Стражилово

СТРАЖИЛОВО. ВР. 3.

српски свет, да му буде преко целе године мио гост, да му каже, кад је благ дан, да весело ужива, што му је у раду проведени тежатник донео, да му каже, кад је весели ђурђев-дан, кад се одбија вита грана од јоргована, да му каже, кад је Видов-дан, да га подсети на негдању величину српску, на аманет кнеза Лазара и Југа Богдана, на аманет врлих наших предака, који витешки за образ и рад погибоше. Што је оро тица у своме друштву, то је „Орао" међу калеидарима: одабрана, бујна, обилна садржина давно му је већ извојевала прво место и име праве књиге народне, што свакако и уреднику и издавачу му на част служи. И овогодишњи „Орао" није за браћом својом заостао а лањски као да је и надмашио. Отвори коју хоћеш страну овогодишњег „Орла" па ћеш наћи што ти треба, наћеш што желиш да знаш. Свуда ти се пружа поука у лаком, скоро да речемо забавном слогу написана, ту ти је Натошевић, ту Живановић, ту чика Стева. Овом последњем, ако нам неће замерити, ми би замерили, приметили, да би још врло радо читали његову „Црвоточану", којој неби суђено, да и она накити у овај мах „Орла". „Орао" је пун и врло добро израђепих слика, које му млого дижу вредност а врло је лепа и слика насловна, која преставља вредног и врсног књижевника српског Љубомира П. Ненадовића (ја сам је из мог „Орла" већ исекао и ено је где виси у оквиру). Из горе реченог излази, да је „Орао" права народна књига, кадра, да у пуном смислу подмири потребе, које народ календаром хоће да подмирује, да, његова је вредност још трајнија, историја, ноука, што је у њему, гони нас, да „Орлове" остављамо, јер и оне из пређашњих година хоћемо кадикад да потражимо, зато ми с мирном савешћу овај календар народу и овде топло препоручујемо. — ЦАРИћ, мали календар са сликама за 1885., која је простаиима 365 дана. Нови Сад. Издањеи штампа А. Пајевића 1884. Цена 20 новч. или 40 пара динарских.

Г Л А 0 Н И К, (Свегосавска нрослава у Новом Саду.) Дан првог српског просветитеља, свотога Саве, прослављен је, и ове као сваке године, у нашој вароши што може бити свечаније. ГГосле службе у саборној цркви, на којој је чинодејствовао високоиреосвештени епископ Василијан, била је у гимнавиј ској дворани најпре освећена водица, па је онда изговорио беседу управитељ гимнавијски Васа Пушибрк, у којој је из-

Већ више је година, како уз „Орла" нолеће и „Царић", у кога истина није све нова садржина, ал' се одликује једрином садржаја, који је у овогодишњем повађен то из „Привреде" то из „Стармалог" и „Невена". Свему на челу је песма Чика Јовина „Вожић", нуна топлоте а свршетком својим гони нас, да род свој љубимо, па да за њ — ако узмора бити — и муке трпимо. Насловна је слика др. Јован Суботић, штета само, што „Царић" није и рекао коју, ма и најкраћу, о нашем летошњем јубилару-књижевнику. Остало је обична календарска садржина. Цена је сасвим умерена; ми „Царића" нашем свету нрепоручујемо. — ГОДИШЊАК, велики српски народни илустровани календар за просту годину. Власник и уредник Александар Сандић. Издање српске књижаре Браће М. Поповића у Новом Саду. Српска штампарија дра Светозара Милетића 1884. Цена је 50 новчића. Као и досад, тако је и овогодишњи „Годишњак" оправдао нотпуно наше очекивање. Обилна и одабрана садржина чини га великим народним календаром. Ту је календарски део поред савесне своје израде начичкан све самим корисним и занимљивим примедбама, ту је читав наш народни схематизам. Други део доноси нам лепе забаве и корисне поуке. Слике су лепо израђене и тако избране, да свака од њих мора заинтересовати Србина читача; врло добро долази и јасан опис њихов. Да би ова народна књига забавила читача што дуже, додата јој је иза „вашара" „библиотека за народ ради забаве." Поред остале баш забавне садржине морамо овде напоменути изворну приповетку Панте Поповића: „Бријачица и маказе", која се као и све ноп Пантине приповетке одликује здравим хумором и здравим посматрањем света тако, да човек, кад је прочита. мора да зажали, што госп. Поповић чешће своме роду не приповеда. Топло препоручујемо ову народну кЊигу са одабране јој садржине а умерене цене. + 11§§>нео важних података о постанку српске гимназије, о животу јој за 75 година и о садањем јој стању; пре њега је го ворио осмошколац Милоје Миладиновић о животу и раду просветитељевом, прочитана су затим имена Фундатора гимназијских и приложника а најпосле су гимназисте отпојали „Воскликнем —После подне је била свечана седница књижевног одељења „Матице Српске" у дворани матичиној. Ту је говорио потпредседпитс кљижевног одељења проФесор Сво-