Стражилово

411

СТРАЖИЛОВО. БР. 13.

412

опет Харивда па Алкинос шоуд), Наусика (Мттхаа), Феаки, Цикони ? У имену оца Одисијева Лаерта изведена је конзенквентно метатеза, те се ту и не зове друкчије него Леартес и т. д. Колико човек мора бити благодаран књижари браће Јовановића на вредној и пожртвовној накладничкој радњи, толико јој се мора замерити, што пропушта и погдекоју слабу работу онакву каква је, а требало би пре штампања, ако ништа друго а опо бар то урадити, да испита или даде испи-

тати, је ли оио, што ће се штампати, коректно. Очистили би тако српску књигу између осталог и од језичких страшила, као што је н. пр. „сва та неизмерна дубљина лежала је на иостољу оживо творавајуКег иеска, и не би дали да се Бранкови стиховн у цитирању кваре. Спољашња се израда мора похвалити. Артијаје фина, слова лепа; уз „Одисејево блудење има 7 слика, од којих је једна стављена уз наслов. Цена је књизи саразмерна.

— -тт- —

П030РИШТЕ И УМЕТНООТ, (Српско народно позорпште у Панчеву.) XXXVIII. представа ван претплата 14-ог марта: „Равбојници " Драма у 5 чинова од Ф. Шилера, превели Ж. А.. Шокорац и М. В. Вујић. Тоша Јовановић редитељ кр. срп. нар. позор. у Београду као гост. Овога вечера уживасмо у пуној мери које гледећи овај ивврсни и класични драмски умотвор Шнлеров које вештачко прикавиваље двају наших српскихнајбољих вештака. Тоша Јовановић (Карло) је вештачки одиграо своју улогу, а и Ружић (Фрања) је простудирао своју и прикавао ју право уметнички .јј За остале, да их не помињемо све редом, можемо рећи да су с маленом изним ком били врло добри. Посета прилична. — XXXIX. представа, ван претплате 16. марта: Први пут: „Чича М а ртин" или „Племенити отац." Драма у 3 чина, наиисали Е. Кормон и Е. Гранже, превод с Француског. „У корист дружине српског народног поворишта." Тоша Јовановић редитељ кр. срп. народ. поаоришта у Београду као гост. Ако драма ова и нема бог зна какве вредности, радње и вештачких заплета — пре би рекли, да би је лакше могли читати у облику каквог романа онако „средње руке" — ипак смо се овога вечера доста забавили. Насловну улогу играо је Тоша Јовановић (Мартин.) Улога је била у добрим рукама те је и нрикавао лепо, само је штета грдна, што Јовановић овога вечера није био с грлом на чисто, те му се то у најглавнијим моментима љуто светило. Димитријевић (Арман Мартин) беше добар, а Добриновићка (Женејева) беше врло добра. Данић (фелисијан; задовољио нас је потпуно овога вечера. Лукић (Шарансон), Хаџићева (Алимпија) и X Иетровићева (Амалија) беху добри. Остале улоге беху од врло маленог значаја, те их цоименце овде и не спомињемо. Посета беше врло добра, по одбитку трошкова пало је чистих 146 Ф0р. — ХЗЈ. представа, ван претплате са спуштеним ценама 17-ог марта: „II о к о н д и р е н а тиква." ТПаљива игра у 3 чина од Ј. С. Ноповића. Шаљива игра ова повната је врло добро нашем свету, стари је то комад али се ето држи још на повор. репертоару. Улоге су подељене најбољим рукама; даречемо: Ружићка (Фема), Добриновићка (Сара), Лукић (Митар), Добриновић (Јован), Димитријевић (Световар Ружичић) — ето, но овоме да се суди и по вољи, којом су сви и све играли, смемо рећи, да смо овога вечера потпуно задовољни. Посета беше врло добра. То је била претпоследња представа. — XГЛ. и последња је нредстаиа, ван претплате, 19-ог марта : „И з б и р а ч и ц а."

Коста ТриФковић. После Шаљива игра у 1 чину

Шаљива игра у 3 радње, написао тога: „Пуковник од 18 годинг од Мелвиља, превео Лаза Телечки, Милка Максимовићева члан краљевског народног поворишта у Београду као гост. (Приход од те последње представе одређен је на оснивање пенвионог Фонда српског народног позоришта) (Бооградско псвачко друштво. Година1853. значајна је по песму српску са ове стране -Саве и Дунава, Те године, Јануара месеца, пониче у Београду прво српско певачко друштво, под именом: „београдско иевачко друштво". Од каквог је вначаја био тај акт, види се по томе, што се на Београд угледаше и друга места и осниваху певачка друштва, те се тиме песма почела ширити у све слојеве народне. Значај песме по све народе, а нарочито но нас Србе, од толике је важности, да ми ва све благо историјско и обичајно имамо махом песми да благодаримо Треба само да се обазремо у прошлост, да погледамо мало дубље у садашњост, па ћемо видети, да је песма пратвла и да нрати и данас Србина у сваком послу и раду, прати га у весељу и радости, у тузи и жалости. Мислимо, да не претерујемо, ако рекнемо, да се по неговању песме може у неколико измерити свест народна у појединим местима. Установе певачких друштава и нехотице побуђују својим радом народ на веће размишљање о ееби, о својој прошлости и будућности. Године 1863. наступила је епоха у раду београдског певачког друштва. Корнелије Станковић руководио је у друштву неговање песме у народном правцу и духу. У то доба почео је друштвени рад џиновским кораком да напредује, јер у редовима чланова „београдског певачког друштва" видимо и самог бесамртног кнева српског Михајла. Будућносг „београдском певачком друштву" била је осигурана. Само тако је могло „београдско певачко друштво" дочекати своју тридесетогодишњицу 188 2. год. Само тако се могло одржати у бурним данима педесетих и шездесетих година. Године 1882. „београдско певачко друштво" добија вредну и даровиту снагу у своме хоровођи Јосифу Маринковићу, којијеиетински појмио, како и у ком правцу треба српска песма да се негује. Године 1882. видимо, где се раду „београдског певачког друштва" одаје признање са највишега места, јер високим заштитником друштвеним постаје Његово Височанство краљевић Александар. „Београдско певачко друштво" нашло је поново моћне потпоре. Тако се даде растумачити онај велики утицај, који „београдско певачко друштво" учини, и које и данас чини на сва места у Србији, а махом и