Стражилово

34!)

СТРАЖИЛОВО. БР. 11.

350

нив акварелауз Полов спев „Вепе<1ук1; \Утгпок1", издожено је било године 1860. у Варшави. Пољаци уметници што живе V Монакову — тамо живи и Брант — изабрали су били одбор, коме су чланови: Владиелав Захорски, Јан Ровен и Алфред Ковалски. Тај је одбор 18. о м. п. р. нредао славље нику скупоцен албум, у коме је било прилога (цртеаса и акварела) од свију Пољака уметника, што живе у Монакову. (Педесетгодишњнца Матије Вана). Матији Бану, песнику „Добриле и Миленка", „Мејриме" и др. навршује се ове године педесет година, откако ради на књижевном пољу. Ту ће прилику прославити српско учено друштво у Београду васебном академијском светковином.

ПОЗОРИШТЕ И УМЕТН00Т. (Српско иародно повориште у Панчеву.) XXX. иредст. (II. претп, 8.) 28-ог Фебруара. „Ђаволови записници". Весела игра у 3 чина, с Француског превео С. Д. К. Весела игра ова, и ако је давно већ на репертоару поворишном, ипак је са своје занимљиве и Фине комике, са лепих и интересантних сценерија, мило виђена. Са глумачким приказивањем овога вечера бесмо потпуно задовољни. Ружић (Робен) беше добар, Димитријевић (Рапинијер) сасвим на свом месту, Милосављевић (Лормен), Динић (Серни), ЈЕукић (Готје) и Добриновић (Валентин) беху добри. Исто нас тако задовољише у пуној мери : Ружићка (Сернијевица), Хаџићева (Марија), Динићка (Ронкролска) и Добриновићка (Жиранка). Посета беше према одвећ хрђавом времену доста добра XXXI. предст. (у II. претпл. 9.) у суботу 2. марта први пут: „Стрелан" (^"ПсЗ^еиег). Драма у 5 чинова, написао Фридрих Халм, превео Јован Грчић. Халмов тај драмски спев више је драма за читање, него за приказивање, али се ипак од 22 године амо — први пут јеприказанна дворском позоришту великог војводе Шверинског год. 1868. — држи чврсто на првим позорницама а то све са благодарне, парадне улоге Ренејеве. Женскиња, као невина жртва породичних сплетака, одрасте као мушкарац и тек кад јој снажна владарка љубав покуца на срце, долази до свести о своме роду — идеја мало чудна али у брижљивој Халмовој обради сварљива. Несташни, стреласти Ренеј, та умиљата момакмома, љубимац је многим и многим великим глумицама а и нашој се младој глумици Тинки Лукићки баш добро допао те га је с вољом проучила а према томе и живо и ваљано нриказала Нежнији се моменти нису додуше довољно истакли при овом првом приказу у ЈЕукићкином Ренеју, тај је Ренеј био више мазно, обесно, ћудљиво гроФче, него несташно само и мало равузда^но али вато и добродушно дере но ипак се мора признати младој глумици, да је Ренеј њен био симпатична слика и да је заслужио потпуно и оне знаке допадања у току представе а и изазив на крају. Јошдва три пута само нека се ревна млада глумица забави са „Стреланом" па ће уживати у њему, јер ће јој дати прилике, да лепи свој приказивачки дар развије те се дигне у ред ваљаних и опробаних снага у пародној нашој позоришној дружини. Уз Лукићку нам ваља с похвалом сиоменути овога пута Драгињу Ружићку и Љ. Динићку. Ружићка је на охолу гроФицу, матер Стреланову, потрошила добар део огромне своје уметничке снаге те тако по свом начину и успела сјајно, а Л>. Динићка је сељакињу Марготу, непокварено чедо природе, приказала простодушно-ђаволасто, како и одговара тој ул08и. Од мушких се истакли Ружић (Марсел-Жерар) и Лукић (Пјер); сваки је имао према себи лепу и благодарну улогу. Осим њих су две зани.мљиве еписодне Фигу-

