Стражилово

409

СТРАЖИЛОВО. БР. 13.

410

бова и Вегнерова метода дидактичне забаве, за коју су узели предмете из древних класичких скаски. Писад се у два три своја поучно-забавна чланка држи педагошког принципа, да се деци сме приповедати само оно, што је истина. што постоји и што се разумом даје схватити. То је лепо и красно, само је штета, што се при таквом излагаву често забуни у сувопарну анализу те изгуби из вида педагошки такт и план. Но дед да погледамо изближе „ Низ бисера". Књига та има и своју малу прошлост, своју историјицу. Пре једно три године поднео је анониман један писац „Матици Српској," на оцену и награду „Забавник за одраслију српску омладину" под нисловом: „Пчелица." У забавнику су томе били ови саставци : „Ваш иријатељ чика Јова", „Колико је сати," „Сад да рачунамо„Савети из народа", н „Мали сраски речник 1 ', а у прози : „Ј 7 " Ведеви-чардаку ", прииоветка из српске повеснице, . ПЈта још неЛе људи изумети ", приповетка а 1а Ји1ев Уегие, „Нечисти дух уловљен ", прича, и Причање мота иријатеља, ". Матичина су два оценитеља одбацпла „Пчелицу " са разлога, који се могу прочитати у 139. књизи „Летописа" у изводу из записника књижевног оделења од 1. (13.) Сентембра 1882, стр. 140—143. Ко сад узме у руке Нешковићев „ Пиз бисера", наћиће, да је већина чланака истоветна са већином чланака из „ Пчелице ". И у „Низу бисера" је „Ваш иријатељ чика Јова' 1 , на „ Савети из народа" , па п Ма,ли сриски речник а , па „Нечисти дух уловљен", па и „ Шта још неЛе људи изумети", под иромењеним насловом „Наш добри мајотор /(ренко а . Анонимни је дакле писац скинуо вео тајности са себе, одабрао из „Пчелице", што му се чинило да је боље, нанизао на то још „ Писма, браце Божидара и , „Дванаест браЛе' и „Одисејево блудење л , па то све даровао деци, или, као што он каже, „младежи" у „ Низу бисера Прво и прво мора човек и нехотице већ запети о наслов па ако ће бити и најблажи човек овога света, мора рећи бар толико, да тај наслов звони нескромно — баш бисер да ли је све у овоме низу чист, сјајан бисер, на то се не би човек могао заклети! Но да идемо редом, осврћући се разуме се, само на оне саставке, који се нису из „ Пчелице" прееелили у „Низ бисера Ту су прво и прво „Писма браг^е Ђожидара ", седам на броју. Предмет је писмима тим занимљив, само је доста сувопарно обрађен. Првом писму је цељ, да се сетимо оних народа, који су данас делови велике словенске породице; друго писмо говори о ратовању старих Словена, треће о животу Словена на дому, о њиховој

заједници и раду, четврто о старом веровању у Словена, пето о разним старим нредрасудама, шесто о томе, како су Словени примили хришћанску веру, о апостолима Еирилу и Методију и седмо о романским и германским народима, управо највише о саздању Рима (у новој некој верзији, по којој заслужна вучица", дојиља Ромула и Рема, губи важну своју улогу.) Поука у писмима тим није вешто зачињена, много се теорише. Не верујемо, да ће много млађаних читалаца до краја хтети са стрпљењем дочитати нпр. у четвртом писму ово : Величанственост ириродних иојава, неизмерна светска историја и даљина, њене красоте и иромене; — све је то, да како, иобудило и старе Словене да раЗбирају о иочетку и иочелу света. Апстрактно је то сувише за тако млад свет, кад му се разлаже: „нема те иојаве у ирироди, која не бегие задахнута живим духом божијег биЛа". — „Дванаест браЛе и је у тривијалним, рекли бисмо немачки СЈшие1-стиховима, написан програм рада за свих дванаест месеци у години. Ту је отприлике сие оно, што се може у сваком ијоле боље редигованом календару за народ наћи уз поједине месеце. У нрози би то још лепо и ноднело, али овако: у осмерцима са сликом певати о томе, како се носи „ ђубре изгорело", како се „иасуљ иотачка ", како „гускама, чуиа иерје, и како се „вади нужно семе од иершуна, гра, салате и т. д. — држимо да се не мозке исплатити Мора ту човек хтео не хтео доћи до стихова као што је н. пр. Ја сам осми брат на реду А Аугуст ме свуд зоведу (*Јс). У ошпте се примећује на песничким саставцима у „Низу бисера", да је писац прилично кубуре имао са сликовима. Њима за љубав жртвоваће и здравље погдекоје мисли; треба му н. пр. слик за „вије" а он ће рећи да — одроду, несретнику И врабац се сваки смије (!). — „ Одисијево блудење" (ирича из стара, (тако!) времена) било би за младе читаоце врло занимљиво и у неколико би им била припрема у позније читање бесамртног Омира, да је само брижљивије израђено. У чика-Јовином „Иевену" за год. 1881. испричана су „Лутања Одисијева" тако лепим слогом, тако разговетно и забавно, да заиста није било нужде наново то обрађивати. Али већ кад се превидило, да је писано у истој врсти, требало је бар бити — искрено кажемо - савеснији и пажљивији. Да ништа друго не наведемо, онај галиматијас у именима доста је, па да се све осуди. Каква ли је то конзеквенција, овде рећи Полифем ос, онде опет Еол ус, овде Ј^ир^е, С^ила, онде