Стражилово

407

ОТРАЖИЛОВО. БР. 13.

408

Обале су без сумње најзгодније место, одакле можемо посматрати велике елементарне појаве, у којима море има велику улогу. На обалама је скоро вечита борба између морских таласа и чврсте земље. Па и иајтврђе привидно непорушиве обале подлежу иолагано и напослетку падају под бесним ударцима мора и расипају се у ситнеж. Дивии фјордови (узани морски заливи са високим и успоритим обалама) на норвешким обалама јесу видљиви израз победоносног надмоћија мора над чврстом земљом. Још лакше долази море до победе на прудастим обалама. До душе човек се брани од те напасти, те својим слабачким рукама диже насипе — долме, које кадикад хоће море да испроваљује, како би рушевине тим веће биле. Али море ипак и диже обале, јер оставља кадикад за собом неизмерне масе неска на обали, које ваздушне струје ветрови — витлају те свеју у грдне природне насипе. Такви пешчани насипи примера ради завејали су и сарапили на неким морским обалама источне Прусије читаве шуме. Тако нам се на површини светског мора свуда ириказује слика, пуна разних промена, постајања и нестајања. Многи су ти појави више локалне природе, други се пак појављују у великом кретању. Најдивнији такви покрети виде се у поларним крајевима. Тамо пливају — особито у јужном поларном крају — читаве флоте грдних ледених брда и

иду према екватору. Горостасни пловни колоси, с којима се бура титра као с чуновима, приказују нам дивиу и узвишену слику и нико, ко их је видео, не може бити равнодушан. Али не одлази сав поларан лед са места свога постанка. Остајујош грдне масе, те покривају чврсту земљу и острва, држе их у вечитим оковима, а по гдегде — као н. пр. у Гренланду, све скупа јесу један грдан можда 3000 километара дугачак ледењак, који држи у своме леденом загрЉају и у вечној тами ту чврсту земљу, где је некада, у давним епохама земљиног развитка бујно расла богата вегетација, у ваздуху важном и запаровитом. Такав је отприлике далеки хоризонт који, се отвара пред оним који погледа по далеком океану и непрестано истражује васионске и земаљске снаге, које су увек у послу. Сваки је појав само по карика једног истог ланца, мислилац "посматрач надовезује на њих даље карике, ново прстење и све то у душевном смислу ослобађа од груде, на којој живи и односи његове мисли до крајњих конзеквенција свеколиког органског и анорганског живота и ма да је ток тога светског процеса, који условљава сваки постанак и нестанак, врло разноврстан, инак ће ту видити законитост гороетасне величине, такву исту, какву ће наћи у врло ситним привидно ништавим појавима на површини земљиној. (Из књиге: Уоп Осеап ги Осеап уоп А. v. ЗсЈше^ег-БегсћепГеМ.) А. М М.

Р* ОЦЕНЕ И 3 БИСЕРА, што га је 'ианизао сриској ладежи Мита НешковиИ. Са сликама. Панчево. Наклада књижаре браће Јовановића 1885. године. За дечију се забаву и поуку од неколико година амо код нас са више страна баш својски брине. Да и не спомињемо трудбу чика-Јовину и чика-Стевину и рад дечијих пријатеља с оне стране Саве, ево се овде у нас у току једне године дана јавио „Сиоменак " Бранка Константиновића са доста лепим прилозима млађега прираска, па мио „ Полаженик" Јована Максимовића и сад ево накладом књижаре браће Јовановића у Панчеву, „ Низ бисера " Мите Нешковића. Скоро да човек сасвим згодно апликује ту оно, што Етвеш вели о дечијој књижевности у роману своме „А пбуегек", рефлектујући по своме обичају више, но што се то даје сложити са суштином романа, и да с њиме заједно за ово наше вре-

ПРИКАЗИ.

ме рекне, да је „ког, ћо1 сзакпет 161)5 копуу јгапк дуегтекек, тт1 1егбак згатага". Замашно би било питање, да ли се са педагошког гледишта баш сасвим безусловно сме благословити та — по себи одиста лепа и племенита — тежња за поучавањем нараштаја путем дистракције у тако обилној мери и је-ли метода та „разноврсности" дечије лектире основана и целисходна или би се згодније заменути дала оном методом, којом је у Немаца радио Оћпз<;орћ 8сћтЈс1, Б'гапг НоГтапп, ОивШу №еп(г, и којом се и данас још под Хофмановим именом продужује школа „с!ег готапћаИеп Ји{*епс1зсћпГ1еп". То би питање требало свестрано испитати и према томе онда удесити рад на пољу дечије књижевности. Судећи по већини чланака у „Низу бисера " нагиње Мита Нешковић нешто т. зв. филантропистично-реалистичној школи Баседовљевој а „Одисејево блудење" доказује, да му се допада и Нибурова, Шва-