Стражилово

318

лош Цветик (Дерблеј) покавао ее у овој улови правим вештаком. Добро научена улога, вешто кретање у разним моментима и фини манири, красили су овога вечера Цветића и ивазвали у публици зкиво допадање. С. Вујићка (Клара Бомуерова) беше овога вечера на висини свог уметничког приказивања. Лукић (Баше) одиграо је — као обично, кад су улоге оваке врсте у његовим рукама — врло добро. Димитријевић (војв. Блињи) беше врло добар, као и Добриновић (Мулине). Хаџићева (Атена) играла је с лепом вољом и вештином. Остали и остале мање више беху у својим улогама доста добри. Да приметимо овом приликом још нешто. Поворишна игра ова носи наслов: „Рудар", (ма да га у целом комаду навивају „ковач". Не налазимо овај наслов за 8годан. Ову позоришну игру превео је с оригинала Ј. К. §уг1ји&а и крстио је именом: „У1азкпк Цеушса (?!) (НииепћезНгег) но и овај наслов није коректан. 11о нашем немеродавном мњену, не бисмо били ни за „Рудара", ни ва „У1ав(;шк Цеушса" ни за „Ко1Љага", већ према садржини дела и игре, ире би ју назвали и дали јој наслов: „Кузничар". Ово би, држимо, боље доликовало према ономе, што је „Рудар" (!?) и у овој игри у истини. Посета беше врло добра. — XXVII. предст. (у II. претпл. 6.) 22-ог. Фебр. „Кин". Поворишна игра у 5 чинова, написао Ал. Дима, с Француског превео К. Н. Христић. Изврсна поворишна игра ова одавна је већ на репертоару нашег народног позоришта, а са своје лепоте, вредности и занимљивости одржаће се бев сумње још дуго. Овога пута гледасмо је с пуно задовољства. Кина је одиграо Ружић вештачки; игра му се толико допала публици, да га је четири пута изазвала уз бурно: живео! Ди митријевић (војвода Галски) беше добар, исто тако Лукић (Саломон) и Добриновић (Пистол). Милосављевићу (гроф КеФелд) као да не иду од руке улоге оваке врсте. Хаџићева (Ана Демблијева) беше на свом месту. Остали нас мање више задовољише. Посета овога вечера беше слаба, уврок томе је по свој прилици ове две представе једно за другим, а морало је тако бити, јер је у суботу даван концерат црвеног крста. — XXVIII. предст. (ван претплате) 24-ог Фебруара: „Сеоска лола". Позоришна игра с певањему 3 чина, написао Е. Тот, превео и за српску поворницу удесио С. Дескашев, му8ика од Д. Јенка Поворишна игра ова, аачињена лепом песмом, у колико нам изнаша у верним тиновима слике и прилике, каквих је наћи у обичном животу, и у колико је удешена аа нашу поворницу и наш свет, одржаће се још дуго на поворници нашој, и имаће увек привлачне снаге 8а наш свет. Приказом глумаца бесмо овога вечера потпуно задовољни, а и са самим певањем. Публика је тако на ову представу нагрнула, да каса напослетку није могла ни смела више свет припуштати, давајући уверење, да ће се комад овај још једном представљати. На каси је овога вечера, што ни на једној представи, која до сад ван претплате беше, пало 192 ф. и неколико новчића. — XXIX. предст. (у II. претпл. 7.) 26-ог Фебруара: „Великоварошани". Шаљива игра у 4 чина, написао др Ј. Б. Швајцер, превео П. Ј. Мостић. Шаљива игра ова — што се иначе баш ванеке немачке шаљиве игре не може рећи — може се пуним правом шаљивом наанати Пријатно смо се њоме забавили и слатко од срца насмејали, гледећи сценерије великоварошког живота верно и добро погођене Приказ глумаца беше хвале вредан. Димитријевић (Либстрај) беше у свима моментима комике изврстан, као и Ружићка (Лиза, жена му). Обоје су приказивали вешто, верно, и добром маском. Ружић (Макелдај, књижар) врло добар, па и Динић (фриц Хаберланд) нас је овога вечера задовољио. С мало воља играху овога вечера Лукић (Вердек^ и Ђурђевић (Винген\ Хаџићева

(Хулда) играла је врло добро. Л. Иетровићева (Пава Ванден) одиграла је своју улогу сасма добро. Ми се радујемо, што видимо лепа напретка у наше младе глумице Петровићеве, али нека нам се не замери, ако речемо, да би на њој волели видети мало мање „скакутања", „климања с главом" и сувишног гледања, да не речемо „кокетовања" „у нублику." Петровићеву то дичи, што своју улогу увек добро научи, те „чика шаитало" и не егзистира за њу. Посета беше добра према одвећ хрђавом времену. —о.(Јоца Савић). Читамо у Минхенском „АИ^етејпе 2егЂип§р"-у ово: „Услед највишег решења одобрава се, да се са главним редитељем дворског и народног нозоришта у Манхајму, госп. Јоцом Савићем, потпише уговор, ли за редитеља позоришних игара на овдашњем (Минхенском) дворском позоришту. Г. Савић био је осам година на дворском позоришту у Вајмару редитељ трагедије и нозоришних игара и постао је пре кратког времена главни редитељ на Манхајмском позоришту." Радујемо се, што можемо ово забележити. У колико се Немци поносе са уметником Савићем, у толико се можемо ми и са земљаком, са Србином. Живио!

КЊИЖЕВНЕ Н0Б00ТИ. — Књижара Косте Т. Наумовића у Смедереву позива на претплату на цревод Чернишевсковог романа „Шта да се ради?" Дело ће иваћи у три свеске, које ће излазити убрзо једна ва другом. Прва свеска стаје 1 дин. 50 пара или 75 новч. а. вр. а биће готова за који дан. Скупљачи претплатника добијају шесту књигу. — Прва књига тог Чернишевсковог романа изашла је у српском преводу у државној штампарији у Београду још год. 1871. — Ееуие ш^егоаИопаХе вове се журнал, који у Фијоренцији ивлази, а васновао га је талијански научник Анџело де Губернатис. У њему, осим других одличних сарадника свију европских земаља, видимо као сараднике и два врсна књижевника наша, Ст. Новаковића и Ст. Бошковића. С. Новаковић у једном писму саошптава о нашим књижевним приликама, а С. Бошковић пише у 10-ом броју о. г чланак: „Србија у међународним односима". Евала обојици, што стран свет упознају с нашим народом!

С М Е 0 И Ц Е. (Кодико се троши па великој опери у Паризу.) Париски музички часопис „1|е М6пеб^ге1" саопштава сасвим поуздано, да су певачи и певачице на великој опери у Иаризу овако плаћени: певачица Краусова 127.500 франака, баритониста Ласал 125 000 Фран., певачица Исакова 80.000 Франака, тенориста Саламон 70.000 Франака, певачица ВлсћапГова 60.000 Франака. Трошкови једног приказа у опери дођу до 20.000 Франака на једно вече. Држава даје 4 000 Франака субвенције а оних 16.000 мора пасти на каси, да се само трошкови подмире. Просечни приход од претплате износи за једно вече до 8.500 Франака.

АФ0РИ0МИ. (Старо-грчки.) Иди лагано свом пријатељу, кад те вове на част, али похитај му, кад је у злу. Хилон. Ваља да сачувамо своје пријатеље, били они какви драго, да не би мислио свет, е смо имали зле пријатеље, или да смо прекинули с поштеним пријатељима. Вијон.