Стража

>

С 1 рава 2

.С Т Р^А Ж

Б;>»1 262

— Груби маневри — Војна акција Четворног Споравума - Одбрана солунске пруге — Дожање Грнке —

Париз 13. септ. Лисгови истичу грубе ианевре бугарске владе која тежи да превари Силе Четворног Споразума сво јом нотом упућеној Србији, Румунвја и Грчкој, у којој изјављује да бугарска мо ^изација није нарочито , ављена против Србије, 2Г& наређена просто у дотадањи неутра^ори у оружани. веле да би тај в могао успеан Холвег није

дОвршавале своју концентрацију ка француским и белгиским границама. Политички кругови држе да Не војна акција Четворног Саоразума бити нају’ твцајнија у Бардарској Долини и држи се да ће за ту сврху бити довољно 5 до 6 дивизија, док ће се остали искрцаги како бв пресекли везу са Турском и оперисати протав турске војске. Пошто грчко српски уговср предвиђа заједничку

Дедеагач

Флотна девонстрација Четворног Споравума

Солун, 16. септ. Из кругова блиских поСланствима Четворног Споразума се сазнаје, да су Савезници незадовољчи др жањем бугарске владе и да ће савезначка флота приреаити демонстрацију пре] Дедеагачем.

у нотребио тај иств одбрану солунске пруге на

■л. Доиста 18 јула прошле’ године немачки амбасадор у Паризу предао је француској влади изјаву, у којој се доказивало да Не* мачка ни у ком случају не мисли да зарати против Француске док су у то исто време немачке трупе

случај бугарског напада, овде се не може чинити Грчкој неправда сумњичећи њене лојалиости у толико пре што јој сагурност самог њеног опстанка налаже да погпомогне Србију и да операше са Савезницима против Бугарске.

Офанзива?

Утврђивав.е Бургаса и Варне Букур^шт, 16. септ. Из добро информасаних кругова се сазнаје, да је бугарска влада наредилз војним властима у Бургасу

и Варнн да се са удвојеном.У области Гилгли папн ип итпп4;апли.у Ку КОГД СМО ЈС*ДВ

снагом ради на утврђивању пристаништа. Оза мера бу гарске владе туАача се као Страх од руске црномор ске флоте.

- Много што-шта бн се хтело кад би се могло —

Париз. 15 септ. Савезннчки штабови су званично обавештенЕ, да ка целокупном српскоаустрвском фронту нема ввше Аустро Пемаца од 180 хиљада. Са тим бројем војннка немогуће је ни чувати своју границу, а још мање предузимати грациозне по ходе. Весги о аустро-немачкој офанзиви према Србији сад су и званично потврђене као један обичан блеф, који је требао да донесе успеха “~4ггГ дипломатском бОЈИшгу.

Лреко југарске

— Аустро-немачкп аероплаки. Софнја, 16 септ. „Зарја" јавља, да су четири аусгро немачка аероплана преко Бугарске територи)е одлегела за Цариград. Шта му то »начи Букурешт, 16 септ. ^Из СофИЈе ЈављаЈу Румунској телеграфској Агенцији, да је д р Радославов, □редседник бугарске владе носетво енглеског, руског н грчког посланика н код сваког остао врло дуго у значаЈном р&зговору.

Кскрек сабезкик

Изјава грчког премијера АТИНА, 16 септ. — Српски посланик при грчком двору г. Балугџић посетио је данас г. Веницелоса, председника грчке владе, и код њега се задржао више од једног часа. Г. Веницелос је врло отворено говорио са српским послгником. После ове посете г. БалугџиН је изјавио атинским новинаримз, да је сазнао од грчког премијера, да је грчка влада дефинитивно решила да свим силама брани иатересе Србије, који су у исто време и њеки интереси, ако би се Бугарска усудила да нападне Србију.

Хурс

Бугарска је влада отворила курс за болничаре.

Софвја, 16 септ, На првдлог министра војног, влада јо одобрила кре* дит од 300.000 лева за отварање болничког курса.

Писмо К'рал,а Емануела краљу Николи.

,Рам, 15. септ. Италијански крвљ Вмануело упутио је својеручно писмо краљу Николи, у ко ме му изражава своју велику радост, што ће у врло скорим данима италијанске

и црногорске трупе бити у могућности, да се раме уз раме боре против заједнич* ких непрајатеља. Ово срдачно писмо с одушевљењем се комента рвше у Италији.

