Стража
БЕОГРАД ПЕТАК 16 г ЕПТЕМБРА 1915 I ОЛ.
ГО/1ИНА БРО|
БРОЈ 5 ПАРА
Адреса за телеграме .СРП. СТРАЖА* Београд Претплата за Србвју на поштв: на годину Дин. 12 . 6 месецв . 6 . 3 месеца . З - . 1 месец . 1 —
За нностранство аа воштн : на годпну Дин 30. 6 месецв . 15 . 3 месеца . 7-;>о
ОЛОБ ДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА
БРОЈ 5
Став Редаациј« « Аами»а«траци|е Квси«| ш т*. вџ. 12
Огаа«» е» *«1ј ј А* 1 ««**трац'Ј!Јг Ц«»а
ц«па»а«н* «• 5« арнмају. - Рувотага та на »рака|Ј.
Цц«»», рЈ*аиа«а «цц ■ с»е ««тал« мт« «• однвва на ■»«’. таата алаенаКЈ ла«та
КЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ ПОДНЕ
УРВЂУ Ј В О Д В О Р
ТЕЛЕФОН УРЕДНИПЈТВА 1092.
Бугарска војска бежи
— 800 војника пребмло, — Првдали бн св Русимл. (Извештај Врховне Команце) КРАГУЈЕВАЦ, 16 септембра Букурешке новине доносе вест из Калафа з, да је 14 септембра на ноћ пребегло у Румунију око 800 бугарских војника. Од тих бегунвца њих 300 је већином коњаника из Видина и доведени су у Букурешт. Они тврде да би се бугарска војска одмах предала Русимз, ако би бугарска впсда хтела да је ловеде против Руса, (Ратни Пресбиро.)
ПОЛУМЕРЕ
Рабош
Извештаји који долазе о корацима Четворног Спо разума све нас в*ше зачуђавају И збиља чудна јед на ствар. Државс које су имале куражн да се ухвате у коштац са немачкмм колосом, ииказују врло млаку енергнЈу ирема Бугарској Долазе гласовв о иоморскам демонстрацвјама и вср* Оалним аретњама, о олагим прекорвма н мал’ те нс, □рвјатељским савсгимаИ док се цсо Балкан нер возно покрсће на свс стране, Бугарска хладнокрвно ИЗВОДИ СВОЈУ мобилизацију « 1 ’во| положај чива свс јачпм. Ту оклевањс Споразума чини нсоцсњиве ус луге БугарскОЈ, и она гроз ничаво искорншћуЈе свс пронуштеа.е дане и ноћи. И зар то нв]е огромна услуга; оставиги иеиријатс/ва да се Потпуни сареми и Сву снагу ирикупи и стане иред вас иотдуло мруЖм** у ме сто .шмм*-шакн,
# ји шту чцндТ-пора^ум, ћдкј|ЈЈе^вЈ|Оје ^у о- т . етирезујТ 1 дан једани корал и носта
т _ таТи. оугарСЛ Је дрскост бар позаата ствар. > њу су се уверилс и много иеоссг љввијс држ«ве у иатањима својих захгсва и иредлога, ио што су то чстирн државс из е>иорааума. 11а зашто овда ствар одуговла Чити и штедсии осстљвиост Једног оиасвог противвика, КОЈИ НС Ш1СДВ ВИЧНје НИ
најитимннје оссћаје. Зашто уиућивати савет« и речи противнику који се с ножем у руци устремио на вас, кад вам ари руци стојс мого ефвкаснија средства. Или да вије можда Споразум убеђен да ће Бугарска попустити иред савеги ма његовим? Није се она покорила, не савету већ врегњи чак и руског цара у Јулу 1913 године, а да Оуде иопусгљива према Сторазуму који јс изгледа да више моли, но шго ирети. Сурова јс то раса и она цени само оиипљиве доказе. За Бугарс«у вреди вииие Један кратак захгев бсзиогоаора, но цео вагон нота и приЈатељских савета. Јер Бугарска ]е одавно већ за пушила свОЈе уши и јпред Саветима свога творца Ру> СИЈС. И за Споразум ба најбоље и ваЈкорисниЈе Сило псглни ти све ге пилумере
Јуче разговарају два пензионера. — Је си чуо море, имаћемо јефтин шећер, вели један. — Од куд на једаипуг то сад пита други. — Па зар ниси чуо да Је Суше заузет. А ту је. брате она чувена Сушевска фабрика шећера! §•
1
- Словенскв отпадннк —
Петрогоад. 16 септ. Из Р 'чжу ппузданв д? У Буга атђУ јдају « бугар! \V.-* Д'1 ем спас Једт/о у зајед* ничко) бс.р5п Са култураим германскии вародииа Ова вест је изазвгла у оваагЈњим владаЈућим круговаиа силно гнушгње.
