Стражилово

255

256

матери вемљи, и на отвореном гробу опростисмо се рекав: лака ти земља, покојниче, вечан ти спомен међу нама!! ХХ-та представа, ван претплате, беше 10-ог Фебруара први пут: „Наши сељани", Позоришна игра из народног зкивота с певањем у 3 чина, написао М. Поповић, музика од др. Ј. Пачуа. Морамо искрено рећи, да смо се овога вечера врло пријатно забавили гледећи у игри овој верне слике и прилике, црпљене из богатог врела нашег народног живота, који је писац тако лепо, тако вешто и верно погодио. Што ову игру још већма лепом и пријатном чини, то су оне лепе песме, које је у ноте ставио познати и даровити музичар наш др. Ј Пачу, који је за ову представу из Сомбора амо дошао. Глумци су овога вечера с особитом вољом играли. Ружић (газда Јоца), Лукић (газда Анта), Ружићка (Ката), Добриновићка (Вата), беху изврсни у игри и верном маскира њу. Марковић (Раде) играо је врло добро, а својим лепим, пријатним гласом и вештим певањем заслужио је потпуну хвалу и признање. Евала му! Добриновић (Пера звоеар) поп р1и8 иНга. Милосављевић (Давид жид, крчмар) није нам изнео ни маском, ни говором, ни кретањем спекулативног жидова и дерикожу. Сви остали и остале беху изврсни. Невање је у опште било добро, особито нас корови 8адовољише. Штета је грдна, што оркестар није, какав би требао да је. Иесме се на бурни аплауз публике, више пута понављале, а особито коло. На свршетку изазвала је публика бурним пљескањем др. Пачуа, и када се на позорници указао, захори се громогласно „живео"!! Ма да је тај дан врло неугодно време билО, ветар, снег и киша, ипак је зато сала дупком иуна била; тога је вечера пало преко 180 Фор. — ХХ1-ва предст. (у другој претгглати 1.) 12-ог Фебруара први пут: „Марки Вилмер". Позоришна игра у 4 чина одЖ. Санда, с Француског. Тоша Јовановић редитељ кр. срп. нар. позор, у Београду као гост. Дело је ово доста добро, и може се уврстити у боља драматска дела. У њему нема великих заплета и бог зна какве романтике, али су карактери сасма добро ивведени. У целом делу дијалог је врло жив. Приказ глумаца беше врло добар. Тоша Јовановић (Гајетан, херцег од Алерије) извео је своју улогу врло вештачки, задовољио нас је у пуној мери, и публика је то своје задовољство изразила тиме, што га је два пут изазвала. Димитријевић (Ирбен, марки Вилмер) беше такођер добар, рекли бисмо само и сувише озбиљан. Ружићка (Маркиза Вилмерска) врло добра, Л. Хаџићева (Каролина) ивврсна. Л. Петровићева (Дијана) нас је овога вечера обрадовала својом лепом игром и добро наученом улогом. Динићка (Леонија) беше такођер добра. Посета врло добра. — У другој претплати имаћемо прилике видети још по којег госта из Београда, чему се из свег срца радујемо. Као што чујемо, доћи ће нам редитељ Милош Цветић и глумица Грбићева са краљевског позоришта београдског. Цветић ће давати „Лудвика ХЈ." и „Јага" у Шекспировом „Отелу" а Грбићева Џену Ејрову у БирхпФајферкиној „Ловудској сиротици"* —0 —

(Нова трагедија Павла Хајза). У берлинском се дворском позоришту пре неколико дана први пут приказала жалосна игра: „Аливијад", коју је написао Павле Хајзе. Критика каже, да је то спев пун чисте лепоте и високог песничког полета. Иван Копстантииовић Ајвазовски, славни руски сликар изложио је у Берлину трпдесет слика, што их је зготовио последњих година. Сликару је сад 68 година али још једнако ради као човек у најбољој снази. Најновијој слици Алме Тадеме наслов је: „При читању Хорација". Слика та приказује групу римске момчади и девојчади, седе у ладу растову па слушају, како им се читају стихови Хорацијеви.

КЊИЖЕВНЕ Н0В00ТИ. — Изишло је из штампе дело Ђ. Малетића: „Грађа за историју срп. нар. позор. у Београду". Дело броји шездесет и пет ситно штампаних табака у вел. 8-ни. Обухвата цео процес позоришног развијања, од прве појаве дилетантских дружина у Србији — до коначног образовања сталног глумачког друштва. Садржина му је изврсна. — Славни песник пољски старина Крашевски довршио је двадесет другу приповетку свог кола историјских приповедака под насловом: „Вапе^а". У њој се описују времена пољског краља Стевана Баторије. А скицирао је већ и идућу приповетку, којој ће бити наслов: „Е.окозгате*" Осим тога пише Крашевски на темељу сакупљеног градива историјску приповетку нод насловом: „Мученица на престолу." Та приповетка описује време Марије Лешчинске, кћери краља Станислава Лешчинског а жене Лудвика ХУ. — У Хамбургу су ово дана у наклади Ј. Ф. Рихтера изашле две свеске : „Проза" од Роберта Хамерлинга. У свескама тим има скица, успомена и сгудија и то све само у прози. Слављени песник овако оправдава у своме предговору „невезани" свој стил: има поштовача и поштовачица песништва, који мисле, да се песник, који иначе увек у стиховима говори, силази и снижава, кад рекне коју и у прови. Већ је више њих, вели Хамерлинг, зажалило на њега, што се бави ситницама, уместо да сваке године изађе са каквим новим јуначким спевом. И Шилер и Гете су, вели, радили „новинарски" те су имали много штошта рећи, што се само тако даје рећи, а и он (Хамерлинг) је у прози као и у стиховима свагда и свуда само оно рекао, на што га је изнутра нагон нагонио. Уз то хоће песник још својим пријатељима да даде малу накнаду за повест свога живота и развијања свог, јер се у тим листићима огледа оно, што је унутри и с поља проживио за мал те не три десетине година.

. Загрнетку у 6. броју нашега листа решила је још и „прва српска раденичка читаоница" у Вршцу.

САДРЖАЈ: Кнез у купатилу. Приповетка Јаше Игњатовића. (Наставак ) — Ив „Пламенова" ■)• Јована Грчића-Миленка. (Још досад нештампано.) Себично дете. Моје срце. — Раани нутеви. Приповетка Милана Савића. (Настакак.) •— Надо, не умри! Н. В. Ђорић. — Певачи. Из Ловчевих ваписника. Нриповетка И. С. Тургењева. С рускога Бранко В. Константиновић. — Приљуби лик . . . (Хајне.) Н. — Путописне црте. Успомене ив^Италије На Ве зув. (Свршетак) Пише проФ. Ђорђе Дера. — Књизкевност: Аи §;ив4 бепоа. 8аћгапе рпрстеви. Оцена Милана Савића. — Листићи: Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевне новости. - Решеље загонетке. „ СТРАЖИ ЛОВО " излави сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 #ор. 25 новч. на четврт године За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТ. МИЛЕТИ6А У НОВОМ САДУ.