народ, свесан свсје народне велачине, разу* мео је да ствар савеза пре ; вазилази хоразонт јгдрана па чак а баријеру Алпа. Он је имао пророчанску проницавост да ће овај рат, која ]е обухватао готово целу Европу, променити ккрау света и да ће бати морални само они народи који буду учествовали у тријумфу праве цивализа цаје над немачком »културом\ у тријумфу идеје и идеала над обожавањем грубе силе и материје. „Еко де Парн“ ј

Ц|Ш н М — Двканти из Берлина Букурешт, 30. авг. Из Берлина званично деманту]у све вести букурешких и софиских листова, које саопштавају о концентрацији немачке војске на српско, граници, Немачка апсолутно не помишља да се излаже несигурним авантурама, због којих је њена савезнаца Аустрија I

већ прескупо платила. Судбнна Србвје — вели се у том деиантију — решиће се искључаво на руском фронту, као уопште одлучујућем у данашњем рату. А Јшто се тиче дн* ректне везе са Турском она се не исплаћује жртзаиа које би требало уложнти за њено постигнуће.

1ШШ М — Аусрија је изгубила према Ивалијавима преко 140 хил>. људи. Букурешт 30 азг. Прсма лнстозима Мини-ј старства Војног у Бнчу излази ^да је Аустрају стало ратовање са Италијом до дзнас преко 140 хвљададу ша, као рањених, мртвих И заробљених у сравмеринајвећи број је погинулих као последица полициско! 1 оатовања. Аустриска утнрђења у вта.пјанскнм рукама.

Солун, 30. авг, Игалајанске трупе чосле уаорне борбе заузели су варош Каггро Утврђење ове варсши, која су била најмодерније саграђена налазе се у индијанским ру кама, У њнма је нађено много мунвције и оружја. Има а ззробљеника

№ш! №п! — У Немачквј је огроман број кљзсних^и с.Јепнх. ж Морнанг Пост* јавља, да је по свама мањим варошама а селима у Н мачкој страховито мнсго на рода кљаста в счепа. Те богаље влааи не пуштају у Берлвн, да не би пали у очи дописницима неутралних листова. Тежак утвсак чине маса војннка, по спољашности вршоздравих, а ли душевно Оболелих Цензур

ј них услови, под којвма се ва лази аустро-немлчка ппам* па, тако су фино разређе ни, да страиом посматрачу јизглсда каода немачке новине јављају само истииу. Том околаошћу се јвдино Објашњава искрена веранемачког света у коначну по* беду. ЈГотопжеке' угљЈЈШце — Успех руске цр оморске флоте Петрогргд, 28 авг. Руска црноморска флотз вмала ]е прекјуче зевидних устеха пред улазом у Босфор. Потопила је 26 тур ских угљарица, које су би ле упућене за Цариград. 6д посаде спасено је 42 лица. Оаи су изјавили да за овим тран:портом стиже други од 30 угљарвца. Флота је наставала брвжљиво крсгарење покрај Босфорског улаза. ЈКахпфестацоје у |укурешту — По»одо.ч руских успеха. —< Букурешт. 30. авг. Синоћ су омлзданци одржали прец руским, енглесквм, француским и и талијанскин посланствима бурне манифестације, пово* дом сјаЈБизг плодова нове руске сфанзиве. Ру:ки по сланак је изашао на бал кон зграде посланства и на француском језику се зазлагодараоманифестантв.| 1 а' Потом су манафеаанти отпевали руску химну. При СОр је био величанствен.

