Стражилово

Иесме из ове збирке покупљене су мал те не све из новог „Јавора"; осим горе сноменутих оних пет, за које рекосмо, да су једна из „Данице" а друге четир из старог „Јавора", угледала је још „Посета" први пут света у „Летопису" 124 књ. „Цвеће" у „Летонису" 135 књ. превод Вајдине песме „а ћајоп" у „Илустрованим новинама" 1882. а „Свети Сава" у дечијем лис.ту „Голубу" 1880. Изворних песама има у тој збирди легенда, алегорија, балада, идила, пригодних песама а највише чисто субјективних лирских, са којих је песник свему српском свету најбоље познат. Што се пак тиче венчића оног песмица, што их је песник од пелена оплео, морамо се сложити с мњењем Стевана В. Поповића, који оцењујући у 126. књизи „Летописа" у чланку „Наша новија лирика. IV. Панчевачко издање Поповићевих песама вели, да није оправдано, што се песник у једној тамо својој елегији срди на „овај крвави и ропски свет", и да је тај његов „јадомор " (\Уе11зс11тег2) насилан. Нама се то исго учинило, кад смо проучили „Пелен-венац." Од превода иде највише на Мађаре, а ту је опет најјаче заступљен Арањ. „Мати", „Снаша Јања" (А§пев аззгопу), „Клара Зач", „1879", „Породични круг", „Зими", „Ронске душе", „Пуста кућа", „Славуј", „Романца о чели", „Песникова соба", све су то лепа чеда Арањеве музе а Поповић их је са доста среће пресадио у нашу књижевност. У „породичном кругу" додуше не осећамо оне свежине, која провејава ремек-идилу Арањеву, слике нису тако живе и пластичне као у оригиналу, најивна стидљивост девојанина, што „рјгика ксгсП . . . 1еб1уег1)а1уј&1 претерано је нотенцована тиме, што је преводилац њој у уста метнуо оно: Шгот еуе тиПк, ћоду Шапа кегсЈег, М6§ е§у ебгкепсШ у & г , пет те§у а(МЈ§ Гегјћег па да пита: „Еад ће да се 6 р а т а ц мој рођени ( зјс !) врати ?" даље је оно: „тЈког пет ћа11јак 6з т1ког пет 1аЈјак" тривијално означено са „за врати" — и тако још на два три места, али се ипак зато лепо даје читати Поповићев превод. — Од Мађара је ту још и Петефија са песмом ,.Дола и брег", Верешмартија с „Прогласом" ( п 8г6га1"; морамо рећи, да се не слажемо с тим, да песник за најунутарњије своје осећаје — а таква је љубав к завичају и роду тражи мисли у туђина; бгога); јесте јединствен у својој врсти, иа баш зато, што је јединствен, и јесте специјална својина мађарског народа, ради чије се среће и опстанка бориле „а ћоз АгрМпак ћа<Ја1" и „1ог1ек бззге гаћјда!; Нипуа(1пак кагја1". Држимо, да би сваки Србин замерио туђину, кад би му оно, што му је за срце прирасло, хтео тако

отети. Ту примећујемо, да је по нашем мњењу исто тако незгодно о светом Сави писати „по туђој мисли"); даље је од Мађара заступљен још и Јован Вајда са песмом „На броду", која је у „Илустрованим новинама" 1882. изашла двема другама на мејдан, и песмама: „Крај је свему" и „Пустиник;" и најпосле још и Павле ђулајија с „Баладом" и „Правдом и кривдом" (Аг ј^агбај* 6з ћаипзз&е; у овом је преводу песник сметнуо с ума, да су речи, а према томе и персонификације „правда" и „кривда" женског рода, те да не могу бити једно другом браћа, него сестре.) — Од француских је песника ту АИгеб с1е Миззе!; („Песпикова жудња"), 1лтаг1те („Ласта"), Ујс 1 ог Нидо („Рака и ружа" и „Атлапт и брда") и АгпаиИ („Лист"); од Енглеза Вугоп џоу , <та? ауапа> ; у примедби погрешно стоји, да се ц чита зое; то је новогрчки, дакле је зои), од Руса Пушкин („Летња ноћ"); осим тога и шведских, старошкотских и староенглеских балада и романца, које је песник зацело радио по мађарским преводима; „Едвард" бар сасвим подсећа на Карла Саса; и најпосле превод „Три гаврана", за који песник не каже, одакле је. Кад би нам нростор листа допустио, још бисмо се дуже позабавили с том заиимљивом збирком, јер искрено ценимо лепи дар песника Поповића, па бисмо исто тако радо истакли неколико лепих страна његове лире, као што не бисмо прећутали с друге стране још неке, дабогме ситније, мане и недостатке. Свакако се надамо, да би тиме већу услугу учинили и самом песнику и озбиљном развитку српске књиге, него кад бисмо, као оно наш друг, загребачки „Српски забавник", од ока тек рекли, да нам се „овом књигом пружа прилика, да у ц е л и и и (е тако!) проучимо песме нашега песника Мите Поповића" и да у тој збирци „наш народни живот одјекује особито у идилским песмама, које се одликују својом свежином и лакоћом, и у којима се верно сликају примитивни карактери наших сељана", а овамо, ако право рачунамо, има у целој збирци само једна једина идила, и та једна није ни изворна; оне друге две три, што их оцењивач држи за идиле, пре су баладе и романце. Ни самом песнику не може, држимо, годити такво, додуше снажно, но ипак опет површно, уздизање. У препоруку књизи тој излишно би било речи трошити, јер се лирика Мите Поповића тако већ домакла народу срца, да није спала на препоруку. — Књижара Браће Јовановића издала је малу причу за децу, којој је наслов „Трка зеца са јежом". Уз причу је ту додано шест великих колорисаних слика и у опште је спољашњи облик књижице леп, те ју нреггоручз^је као благдански дар за малише.