Из Беча
публика је са свим ућутала У истом смислу пише и чувени ј поморски критичар немачки, капетЈН Персијус, у Берлинер Тагблату од 18 маја Он саветује неизлазак флоте и само чување обала. Једино прожв тога усгаде гроф фон Ревентлов, који је у и Дојче Тагес Цајтунг* 20 марта оплакивао пропаст крстарица адмирала фон Стее у битци са Енглезима код острва Фалк ландских: ескадра Немачка је пропала; и ако је слава нанашој страни, на Енглеској је успех. Али решење цара Виљема оста неоповргнуто. И флота ■ немачка и даље остаде у кана-ј лу Килском.
Гласовн о болеств Фраке Јосифа Петроград, 15 септ Бвржсвша Вједомости има’у депешу, да је Фрањз Јо;иф тешко оболпо. Његова болест као и поједи ности и извештаји о њој држе се у највећој гвјносги.
Хоће лц се к&д гоИ иемачка флоша појабптп
- Кнжки канал. Могућност взласка. Савезнша флота у Мт каналу.
п
Одлука о неизласку Тек 6 фебруара ове године
из једног говора адмирала Ке сгера, председчнка поморске л.чге, гидели су се разлози неактигч ЈСти немачке флоте. Ад мира/Ј Кестер је говорио званичн;«, на Универзитету Берлинском и казао ]е ово
чувати нашу флоту. Јер Немачка мора остати непобеђена и на мору и на суву ако хоће да дође до часног мира, који ће дубоко потре^г^светско господарство Енглеске. Један тајни дописник „Тајм-
са“ присуствовао је ЈедноЈ так-
вој конференцији адмирала Ке стера у Килу. (Адмирал је о-
арема БугарскоЈ,,, на страну, ца аредузети свега Је-
виги само један Једиди зах гев: или демобилазацнЈу, или рат. Тзј Један корак и Јсдан захгев био Ои дово љан да Бугарску усаветуЈе и „брже и успешниЈе, но сви санеги и све иреиве куЈе јс Шоразум већ толико нреме ,триељиво пружао оугарскоЈ.
Флота немачка жуди за на- држао, према наредби цара Випадима и офанзивом; али онајљеиа по целоЈ НемачкоЈ презна да битка на мору значи давања о потреби чувања флопобеду или смрт и, тако исто те. Ур.) И он лише о томе о-
зна, да се уништена флота не може у истом рату з^менити другом. За то треба бити ламетан. Шта би Оило после Једне поморске битке, па да Оаш свака погопљена немачка лађа повуче за сооом у морске дуоине по Једну ен леску лађу? Нсмачка ои остала Оез флоте, и Енглеска бк могла без икаквих препрек.. напасти оОале Немачке. А да наша ни Једна варош тада не Ои оила поштеђена дсказ Је како Енглеска води рат у нашим колонијама. Наша оОала од Емдена на до Мемсла дошла би у наЈве&у опаеносг. Чак ои Енглези могли да успешно изврше искрцавање груна у Немачку. С тога ми морамо наЈОрижљнвиЈе
вако: ,Био сам у Килу, кад је тамо адмирал Кестер, држао своје чувено предавање о поморскоЈ сигуацији. Ја сам присуствовао том предаБању. И морам признати, да нигде нисам вигео таквог примера мржње и беснила, какво је показао Кестер према ЕиглескоЈ. Кад Је почео говорити о Енглеској његово лице беше пуно беснила. Глас му је шиштао од гњева. Публика је бесно пљескала на сваку грдњу адмвралову. Али кад адмирал додаде да Је поморска снага Немачкеу Северном мору према ЕнглескоЈ у размери 1 према 4, и да се мора дуго чекати док ОЈача аемачка флота да би могла да ризикуЈе сукоО са енглеском