Седшца Гмшг 0111111 Главна Одбор за снабдевање жевотнах нааарница одржао је у манастарству наоолне орзвреде сед* ницу, на којој је решаваио о мерама, ко]е би « тс!вбале предузета, како бн се што лакше дошло ло жавотеих намирнаца. Одобран кввдлт Манистру грађевина одобрен је кредит од 200000 динара за отварање поштанско-телеграфсках ста* ница у арбанској областа. Полицкјскн укзз Велики указ о размештају полаци]ског особља го* тов је В биће прекосутра у аваначним новинама публикован. Поклок НЗ Фт1Ш Средишна Одбор добао је ве.твку количану разноврсних корисних поклона из Фравцуске, да раздели нашим суграђаниа пострадалим од рата, као а рањеницима н болесницима. Шт| то знанк? Синоћним пиротским возом аспраћено је азбугарског посланства у Нишу за Ссфију велвки број кофера са кепознагом садр* жином. Трговачка шкода Трговачка школа проф. Тодоровића и Стојановића која ]е основана 1910 године у Београду, почећерад ове школске године у Нашу."0 уаису, почетку рада и др. објавиће се ореко дневних листова. + К01Т8 ЖКвКОвЛН Јуче је у Београду умро у 69 години после дугог боловањи Коста Новаконић трговачка агент и бавши дугогодишњи београдска тр* говац, отзц г. Жазка К.

Ф ЕЉТОН

ВАМПИР — Јан Неруда У даљани белило се море као млехо, за там се црвенило као ружа, између острва жутала се као наравџа а под нама бејаше краСна зелено-плава бо]з као провидан Сафир. Све беше у пуној својо] красота, ннгде већих бродова, већ само две малс лађице с енглеским заста вама које пролажаху обалом. један беше са дванаест весала, и кад би се она уздигла капало би с њих растопљено сребро. Поверљвви делфини ча гињали су се између њих и облетаху у дугам луковама поврх воде С часа на час летели Су изнаи веба нирнн орлови,

мереКи простор взмеђу два дела света. Цела околина око нас беше покрввена расцветаним ружама, чији мирис испуњаваше ваздух. Од кафане према мору разлегаше се чнстим ваз духом музика коју је даљина гушила. Слика беше ванредиа. Сви смо замукли и целим ба ћем се упали у рајску слаку. Млада Пољкања лежала је шезлонгу и главу наслонала на драганове груди. Бледо њено лице лако се зацрвенвло а из плавих очају падаху сузе Вереник је то разумео а азљубио је сузу са сузом, И њезина се мати рзсплаче — а мени — мена бејаше врло чудно. -- Јвде ће оздравата и душа и тело, шапуташе дево]ка. — Како ]е срећан овај крај!

— Сам Бог зна да немам непријатеља, ала кад ба их имао, овде бв ин о* простио! — речз отап потресеним гласом. И опет сви ућугаше. Свима бејаше тако красно, тако неазроциво слатко! Сзако за себе осећао је срећу васељене, а свако би своју срећу поделао са целам светом. Осећање беше у свих исто, с тога није једно другом ни узнемиравало. А и не узесмо на ум, кад се Грк поСле готово једног сата подиже, аатвора мапу а поздравивша нас лако оде. Ми остадосмо. Најзад, после извезног времена кад је већ долину покрввала љубичаста боја, према југу тако чаробно красна, опомену мата, на повратак. Подагосмо се а стунвсмо

даље лаганим, еластичнам кораком као мала безбрижна деца. У госгионицв седошгпред красну Веранду. Тек што смо сели кад чусмо под Верандом кавгу и псовку. Наш Грк нешто се прав да гостионичару а ми слушамо ради забаве. Ала то не потраја дуго. — Кад не бих имао других гостију — промрмља гостаоничар, пењући се уз басамаке ка нама. — Молам вас, господи не, — упитп млад Пољак гостаоннчара пра излазу, — ко је тај господин и како му је аме? — Ех — ко зна, козна; како се зове тај лола прасну гостионачар и погледч љутито — ми га на зивамо вампир — Је ла сликар? — Чудпн ми занат! Сли ка само мртваце. Ччм умре

ко год у Цараграду или у околани, он га истог дана слика... Али тај вам слнка а унапред — и иикада не про аши, као ни јастреб. Стара пољкнња крикну преплчшено: — у њеаом наручју свалила се њена кћи, бледа као мрамор — оне* свешћена. Вереник нагло скочи низ басамке, дохвати Грка једном руком за прса, а другом оте блок. Брзо долетесмо и мн. Обадвојаца се ваљаху по . песку. Блок беше отворен и на једном листу — бала је на* сликана глава младе Пољкиље: очн за навек затзорене, а око чела мирге.

„Стража“ прима огласе по умереној цени