— Ду?к руеког фронта Највначајнији уснеси

Петроград, 14 септ. Главни генералштаб са> општава да су најзначајнији успеси руских трупа ови: 1) Напад код варошице Дељатини на Њемену.којим Смопрвморали неаријатеља да се повуче са великим губитцина, 2) Акција, којом смо одбили непријатељев напад у југоисточној области же-

лезничке вићи, 3.) Пре дног ауст] код села

Барано*

ку кога Смо је*дан део ауегријанаца псбили бајвне* тима а заробали 364 војника са два официра и запленилв један митраљез. Резултат тога напзда је био да С се неаријатељ морао по вући на другу обалу реке. 4) Заузеће села Сљеанипв, у обласги доњега тока Стохода. Овде је упорност борбе достигла врхунац. Борила смо се око заузећа

домова у пламену са нечувеним огорчењем. Село је остало у нашим рукама. НеприЈатељ је био уништен. Остало је само два човека у животу које смо заробали и запленила четири митраљеза. У области железнвчке пруге Ковени Сорни, долазвло је до више упорних борби на левој обали Сгира. Непријатељ је јако бомбардовао варошвцу Конки и околину.

На граници Галиције

У пограничној обдасти Галиције отпочеле су по нова огорчене борбе код Новел Е*ссињеца. Пошто су АустриЈанци добили поја чања, мсрали смо напуста ти ту варошицу. Новим Снажним нападом и борбом на бајонет наше трупе су истерале из ње Аустријанце многе њих побиле бајонетом и заробилс преко 1000 воЈника. Према последњам извештајима Ау Стријанци понова пападаЈу Новолексињец.

}(а заједкпчком послу

Бугарска '« Аустрија деле Балкди

Букурешт, 16. септ. Из бечких полнтичках кругова се сазнаје, да је бугарски посланик на бечком двору посетио аустриј ски главни штаб и да је одмах после ове посете про дужио пут за Берлин. У Берлину ће посетити Бетиан, Холве;х», и всроиатко отићи до немачког главног стана.

Јрчка Јрхобка Хомакда

Њен долазак у Солун Атина, 16. септ. Са званичне стране се јавља, да ће грчка Врховна Команда са краљем Констангином на челу отпутовати 20 ов. мес. у Солун, где ће бвти смештен глав. ни стан грчких трупа.

На Западу

Успех савевничких трупл. Лондсн, 13 септ. Јуче смо иапали непри јатеља јужно од канала Ла Посе и освојнли смо непрнјатељеве ровове на фронту од преко 8 келометара продирући на по неким местима у дубину до четири киломегара. У једном нападу код Хожа освојнли Смо 600 мстара ровова. УгвАдили смо освојени терен јр звробили смо 1700 војђика и запленили смо 8 тоавва и неколико митраљеза.

ника. ТајЈе воз изузетно пуштен из Бугарске, да би Се наши поданици вратили у Отаџбину. Остали је Са Обраћај иОтпуно прекинут.

Поруџбина обућа Управа Савеза Земљоралвичких Задруга поручила је већу аоличинуобу ће у иностранству.

Повхшене днввннца Г. Министар Унутрашњих Дела донео је решење, да се члановима Окружних Одбора поваси дневница од 5 дин, на 8 дин.

Грчки поданмци Сви грчки војни обавезници који се налазе у Ср* бији позвани су у отаџбину. Они се имају јавити грч ком посланству у Нишу, где ће добити путне исправе, како би могла да отпутују у Грчку.

Поиоћ невољннма ГлаЕни Одбор решио је, да окружни и месни одбори могу употребљавати вишко ве од продаје жавотних намирница за помоћ невољнима у својим местима.

Издаввњв станаринв Општина београцска отпочела је издавати станариву за јануар и фебруар ове године. Учигељии учитељице која се налазе ван Београда нека пошаљу благајии тачне своје адресе.

Кран за Уораву Монопода Упраза Монопола тража ла је од Средишаог Одбора да јо) набзви за њену употребу 5 вагона креча.

Г, НЗВДвђУ, Ршвћу 1 ОШН&У

От« ВаЈс: Оваввн омо (АФОНИЗМИ) Ако човек жели да у животу не подлегне, треба често да се одрекне многих победа.