— Губитцн немачке флоте. — Нови бродови. —
ном начину: образујући од свих својих бЈ)одова један чврстланац На тај би начин мишљаше фон Тирпид, могли цепелини, аероплани, торпиљери и подморски бродови напасти енглески фтотнн ланац, прекинути га на једном или више места, а направити бирежу кроз који би немачка флога могла проћи, вукући за собом транспорте војника који би се искрцали у Енглеској и ова би била освојена. » Леп план, али рђав Енглески адмирал ЈеШсое, извештен од својих торпиљера, ,Греси“ „Хиг“ и „Абукир“ усептембру лрошле године употребио је једну нову методу која је упропастила Тирпицов план. Ко ристећи се брзим детроајерима
типа Т. 5. К. и хидроплсГ он је блок бродова, ■, што ]е могуће даљ својих бродова сГ' бав само по изг *
могао стегнути се Немци појав немачке оклсп. најбољи је доказ вај начин био по Нсм лан. И тако је се фон ђ , ч бацио на подморске бродове. Али ни ту није успео, јер по. речима Аскитовим: сумареии неће моћи никад да утичу на судбину рата.
Сутра доносамо: О могућности уласка савезничке флоте у Килски Ктал. Хватање пацова у његовој рупи.
И ово чување немачке флоте није без узрока. Немци су у току рата по најумеренијој оцени стручњака изгубили 90 ратник лађа. две оклолњаче, 19 разних крсгарица, двадссет сумарена и остагак разних ситнијих јединица. Али је за то флота немачка повећана са 12 нових бродова, од којих су 4 дреднота у току вата дограђена и придодата флоти. То су: „Маркграф*, „Кениг“, „Гросе Курфирст“ и ,ЕрзиЦ Вајсен6јРГ“ свака од по 25.500 тона запремине. За тим су Немци задржали за себе грчку крстарицу „Саламина" од 19.500 тона којз је код њих нарученз били. И свршено ; е још неколико малих крстарица по 4000 тона. Скоро Је оправљена и стара крстарица „Ерзац Хер та“ коју Је у знак своје милостз цгрске, Внље.м II крстио именом „ХиндеЈбург*. Али ни сааезници нису седели скрштених руку. 17 фебруара у Доњем Дому обЈављено је да је Енглеска повећала своју флоту са 8 нових дреднота типа „Краљица јелисавета*, највећег дреднота на свету. Француека ;е гако исто довршила Једну серију дреднота и додала их својим поморским ескадрама. И тако Немци нису ни најмање успели да раниЈу сразмеру у Јачини флоте поправе у своју корчЈст.
№1 н бугнрш
- Једна значајна одредба у уговору —
турско бугарском
БУКУРЕШТ, 16. септ. Цариградски кореспондент „УнвверзЈла* јавља да је успео да вз добро информисавих кр/гова сазка, да је споразумом са Бугарском предвиђена и узајамна о« ружана помоћ. Тако у случају рата Бугарже са којом јсм од бдлханских дј.жава. Турска је обавезна да Бугарску помогне са армајом од 50.000 војннка.
8
Стање и досадашњн губитци турске војске.
