Стражилово

157

ОТРАЖИЛОВО. БР. 5.

158

По повратку своме из Београда писао је и даље у овостране политичке дистове наше. Од августа год. 1875. постане сталан сарадник „Заставе", а 23. јунија г. 1876. прими се уређивања истога листа, и у том послу је истрајао све до 19. декембра год. 1880. „ Сриски Глас". лист за политику и књижевност, који је ио пресељењу свом у Руму 3. октобра год. 1882. издавати и уређивати иочео, излазио је све до 25. марта год. 1884. Тако је дакле ЂорђевиИ пуних шест година дана био уредником које „Заставе", које „Српског Гласа". Шта код нас Срба опостраних значи бити уредник политичког листа, то је ваљада свима од нае познато, те није потребно овде потање разлагати. Ипак нам се не може на ино, а да не напоменемо, да је у нас таки уредник — тако је бар већином било за ђорђевићевог уређивања листова скоро све и сва при листу. Он не само да мора лист уређивати, но мора за сваки број чланак нисати, мора се бринути за градиво, којим ће број да напуни, мора читати све остале листове, да види, шта је за ирештампавање, шта ли за превађање, мора често још и друге, па и најнезнатније послове да

Г Л А 0 Н И К, (Прослаиа св. Саве и св. Атанасије у Черовику.) Ив Черевића нам пишу: Свети Сава се евугде слави као школски патрон, а у Черевићу и као црквени. Ма да се овога пута усљед прошле лоше бербе хтело одустати од ове славе и ма да су изгледи по њу врло траљави били, ипак је ове године нешто и од лањске умакла. После службе и слова у цркви осветила се водица у школи, где су два узеника говорила, један о зкивоту, а други о значају светога Саве. По том се одржао ручак у школи, на коме су били сви представници цркве, школе, општине и свију привредних струка, што их има у Черевићу. — И свети Атанасије слави се у Черевићу еваке године, откако је добротвор Атанасије Герески даровао дом ва девојачку основну школу. Тај се дан најпре одслужила служба божија, па се из цркве отишло у девојачку школу на освећење водице. Ту су изговориле две ученице неколико речи у хвалу Атанасији Гереском и уједно се послала брзојавна честитка Гереском у Нови Сад. У вече је била забава с вечером. Девојчице су ту одекламовале и отпевале више песама на особито задовољство старијег света. (Српска читаоница у Новом Саду ) У недељу 27. о. м. била је редовна главна скупштина новосадске српеке читаонице.' Председавао је досадашњи председник читаонички Миша Димитријевић На скупштину се стекао леп број ч ланова Председник је известио скупштину о стаљу чита-

обавља. Једва ако има по једног спомоћника за прева ање са страног језика. При уређивању „Српског Гласа" иије ђорђевић ни спомоћника имао, но је све и сва сам радио. Код већих и напреднијих народа, код којих одавно већ у свима пословима — па и у новинарству — влада подела рада, има код једног листа за сваку новинарску струку по више раденика. Тако ни уводне чланке не иише увек један и исти иисад. Јер кад би их увек један писао, он би — ма био највећег дара и најтемељније спреме - морао најпосле или малаксати, те за писање неспособан постати — или би се, што но се каже, морао исписати и у натраг ударити било у полету и свежини мисли, било у једрини садржаја, било у јачини израза и начина писања. Из свега овога излази, да се наши српски листови ни у чему не могу мерити и уноређење издржати са политичким листовима страних, напреднијих народа. Па ипак се др. ЂорђевиИ није никада имао да стиди нити чланака, које је писао, нити начина уређивања листова, којима је уредником био, јер је он онако и онолико радио, колико се само од једног ЧОВека МОЖе ЗаХТеваТИ. (Наставиће се.)

онице и о раду управног одбора за прошлу годиву. Утврђен је ватим прорачун ва годину 1885. Скупштинаје после тога за часнике за идућу годину акламацијом изабрала ове: за председника дра Лазу Станојевића, за потпредседника Ј ована Г р чи ћ а, за тајника проФ. Ђ о р Ц а М а г а р а ш евића, за благајника Петра Дамјановића и ва књижничара проФ. Стевана Милованова. У управни су одбор иаабрани : Др. Александар Кода, Петар Матић, др. Павле Јанковић, др. Јован Велимировић, Антоније Шрајбер, Стеван Гавриловић, Јован Таорђевић, проф. Мидан А. Јовановић, Милан Андрић, Илија Миличић Још се на овој скупштини на предлог дра Лазе Станојевића решило, да српска читаоница приложи 100 Фор. српском народном иозоришту и 100 Фор. Матици Српској. П030РИШТЕ И УМЕТНООТ, (Словеначко певачко друштво.) Штајерски Словенци основаше „Слов. певачко друштво" у Птују Задатак овом друштву није само да негује певање, него да по свима словеначким крајевима оснива иевачке дружине, па најзад да се све те дружине скупе уједну општу словеначкупевачку дружину". Сваком члану тих дружина разаслаће се разне песме, да их науче; а затим ће се сви певачи из једнога краја скупити у један кор, да пробају певање. Коровођи биће дужност, да путује по свима крајевима, где