Стражилово

СТРАЖИЈОБО

®Т ЗА

УРЕђУЈЕ ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 8.

У НОВОМ САДУ 21. ФЕБРУАРИЈА 1885.

ГОД. I.

КНЕЗ У КУПАТИЛУ.*) ПРИПОВЕТКА ЈАШЕ ИГЊАТОВИЋА. (Наставак.)

^ад се мало заложшш, устане кнез, метне 'торбу и чутуру под клупу, па ће да се шеће. — Паштл, ти често путујеш на дамшићу? — Сваке суботе идем у Осек и носим што да продам. — Па ти онда знаш, како се и лађа креће; шта то тера? — Како не бих знао, хајте сад ћу вам показати, фетер-кнез. — Дед покажи ми. Паштл води кнеза по палубу брода, и дође с њим до машине. Кнез се оберучке нагне на шерг, и гледи, како се тамо окреће. Метне прст на усне, мисли — диви се. — Ето видите, фетер-кнез, како се то окреће као точак, па тера лађу." Кнез маше главом. — Тако ми долази, као код каквог разбоја, ево ово, што се окреће као чекрк, а с поља, с бока, као вито; Воже мој, каква чуда још неће бити. — Е то напољу је као ветрењача, па је точак, рече покрај размудрена лица Паштл. —- Па ти точкови с поља кад терају, цео дамшнћ изгледа као пас, кад плива и предњим ногама граби воду. Па колика снага, какав терет собом вуче! рече кнез. — А да знаш, фетер-кнез, шта то кошта! Један спаилук! — Верујем, ал зато бих ја опет волео спаилук. Тако се они забављају, ал показују се црни • облаци, наскоро ветар завијори; поче најпре киша прскати, ту је већ и пљусак. Са палуба

сви хите унутра у заклон; жури се и кнез, и како се сагне под клупу, да чутуру и струњу дигне, ветар му скине клопави шешир. Шешир се поче по ветру као чекрк окретати, док не пљесне о прса једног морнара и ту се задржи; кнез га брзо натакне на главу, па бега и он кроз пљусак унутра; нашло се ту и места, па с Паштлом опет заседне. — Седи, Паштл, да пијемо, па да видимо, каква ће бити киша. Не допада ми се, нешто кроз вијор и пљусак започиње. Дед, Паштл, ти знаш ту говорити, заповеди вина; моју чутуру ћу да штедим, — а баш хоћу да видим, какво је овде вино. Кнез паметан, сетио се савета Зарије Цубајшпила, па ће своје вино за даље да штеди. Киша тишија. Паштл заповеди, да донесу вина. — Је-л', Паштл, киша већ лаганије пада, канда ће добра бити ? запита кнез. Паштл погледи кроз прозорку. — Лепа киша, фетер-кнез, та млого вреди. — Видим, права спасовска, не би је дао сад ни за пет стотина форината, рече кнез а лице му се свесели. — Та киша вреди милијон. — Шта милијон! И више. Шта мислиш: спасовска киша. Кад сам се на пут кренуо, то ми је била највећа брига, што није било кише, баш сам је ишчекивао, а гле, сад пада. Кнез то вели а гледи кроз прозорку, како киша пада. Момак донесе вино. — Хеј, фетер-кнез, келнер је донео вино.

*) У прошлом се броју у овој приповетци поткрала погрепгка. На стр. 195. у претпоследњем реду ива речи: крпицу треба додати: и протури у чизму.