ре дали Динић (Бертран) и Милосављевић (Ренар). У опште је представа према томе, што је комад нов, текла доота складно, само је редитељство било мало нехатно у инсценовању. У трећем је чину Ренеј, говорећи ливадама и пољима и шумној реци, гледао у неке прозоре и завесе, а дворана у вамку Арбоа, која-је у првом чину украшена била породичним сликама лозе ^Гоменијевића, у петом је чину имала мал те не сасвим голе зидове. Публике је било баш доста;једва ако се два три еедишта видила правна. - XXXII. предст. (ван претплате) В-ег марта: „Циганин". Позоришна игра у 3 чина с певањем и играњем, написао Е. Сиглигетија, посрбио Јустин Милан Шимић, ва српску позорницу удесио А. Хаџић, музика од А, Милчинскога. Можемо рећи, да је ова позоришна игра, која је потекла из пера даровитога Сиглигетије, заиста леп урес нашег позоришног репертоара. Црпљена је из мађарског живота, а тај баш има у нечем доста сличности с живогом нашег народа. Како је посрбљена и удешена за нашу позорницу, а зачињена лепом песмом и музиком, што ју још више чини лепом и занимљивом, то је с.рпски свет радо гледа а и гледаће је и даље радо. Палма овога вечера ирипада Лукићу (Живко циганин), који је заиста играо природно, лепом вољом и знањем улоге као и верном маском. Публика му је игру пропратила бурним тапшањем и вишепутним изазивањем. И остале можемо овога вечера похвалити. Посета беше врло добра. — XXXIII. предст. (у II. претпл. 10.) б-ог марта: „Наши Робови". Поворишна игра у 5 чинова, од Сахер-Мавоха, превео Сава Петровић. Сахер Мазох познат је иначе нашем читалачком свету, бар по преводима његових заиста лепих умотвора, који су до да нас на нашем језику света угледали. Овога вечера гледасмо и позоришну игру његову, и ми би рекли да ова није особите среће, нити је особитог допадања у оних изазвала, који су је на позорници пратили. Опширни би били, кад би се у појединости игре ове упуштали, али рећи морамо, да карактери немају довољно психолошке мотивације, радња се у почетку развија врло живо и нагло а по том се рапидно разилави без сваке живости Ако овоме још додамо и глумачко приказивање, које овога вечера не беше баш особито, онда је лако појмити, колико је еФекта, — а за тимјеканда гшсац највише тежио - игра ова произвела Главну улогу носила је С. Вујићка (Фаустина) а ту је заиста извела врло дивно и на опште задовољство. Ружић (Павле Урбан) беше овога вечера добар, а тако исто и Хаџићева (Мадлена) и Петровићева (Јудита). Остали, према маленим улогама, доста добри. Овога се вечера одликовао и шаптало, који се одвећ јако чуо. Посета беше добра — о.(„Славенски концерт" у Прагу.) У недељу 29. о. м. п. р. ириредиће АкаДетГску Обепагзку зро1ек у Прагу у великој дворани РудолФинума концерт, на коме ће заступљени битп најбољи чешки, и иначе славенски композитори са својим композицијама на пољу оркестралне музике. Од Сметане ће се давати „багка", симФоничан комад ва велики оркестар, од Фибиха две карактеристичне компосиције „У^Ше", од Ферстера млађег „Славенска Фанта8ија". Од Руса ће бити заступљен Корсаков са узвишеном симфонијом „Ап1заг" (у четир дела) а од Пољака Жељвински са карактеристичном увертиром „У Татранској гори". (Нова мађарска опера). У Будимпештанској се опери пре једно десетак дана прикавала први нут нова опера Фрање Еркела под насловом „Краљ Стеван". Мијержвински ће гостовање своје по Немачкој вавршити у Берлину. 22. о. м. певао је тамо на дворском концерту једном, 26. ће певати на концерту код царице Августе а 30.