Стражилово

307

308

мање три сахата у особитим за тај посао направљеним судовима. Ако то не можемо учииити са хаљинама, онда их морамо добро ишчеткати четком, која је замочена у већ више пута напомењене растворе за дезинфекцију или добро пошкропити карболном маглом из справе за распрштавање течности (8ргау), па за неко време неносити, већ добро ветрити изнашањем на ваздух и светлост. Сламу из сламњача и друге ствари од мале вредности најбоље је спалити. Руке, којима смо се дотицали кужних ствари или тела, најбоље ћемо дезинфицирати, кад их пре него што их оперемо, полијемо добро карболним раствором од 5 процената т. ј. са таквим, у коме има на сваку стотану грамова воде 5 грамова карболне киселине. Сумњива вода се дезинфицира кувањем. Неонходно је нужна подробна дезинфекција болесника, који пате од какве прилепчиве болести. Из њихових тела излазе заражљиве клице и разилазе се на све стране, из њих извиру заразне клице. С тога се мора соба, у којој се налазе такви болесници, као што смо горе навели, карболним раствором најбрижљивије дезинфицирати, ваздух у соби мора се очистити справама за распрштавање течности (8ргау), које смо карболним раствором напунили, од заражљивих клица, које су по њему расуте, и честим ветрењем обнављати, све излуке и одлуке болесникове морају се хватати у судове, у којима се налази доста збијен (5—10%) раствор од карбола или сириџика ( х /г —1 °/о)> самога болесника морамо чешће прати раствором од карболне киселине (3—5%) или мазати карболним зејтином (од 5°/ 0 ). Ране на рањенику морамо особито чувати од заразних клица, јер те клице могу, као што смо видели, са ране неносредно да нам пређу у крв и да нас окуже. С тога морамо рањенога увек само са дезинфицираним рукама превијати, а превоје, што на ране мећемо, наквасити супстанцијама које трују заражљиве клице, а рану не. Такве супстанције имамо у карболној води (5%) и зејтину (5%) у раствору од сириџика (1%)иод најновијег доба у јодоформу. Пре него што рану превијемо, морамо је добро испирати карболном водом, све дотле, док не буде сасвим чиста. Превој сме само на чисту рану доћи. Породиљу морамо сматрати као рањеницу, и код ње мотрити на највећу чистоту и најбрижљивију

дезинфекцију, док јој се рана не залечи, а то се збуде за 4—6 недеља. Код рањеног и породиље не би требало да иде, пре него што се дезинфицирао, онај, који је н. пр. пре тога био код каквога прилепчивога болесника (са скрлетом, са богињама, са пламенцем, са грозницом у бабињама) или код каквога мртваца, још мање онај, који је на мртвацу обављао какав посао или га парао. Још већма морамо пазити, кад смо принуђени, да начинимо рану на каквом болеснику т. ј. да оперирамо кога. При операцији не сме нико имати удела, који није чистих т. ј. дезинфицираних руку. Сви алати, који се таквом приликом требају, морају лежати у карболном раствору од 5°/ 0 и из тога се додавати; тако исто сунђери и крпе, које се морају још добро искувати пре тога. Оно место што ће се засећи, мора се прво сануном добро опрати па онда карболном водом. Таква вештачка рана мора се превити, као што смо мало час споменули, и о њој таква брига водити, као и о свакој другој рани. Што чистије радимо, тим боље успевамо; данас кад је начин оперирања врло усавршен, усуђујемо се н. пр. оперирати на таквим местима тела човековога, којих се још пре 20 годика није било слободно ни дотакнути (отварање груднога коша, трбуха и т. д.) и то са врло носпешним резултатом. Врло строго морамо поступати са лешевима оних људи, који су од заразе умрли. Такве лешине морамо полити збијеним карболним раствором или раствором од сириџика, или увити у чаршаве, који су скроз проквашени збијеним раствором карболним или од сириџика и што пре сахранити, и то са што мање параде или још боље саевим без икакве параде. Само на тај начин можемо загушити изворе, из којих куљају заразне материје. Савесно спроведена дезинфекција неће никада бити без успеха и спречаваће свагда и развијање и ширење заражљивих клица. Па ипак је не врше врло многи, које због неумесне предрасуде. које због лакоумне нехатосги и угодности, а тиме се шкоди целоме друштву. С тога би било најбоље по друштво, да је дезинфекција обавезна или бар да се од стране власти врши званично. У многим великим варошима узела је власт у своје руке дезинфекцију, увидевш, и како је благодетна, и обавља је од своје стране за тај посао обученим особама, а трошкови за њу порежу се на становнике. се.)