Стражилово

121

СТРАЖИЛОВО. БР. 4

122

загреје српску кућу дуго, а кад се оно из год у год расипа по кући, кадро је да ту кућу прекали и очеличи те подржи у српском православном духу. Да се није бадњак, слама, божићна свећа, здравље, богатица, чесница и све оно друго, што иде уз божићну славу и обичај, изгубило по српским кућама овде у туђини — много би што шта било боље и срискије. Лепа божићна слава у Текелијином заводу, основана под управом Милоша Димитријевића, одржана је и ове године када је надзорништву завода начелник Светозар МилутиновиЛ. председник наше црквене онштине и судија у врховном земаљском суду. Лањска божићна слава у Текелијином заводу била је само скромни покушај, првином својом разгревала је срца свиколиких домаћих у заводу. Овогодишњу божићну славу прославише у Текелијином заводу не само сви Текелијини питомци, но с њима и сви другови њихови, који се у то доба овде затекоше — свега њих 24 на броју. Да се овогодишња божићна слава могла достојно прославити, то су много допринели пријатељи овога завода, који се својим богатим и разноврсним даровима и прилозима сетише божиЛне тркезе Текелијиног завода. Приложници су ти госпође: Нана Натошевићка и Софија Максимовићка из Н. Сада; Милева Коњовићка и Јулка Вујићка из Сомбора; господа: Светозар Милутиновић из Пеште, -Гефта Арадски из Суботице, др. Илија Вучетић, Миша Димитријевић и Арса Иајевић из Н. Сада; ђорђе и Павле Стефановић-Раље из Сентомаша и Стеван Тодоровић из Сентандреје. Имамо да приметимо овде још једну велику олакшицу , која је ово дана постигнута за питомце Текелијиног завода заузимањем надзорништва. У последње време ретко се догађало, да је колегија свеучилишних професора опраштала питомцима Текелијиног завода саразмерно велику школарину и исиитне иристојбе. Одсада ће питомци завода лакше сиосити те издатке, јјер је министарство просвете одобрило, да им с-е издаје у то име саразмерна новчана припомоћ. На ту припомоћ одређена је свота од 500 фор. из Текелијиног фонда и та припомоћ издаваће се већ ове године свима, којима школарина није опроштена. Остаје нанокон да објавимо српскоме свету једнодушни и одушевљени закључак Надзорништва Текелијиног завода, којим је оно у својој седници од 3. (15.) јануара 0. г. прегло, да иомоЛу Текелијиниж иитомаца а других родољубивих Срба и Срикиња оствари је/ргу од иајлеисшж ж<чља нирод-

ног добротвора Саве Текелије — иодизање „Лантеона" у Текелијином заводу. Дана 21. августа 1838. основао је Сава Текелија свој завод „ Основателним иисмом 1 ' [потписаним истога дана у Пешти пред Тошом Навловићем, српским новинарем. Текелија наводи у томе значајном нисму своме, како је „изједне једине љубави милом ми роду " набавио за завод свој „дом као народње основателство за вечноје обиталиште убогих учеников." Текелија распоређује у томе писму, како да се сместе његови нитомци у дому томе, наређује за тим једну собу за књижницу а „ другу за Пантеон, гди Матица заседанија своја држати може." Соба та, у којој је сам Текелија желио, да се подигне „Пантеон и — јесте данашња над.зорничка дворана Текелијинога завода, у којој је Матица држала толико година своје састанке, у којој се данас састају и скупштине српске црквене општине пештанске, држе седнице одбора јој и надзорништва завода. Шта је хтео Текелија са „Пантеоном" , шта је разумевао он у тој речи? Зна се по предању, које је силазило са старијих, који су с Текелијом друговали, па на млађе, који му се диве и иоштују спомен његов — да је Текелија желио, да се у заводу његовом иодигне галерија ликова славниж људи, који су заслужни ио иросвету срискога народа. У надзорничкој дворани Текелијиног завода има данас: 2 лика Саве Текелије, један из млађега а други из старијег доба живота његовога, малена слика, која приказује 'Гекелију на самртној постељи даиа 21 септ. 1842.. лик стрица му Иетра, мала икона св. Саве и нацрт грба Текелијинога. Колико се ја опомињем, сам Текелија набавио је био неколико ликова за „Пантеон и — али биће да након смрти његове није било довољно пијетета за ову жељу његову. Год. 1861 иашао је писач ових редака на тавану Текелијиног завода више портрета, али су били већ отрули од прашине. Од ових портрета спасао је само лик Текелијин као младића и лик матере Текелијине — који се данас чувају у галерији „Матице Српске" у Новом Саду. Да се год. 1848. помишљало на ову галерију ликова, сведочи кредом нарисан лик Симе МилутиновиИа, који од то доба виси у заводској дворани а исиисао га је Ј. Вулетић. II. год. академик. Дана 21. авг. 1888 навршиће се равно 50 година Текелијином заводу. До данас је изишло из завода овога преко 200 сиромашних и даровитих синова српских, који су уживали милост Текелијину и постали њоме људи. — Пема сумње, да су и да-