Стражилово

351

СТРАЖИЛОВО. БР. 11.

352

ће приредити сам за себе концерт. 8. априла стићиће Мијержвински у Беч а 5. ће отпочети гостовање на тамошњој дворској опери као Арнолд у Росинијевом „Телу". (Женскиња композитор). У Салвинијевом позоришту у Фијоренцији давана је ономад први пут опера у 3 чина под насловом „Марија". Ту је оперу компоновала женскиња Ирина Морпурго, родом ив Мисира. Комповиторка је при прика8у сама управљала оркестром и доживила је ту радост, да се не само морало поновити неколико места, него су њу још на крају изаввали шеснаест пута.

КЊИЖЕВНЕ НОБОСТИ. — Тениснов „Енох Арден" преведен је и на словачки. Превео га је Само Бодицки. — У наклади ЈосиФа Фабрија у Турч. Св. Мартину иваћиће скоро III. и IV. свеска м Ве81е<1 а Виш", у којима ће бити дело: „1Ча гогћгат", роман у два дела од Световара Хурбана Вајанског. Обе ће свеске стајати 2 Фор. 40 нов. — Чешки књижевник Јосиф Штолба наумио је да у збирци изда своје новелистичке радове, који су од више него десет година амо излазили по свим белетристичним листовима. Шголба је додуше већи мајстор на другим пољима књижевности, у драми, специјално у комедији, и у путописима, али му је зато и приповедачка проза на свом месту. Први део његових „Новела* ивашао је у наклади Ј. Ј. Вилимека а у њему су две новеле: „21а1;6 згс1се" и „2 рга2зк^ћо гаЛЖ". И једна и друга су, као што критика каже, лепи и брижљиво ивведени радови. — Од ревнога чешког приповедача Фрање Рохачека изашле су „Ма1е роу1(1ку". У колу су томе највише Фељтонистичке скице, којима су карактеристична својства благ хумор, погођен израв и доста оштар дар посматрачки. — На гласу талијански геолог А. б^оррап! покушао је, да у делу своме: „II (1о§;та е 1е всхепге розШуе" реши тешко питање, око ког се толико умова сваке боје повабавило, а наиме да докаже: да равум и вера, догма и знаност не стоје ни у каквој опреци. Дело је научно написано. — Са гласовитим песником талијанским Угом Фошколом баве се све то више учењаци. У потоње доба изађоше два дивна ивдања његових песама, процраћена критичким исправцима. Сад се јавл>а, да ће ва мало Сг. Сћ1агип издати вбирку фошколових списа. — Фошколов дидактични спев „СгН 8еро1сг1" (Гробови) има у српском преводу Лазе Томановића. Превод је тај изашао у „Јавору" 1883. бр. 49 — Француски листови јако хвале нови епос Гренијеров „Егапсте". У њему, као и у свим осталим радњама гренијеровим, пуно је живе, и пуне дражи Фине појезије.

0 М Е 0 И Д Е. (Колико новина индазн у Берлину). У Берлину ивлави сада 410 новина и часописа. Има 45 вваничних, 77 политич-

ног карактера, 148 за уметност (нарочито музику) и науку, 60 ваступају интересе трговине, ваната и пољодељства, 20 имају религијован садрнсај, мал те не свих 20 у протестанском правцу, а 60 се старају за вабаву и остало. (Дивот издање Игових дела) 14. (26.) Фебруара о. г. било је управо 83 године, како се родио славни француски песник Виктор Иго; од његових дела имамо неколико и ми на српски преведених. Тај дан је свечано проведен; но од свега дрнсимо, да је ово вредно да се и код нае знаде, како су одлучили да прославе тај дан издавач књига Лемоније и штампар Ришар. Осим гато су тај дан приредили свечан банкет, одлучила су та двојица, да у дивот-издању ивдаду све песникове списе, па су ради тога склопили читаво друштво, које је на ту цељ дало 500.000 Франака. Наручено је досада тог И8дања већ у вредности од 2 милијуна. Како је углављено, иваћиће то дивот-ивдање само у 3000 примерака, у сваком примерку биће 40 малених свевака у четвртини. Педесет ће се примерака штампати на јааанској артији и коштаће сваки 6000 франака; затим 50 на кинеској артији по 5000 Франака, 200 по 4000 Франака, а остали ће примерци бити по 3000, 2400 и 1200 Франака. Артија ва прву врсту набавиће се баш И8 еамих царских Фабрика у Јапану и ва 50 примерака коштаће 150.000 Франака; и кинеска артија донеће се из праве јој домовине и коштаће ва онолико примерака 25.000 Франака. Штампа ће бити скупља 8ато, што је та артија тврђа од наше артије. Остало ће се штампати на Француској артији, где ће на сваком- листу бити уписано „водени слови" име Виктора Ига. У делу ће бити четир лика Виктора Ига, 250 ревова и 2500 вињета. .Сваки ће рев цртати други Француски вештак; ма да ће се сви ти вештаци вадовољити и са скромном наградом, ипак ће цртање и рев коштати 1,500.000 Франака. Ићиће се ва тим, да све то буде готово до светске изложбе у Паризу године 1889, која ће бити тада у спомен стогодишњици Француске револуције. па ће се то дивот-ивдање покавати свету у васебном павиљону.

АФ0РИСМИ. (Старо-грчки.) Љубав има крила, али љубав може и дати крила! Омир. Све можемо аатајати осим љубави и пијанства; то ти издаје и око и реч. Што их више кријеш, тим их већма износиш на видик. Антифон. Склапај лагано пријатељство, али га и раскидај лагано. Непознат. Каквоћа вина вависи често од бурета, у коме је, а вредност новца од карактера и обичаја оних, који га имају. Сократ. ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА 7. 7. 7. Од песмица ћемо ваших штампати две три. Приповетка „Са несреће срећа" сувише је Фељтонистички изведена те није ва наш лист.

САДРЖАЈ: Из Гетеовог „Фауста". Превод Милана Савића. (Наставак.) — Кнез у купатилу. Приповетка Јаше Игњатовића. (Наставак.) — На стени. Од Војислава. — Равни путеви. Приповетка Милана Савића. (Наставак.) Жалиље. Од Љубинка. — Поуке из медицине. Саопштава др. Кода. II. Предохрана од вараве. (Свршетак). — Подлистак: Беседа у спомен д-ру Милану Ђорђевићу. Од професора Световара Савковића. (Свршетак.) — Листићи: Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевне новости — Смесице. — Афорисми. — Одговори уредништва. „ СТРАЖИ ЛОВО " излави сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТ. МИЛЕТИћА У НОВОМ САДУ.