Планови адмирала Тирпица
Тако су иланови Немачкз про пали заЈедно са њиховим творцем адмиралом фон Тирпиц. Од тог плана ниЈе остало ништа. Земачка флота неће изаћи просго за то што неће да буде потопљена. То је сва таЈна немачког ћутања. Фон Тирпиц сањао је у почетку рата, да ће енглески адмирал ЈеШсое блокирати немачке обале по сгаром класич-
Губитци кој^Гје гурска војсиа вмала до сада, у оВјмц рагу, ратунаЈу се на 500.000 душа КЈЈе рањених аогинулих, несталих и зарибљенах. Од овога _броЈа до 50.000 их је прездравило а у бојну се ланију вратало. Садашље стање гурске војске цени се на 850.000 људа који су овако распЈређени: У ТракиЈИ, 2 га корпус Једрснски од 50.000 људи. На Чаталџи 6-ти кор иус Адовск., 40.000 људа. На 1 алииољу и на Д&р данелима 3 ћи кораус са Еодоста. 4 ти кориус Ангорски, загам нсколик.0 са МЈСталних дивазија, који .ва заједнЈ чиае целокуину саагу од 190.000 људи. ,• Бојна снага од 150,000 људа састазљена мз само-
сталних дивизаја, растуренг је по малој Азији, са јако» коацентрацијом у Смирни I сколина. У Сираји, налази се'ј“ дан део 7 ог и 8 о. сарнј ског корау са укуано око 50,000 људи. Остатак гурске воЈске ско 300.000 људн бијв се на Кавказу, црогаву Руса. У броју од 850.000 људи, којима данас расаолаже Турска урачуната су и 100 хиљада Хришћана и Јевреја, који са сгарим резерва мв редифа гурсгих чине слаба део турске војске.
У бојним рукама
— Смењен управник Софвје Софија, 16 септ. Краљ Је потамсао указ којим се за управнкка града СофиЈе поставља један виши офнцир. Досадашњи управник пензвонисан је.
ФЕЉТОН
10ЈШ СИШЦНЈА
1шо т ишиц а ЦШ1Ш0М шод
Из даљег стратегијског развијања Аустро- Немаца може се видети, да немачка врховаа комаида придаЈе доминирајући аиачај Јужном фронту. Нашавши се иред 'адатком стратсгмЈског ва упања у дубвау Руси е, <агка ба се, у случају одлуке да наступа аа аашем Северном фронту, могла о* грачичити на југу само је дном незнатиом заштитницом (заклоном). У самој пак ствари — аа Јужаом фронту, као што видимо, врши се развиЈање све иоввх и аовах снага. [ако, поред армиЈе Бстмера, коЈа оперише у реону Тарнопо* л»а, овде се, само малосеверниЈе, развила и сва армвја Бгм Ермоли а. Ласт „Таб“, подвлачећи нарочвто свеживу те армије која
се користила подужам одмором, предс*азуЈе јој »мно гообећавајућедогађиЈе*. ^а сада Јв ова армиЈа, Оудућн пот>ЧеНа од нас, иосле ирелаза Златие Лнис, опележмла пичетак својих оие рациЈа доста жалосно. Се* верно од ове армиЈе предуаела ^е одлучно наступање аа Дуоно—Говно такође веома Јака армиЈа геаерал* Пухала. ирема томе, на фронту од 180-200 киЛОМсТара развило се око 15 — 18 корпуса релативно сиежах саага. 1 ежња ове групе армкЈ« ка нашим крмлима Јасно оцртаза жељу Нсмацн да аас одОаце аодаље на исгок од румуаске г ранице. Мучно да се можс сумњати да јс овде ако нс сна, а оно окр Једаи део гарде из армиЈе Макензе нове. Све нам то допушта да са великом опрезиош ћу иргмамо азЈаве иемачке шгамие о тобожњем пред* СтоЈсћем походу аа Иетро* град. Пе аскључуЈућм могућност таквог похода, ев-