Понеко се назива идеалистом, не зато што жвви за неку идеју, већ зато што жнвн од неке идеје.

Из дечпјег сбема

Инштитуткина посла Није баш сасвим из дечијег свста, али је близу њега. Један француски лисгтврди да је било истина, а ми немамо могућности. да га козгролишемо, и зато морамо да прибележимо само онако како он каже. Докле: У једној вишој девојачкој школи учител> веронауке при поведа: - Кад се каже: молите се Богу без прекида! онда то не значи баш, да ли увек треба само да се молимо. Например ако имамн каквог доброг прнјатеља, ми с њим не гоноримо увек него ми можемо још и на који други начин одржава ти везе с њиме. Како напрг/леј; Анега? Анета (сд 14 година): Ми можемо напримео, и да, наликујемо на њега.

О пољупцу

— Р. (1е 0. Пољубац је слађи у мраку, зато што нема светлости да осветли заљубљ нима место његовог порекла.

Пољупци ,су цвеће у врту љубави; први пољубац је исто опако мио као и први пролетњи цвет.

Шада

Дама: Ја апсолутпо не могу да појмим зашто се ви не жеиите, господиие Павловаћу? Шта је то што се вама не допада на жени.

кројачша

1 е

— Артилериска акција. Лондон, 13 септ. Маршал Френч јавља да артиљерија на оиема странама^већ три дана била активна на франц. фронту. Енг/.ески су аероплани летели изнад непријдтељских коминикација и то врло успешно. Код Баланеје је погођен један воз а желез ничка пруга је нз неколико места пресечена.

8

ршзорма тт К. МИТРОВИЦА На све наш молбе и писма, да нам пошаљете обрануне и новац за продате наше- новине, ви ни до данас не учинисте ништа. Ако нам за нетири дана не пошаљете новац тужикемо вас. Уредн. „ Страже и

Каваљер: Жена!

Курири нз Рускје Г. Петров и г. АлекСандров курври из Русије јуче су допуговали у Ниш.

Госпођа Мнца уд. Вл. Стефановића са децом, даваће своме лобром су^ пругу, односно оцу

т

Вмдиииру Ствфановићу

ШТАМПАРУ полугодишњи помен 19 ов. мес. у цркви Св. Николе на Новом Гробљу. 248 1-2

Отпутов&о Грчки посланик пра на шем двору г. Александропулос отпутовао је јуче у Солун.

Наши подаиици из Софије Синоћ је допутовао у Наш један врло дуг воз из Софије, пун српских пода-

^ у наЈЗгодниЈе доба

I;

повикаше скакућући од радоств. Ове ноћи поворка ћепо* ћи цо храма „Корњале ска калнце*. Сав ће се Нагасаки тамо скупвти. Сви су моји ожењени другови већ отишли. 1уки Сан, Ружа, Нарцис с дугачким прија тељем. А само ове две бед, нице, Хризантема и Орука, морале су тешка срца остати<к«Јд куће, јер ми ниемо били код куће, а гос пођу Шљиву спопала Је после вечере јака главобоЉ 1 и несвествца. На двоЈе на троје свр* шавали су тоалету. Хри ма је већ готова док брзо мења одело. ло, па се укажеутомишје живости* па моли ЈОј приаежем понераиџастог атласаЈ Је прибола велику Вр од сребра. ‘фвпалисмо своје ламци* ове на врховима штапова. Господин Шећер на дугачко V на шнроко взјављуЈе своју

благодарност што смо му

□овели ћерку собом, на вратима простре се четвороношке, а ми се весело упутисмо граду у благсЈ и бкстрој ноћи. . Даљр се видела весела светковина. Улице су препуке света. Гомила се, као неки велики ваљак, полако и неправилно вала према неком циљу. Светсе смеЈе. Из граЈе чуЈу се непрестано Обичне улудне фразе. Лгм □ионима нема броја. У свом животу нисам вх видео толико на скупу, ни тако ша> рених и необнчних. Пустимо да нас поаесе овај огроман људска талас. Наилазимо на ројеве жена разне старостн и у кућеввим и уличним тоалетама. НаЈвише има .мусма* великим сребрним иглама као и код.Оруке. Лепушкаствх дица са сањалачким очима, бледим образима и у пола о^вореним, пуним и сочавм устима. Детињска нарав и вечити смех даЈу Јапанкињама особиту драж.

