Стражилово

159

ОТРАЖИЛОВО. БР. 5.

160

има дружина, да види, е да ли добро певају и какав је вапредак. Дружина та, што се у Птују образовала, има досада 109 чланова. Певачи плаћају годишње једну Форинту, а чланови-потпомагачи два Форинта. (Две сдике Матејкове.) Ових је дана Матејко ивложио у Прагу слику своју „НоИ ргизИ", која вреди до 60.000 ф. Осим тога је Матејко свршио и мању једну слику: „Златна врата. " КЊИЖЕВНЕ Н0Б00ТИ. — Штампарија Косанића и Поповића у ПанчевЈ позива на преталату на књигу: „Русија" од Енглеза Р. Маскеп21е ЛУаПасе М. А. У позиву се томе каже, да је писац провео више година у Русији, живећи по варошима и селима, да је пропутовао Русију од једнога краја до другог и да је стојао у најтешњим личним свезама са првим људма у Русији; а и преводилац је провео неко кратко време у Русији, те ће дакле српска публика у овој књизи наћи само оно, што се на истини и искуству оснива. Дело ће изнети до четирдесет осам пггампаних табака а ивлазиће у поламесечним свескама од три табака. Поједине ће свеске стајати 30 нов. Рок је претплати до конца јануарија о. г. а прва ће свеска изаћи 15. Фебруарија. — У Марибору је почео Лавослав Кордеш, штампар, издавати збирку: „Бји(18ка кпјхгшса", која изл^зи сваки месеп, дана у свескама од два до четир табака, Изашлесудосад две свеске. У првој је приповетка: „М1а<И ЗЈасИв", коју је по Ландштајнеровој приповетци: „Вег Сггоззћаиег" пословенио Ј. С. Гомбаров, а у другој Чоке'ова приповетка „1)а8 СгоИтасћегДогЈ:" у преводу Ф. Малавашића Тај је превод као посебан прилог уз „Новице" изашао још године 1847. „Бји^зка кпЈ12тса" намењена је простом народу, а нарочито одраслијој омладини с тога ће се пазити на то, да језик у њој буде прост, гладак и правилан у сваком обзиру. — Тенисновог „Еноха Ардена" превео је В. Шалиновић У Задру. — У Загребу је млади Далматинац Казимир Остојић ивдао прве своје песме у књизи: „Полетарке". Упрвенчадије својој показао Остојић лепа дара а доста и изворних мисли. — Кажу, да ће скоро изаћи Мајеров „Сопуегза1}10П81ех1соп" у четвртом, новообрађеном издању. — Иаашла је четрнаеста свеска: „Рое&бкЉ "ђезеД", и донаша песму : „Рге1и(1и и од Карла Легера. Легер је даровит песник, пун хумора и сатире, што је особито показао у „Роћас!ко 2 па81 уезтсе" и у: „Уве(1тт Муо^епг'. — У овој најновијој својој песми шиба песник нездрави идеализам, под којим се често скрива празна сањарија. Основ песми је овај: Неки млад сликар тежи за славом, али када дозна из свога а и туђег искуства, какве препреке имају младе снаге да нобеде, напусти идеализам и постане обичан сретан човек — учител,. То је главна замисао те песме, која имаде поред доста лепоте, доста невероватних и неоснованих подробно-

сти — Петнаеста свеска: „Рое1з1с1асћ ће8в(1" доноси хумористичну приповетку у стихових : „Тгезпе", написао ју јеЉчдислав Квис, чије се баладе сматрају као најбоље у чешкој књижевности. Овом песмом показао је Лади^лав Квис, да је у њему велика песничка моћ. која је баш сад у најлепшем развитку. Љубљански „Звои."

Ч И Т У Љ А. Прошле године 30. децембра преминуо је у Москви гроФ Алексије Сергијевић Уваров. Био је врло вредан археолог, управо душа руске археологије и председник" императорскаго археологическаго обш;ества. и Уваров се родио 18*24. године. Вишим наукама учио се у Петрограду, Берлину и на другим универзитетима. Био је ирво државни званичник и археолог а доцније само археолог и као археолог дошао је до врло велике славе. Пратио је ревносно, како се археологија у Европи развијала и бавио се њоме На учено поприште ступио је 1848 године: тада га је археограФично и нумизматично друштво послало у јужну Русију, да ју испитује. Највише се бавио на обалама црног мора Године 1851. отишао је у владимирску и јарославску губернију и испитивао је предео бливу града Суздаља на обалама реке Сити, а 1853 и 1854 бавио се у тавријској губернији. Истраживао је и испитивао скоро сва исторично-знаменита места у Русији. Најсветлији рад његов почиње тек онда ; кад се основало московско археолошко друштво и траје до смрти му, отуд и каже Е. В. Барсов, да је са дружином својом пронео „историко-археологическш интересгв отч> Москвке до К1ева, отгб Балтшскаго мора до Чернаго." Уваров је много свога новг.а трошио и прибирао око себе л»уде, које је археологија занимала. — Писао је о древностима јужне Русије на обалама црног мора, затим о народу Мерћг у јарославској и владимирској губернији Год. 1881. издао је дело „Археологија Русије" у две евеске. За ово дело вели руски историчар старац Костомаров: „Потпунијег и бол»ег дела једва има која му драго европска књижевност." Покренуо је и лист „Древности." — Уваров је имао врло велику библиотеку а уз њу и музеум. Петроградској академији давао је за спомен оцу свом 3000 рубаља за научне награде,

С М Е 0 И Д Е. — Пољаци имају до 230 различитих листова. У самој Галицији имају до 100 (у Љвову 58, у Кракову 23), у Аустријској Шлезији 4, у Бечу 1, у краљевини Пољској 81 (у самој Варшави 71) у Пруској 35. (у Познању 18.) а у другим различитим местима 8. — Од ових листова 23 излазе сваки дан, 78 сваке недеље, 13 више иута у недељи, 60 двапут или трипут месечно, 33 сваког месеца, 5 четир или пет пута годишње, а 18 у неодређеном времену.

САДРЖАЈ: Успомена Емилу Чакри од Јакова Игњатовића. — Кнез у купатилу. Приповетка Јаше Игњатовића. — Алемови. Јадна Мила. Од Ж. — Разни путеви. Приповетка Милана Савића. (Наставак). — Када вај... Песма Милутина Трбића. — Најстарије српске народне песме, удоређене са бугарским, од Ђорђа Магарашевића. (Наставак) — Како је унутра у земљи. Од Мите Петровића. (Наставак.) — Подлистак: Беседа у спомен д-ру Милану Ђорђевићу у свечаној седници књижевног одељења „Матице Српске" о св. Сави 1885. године говорио потпредседник књижевног одељења проФесор Светозар Савковић. — Љстићи: Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевне новости. Члтуља. — Смесице — БиблијограФија. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годиву, 2 фор. 50 новч. н.ч по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВВТ. МИЛЕТИћА У НОВОМ САДУ.