глеска и француска шгампа сасвим одређено вели да, докле год иосгоји руска Оалтнчка флота, дотле се оисрациЈа Мемаца нрема Ие грограду може сматрати као неаероватиа. иаролелу између 1812 и 1915 1 одиис „Дели Мсљ“ сматра као глуиу, наводеаи Сасвнм умесно да у време Нниолеоново нијс оило ни гврђава, ни тешке аргиљериЈс, ви миграљсзм ни магацинскнх пушака. Француски ЛИСТОВИ СоСВИМ отнорено саветуЈу Меицима да причува у своЈе дредноте за сусрет еа енглеском флотом и ваиоммњу Шемцима „да иоЈава иемачке флоге у руекнм аодама никад ч није остала некажњена и да Пемци мораЈу јдко рачунати на морнаре који не воле да иловс тамо где им иретн оиасност од подвод* ннх Ородова и мина“. —
Немачка врховна команда стара се, потнскуЈућв нас што дубље у уаутрашњост
\С 2.С &1о/ПпЈј
^усије, да добиЈе тиме у пространству ради образовања што дуОље позадине, која ђе нм баги неорходиа у слјчдјУ да „Оуду ^приморани на одсгуиање из Ру СИЈв. — Па нашем Јужном фроигу иоказале су се свеже немачке снаг«, којс теже да у грн правца: на Дубно, 1 арноиољ и Доњи Серет, енергичвим наиадима одОа це наше труае ка исток/. 1мме се оОЈашњава н та околност што Је на заиадиом и северо -западном фронту настуиање Немаца коначно оОустављено. На Еишко-Двинском правцу оиерација Беловљеве армиЈе о теже сс Оезкоцдчно дуго; иа правцу Вилне, Ханденоург Је имао само то лико резерве да задржи наше насгупање, но не да га одбаци, а 6ој ударне групе Немаца к код Мереча претворно се у најобичннЈИ бој заштигнвц*. Само су у реону Волковиске Немци покушалм да помицањем
ка селу 1Кскн зађу за лсђа нашој групи груиа код Вол ковиска, нападиутоЈ Једновремено и са железничке пруге од Сједлеца. пе разликују се од обичних заштитннчках О јјсвл ни покушаЈИ Немаца да нас нападну кјд Хомскк, на ирелазу црецо рске ЈаСЈол де, а тнкиђе и код Дроги чнна, где се Немци и^чнњј увлачита у црна Пинска блат«. Само на правцу Дубна и Еовна, а такође к на линлји реке Серста, .оиераЦкЈе Аустро-Немаца доОија|у изнесан идсјни каракгер и пропраћуЈу к се дслв мичнам и Јаким наиадИма с обе стране. ЗадобИЈањем иа првом нравцу до 300 заробљеника и 4 митраљеза и 400 зароОљенмка, на другом аравцу аоказу,е да боЈна споСобност наше армвЈе' нмје нимало изгубмла од својс чврстине, а увођење од етране Немаца на овом правцу све нових и мових немачквх трупа вагоаештава о томе, да се на
ОВОМ фронгу не може н неће проћл оез увиђења у оорбу Јаке стратегиске рсзерве. Ову последњу^ како изгледа, састааља 4 та аустријска армвја срцхерцога Фсрдинанда коЈа се на фроигу није аримеиивала. И оиште, ако се расмотри расаорсд немачких снага на ЦсЛоМ фрошу, ГШјс тешки видсТн да се всћи њихов део ирикуиио на криламн. а ндрочаго на дссном кра лу. у цснтру пак, т. ј. на фронгу армнЈс Боиршн, Ке ђега, Шјлцк и 1 алвица, насгуиају рслатквно нсЗнатне снаге иоменутнх армиЈа, већим делом оаченнх у армиЈСке резерве. Дак/ 1 с, ирисуство знатних снага на Јужном војишту, у размсри многи ве< ћОЈ него што ЈС ТО ИоИСКИвала ситуациЈа за оснгурање немачке иозадине, у случаЈу да се отаочае оасрациЈа ирјтив Нстрограда, или нашег цснтра, иоказуЈе да се идеЈа насгуаања армцЈе Пухалове, Бем-Ермо
лИЈеве и Бетмерове своди на теже задатке —
Борин.
ПОДПИСТАК
I ниггч ипи
Мабаше Цг;ш1ешв
— Знале смо, рече- да сс ао овако ружном времену нећете усудити чамцем иреко затона. ч ,., СмсЈаше се као мала девојчиц«, а Оио бих неправсдан, кад бих рекао, да ове вечсри ниЈе оила иотауио леиа, Дижамо се 1 Да не губимо време, поћи ћемо одмах у варош у шетњу. Пов^' д мо сооом две Хри. мине сестричине, коЈе \ нашле ту код нас и јов неке друге сусетке буде по вољи. ВечЖј^/јкмоћа иакуаовати играчке, наје:ти се н/јр« а . личитнјих колача и до миле воље навесслити се. — Како ће мо отвћи у,