Код мушкараца видимо много европских шешира у облику диње, који се данас узимају уз народнорухо, да повећају мајмунску њихсву ругобу. У рукама носе гранчице, као и чита ве гране, клјима из лишћа вири наЈразличитија лампиони, у облику ђавољака и птицаШто се ваше праближу* јемо циљу, улице постају све пунИЈе и све бујније. Пред свима кућама отворени су трговачки излози, па се продају слаткаши, играчке, разне гранчвце, струкови цвећа н маске. Нарочито маске. Нарочато маске којима су пуна сандуци и читаза кола. Највише их има, које предсгављају главу беде лнсице, на чи јем Је лицу самртничка борба изобличила црте. Уши су вм одскочиле д главе, а зуби су зашаљеви, Ова је маска аосвећена „Богу аиринча*. Има ту симболи* стичких обичаја различитих богова, које се цери и кезе,

а власуља и орада направ љење су им од праве длаке. Многи људи, па и деиа купују оне страхоте и привезуЈу на лица. Придају се и којекакве: — стаклене трубе огромне величине; биће их и од два мегра, које дају ужасан звук. Глас им се не може ничим сличним упоредити осим пућпурањем ћурана, који се деру да људима у лију у коске стЈ-ах. Европљанима ]е унраво иемогуће да дубље зађу у таЈну оваквих верских све чаности. Никако не можемо видети где се престаЈе са овим лакрдијањем. Сви ови оби«Шји, симболи и обличја гјисвећени су атавистичког^градицијом, која Је усађена у јапанскн мозак, а што ми не можемо да разумемо. Чак шта више на најстарнје књиге не могј нам дати ништа осим површних и недовољних обавештења, — ]ер смо ми „сасвим другавиЈН људиод њих“. Пролазвмо поред њи-

ховог весеља и смеха, а оно нас не обузима јер ниЈе ни налик на наше... Хризантема иде с Ивом, а Ојука са мном. Нашесестричинс, Малина и Цимет, иду “реда мном, да их не изгубим из вида. Гомила нас нсси и ми се држимо за руке, да се не изгубхмо. Куће богатнх људи, у у лнаама, које воде храму, искићене су цвећем. Сам облик Јапанских кућа врло Је подесан за овакво каће ње. Шалони се с прозора скину, а унутрашњост прикривају велике завесе, тако да унутра не могу да про дру радозналв погледи. У та удубљења у прозорима пцслажу се наЈлепше поро, диЧне вазе и друге драгоцености, на коЈе г.ада светлост из обешених лам пиона. — Наставнће се —

Борис и Савински

— Једна посета која је проиавела сенвациЈу у Софији. БУКУРЕШГ, 16 септ. — Софијскв допвсник „ВаЈ торула" телеграфкше да је главнокомандујући бугарске војске престолонаследник Борис посетао русксг посланика^ г. Савинског и код њега се задржао пун сахат, Ова посета у данашњем времену произзела |е огромну сензацију у софиЈскам политичким круговима. Д р Радославов одмах је отишао у двор код краља. После посеге главнокомандујућег г. Савински )е позвао посланике Споразума и са њима одржао у своме к^бинету седницу.

Ултиматум Бугарској

Заједнички корак српске и грчке владе Ниш, 16. сеат. У овдашњим полнтичким круговима уаорно Се одржава вест, да Је измећу српске и грчке владе потнуно постагнут саоразум о предаја једног внергичног ултиматума Буггрској. Предаја ултиматума Јреба да буде најдаље дО 19. ов. месеца. _

Д-р. Радославов

Претплата на .Стражу* стаје Ј динар месечно

Један неуспели трик бугарске владе БУКУРЕШТ, 16 сеат. — Румунска Телеграфска Агенција има из Софије депешу, да је др. Радославов поднео краљу оставку свог кабинета. Састав кабинета краљ је понудио г. Малинову, апи је овај то одбио, О оставца др Радославова круже иеколико вестм. Међутам у круговима Четаорног Споразума оставка се не узима за озбиљно и држи се, да њоме бугарска влада хоће да продужи ореговоре са Споразумом како би за го ваеме могли што усаешни)е да изврше кон* центрисање својих трупа.

ЈЈласник К. Грегорнћ, Космајска 22

Штампараја К. Грегорића, Космајска 22

Одговорни урединк К. Грегораћ, Косиај