Стражилово

443

СТРАЖИЛОВО. БР. 14.

444

и данас имати врло високу температуру, да цело издаје топлоту а не само површина му и, да се само ваздушно сунде може свлачити и скупљати. Све ово слаже се са Хелмхолцовом теоријом. Ова теорија иште, да је сунце ваздушно, и само онда стајати може, ако је сунце доиста ваздушно. Кад не би светла небесна тела ваздушна била, не би се ни видела. Кад не би цело тело издавало топлоту него местимице, морало би се туда згуснути; како пак са површине највише даје, морало би туда кору добити. Тако би мало по мало губило се светлих небесних тела са неба. Ма да се баш ваздушно сунце слаже тачно са захтевима Хелмхолцове теорије, ипак нам је додати, да се и течним сунцем може овим захтевима одговорити. Сз г нце је дакле у ваздушном стању. У ваздушних тела у сунцу висока је температура. Сунце издаје топлоту али се скупља, смањује и тиме ју накнађава. Познато је, да се добије увек топлоте, кад ваздушно тело пређе у течно или течно у чврсто. Исто је и овде. Сунце је ваздушно па се све скупља по мало, бива све гушће. Иде дакле све ближе течном стању а тиме му се накнађава топлота, коју издаје на све стране и од које доспе- неки део и до нас и до наше земље. Сунце ће моћи давати топлоте све дотле, догод не пређе у чврсто стање и тек онда Ке престати. Док прелази у течно даје топлоте, кад почне прелазити из течног у чврсто стање, даваће опет топлоте, јер и у течном телу је притајена увек нека топлота. 6. По томе сунце мора једном престати гријати и светлити. Наш сунчани систем морао би умрети. Нестало би га. Као што ће нестати нашег система нестаће и других. Шта више, сигурно их је већ и пропало. Тако би пропао цео свет. Крај би му ту био. Смак целом свету, целој васелени, биће, кад се све звезде, и све што је на њима, стеку у једну једину грдну тврду масу, груду! Затим ће наступити вечита смрт, вечити мир и покој! Страшно! Динамична теорија о топлоти иште тако. И тако ће да буде! И опет се пашао неко, који доказује да тако неће бити. Ј. Љшмидт о томе овако суди: Сунце ће давати Топлоте, док се не окоре с поља па не разхлади иа температуру око себе, на температуру, која је у васелини, а то је — 140° С.

Унутри у сунцу још је температура висока и та ће остати ту. Као што наша земља прима топлоте од сунца, па се тако држи, тако ће сад окорело сунце добијати топлоте из васелене па ју пропуштати у средину и ту као у каквом магазину чувати. Тако ће се све већма загревати. Кад се загрева, шириће се тела у њему па прећи и у ваздушна те зацело ће морати једаред провалити кору, — распући ће се сунце. Сад може двоје бити. Ако се мало топлоте нагомила а кора није сувише јака — сунце поново почиње само светлити и гријати. Ако се накупи много топлоте, одлучиће се неке партије од главне масе па искочити ближе-даље. Тако ће постати планете, које ће око главне масе ићи. Из свега се види. да ће из нропалог сунчаног система ностати нов и да се то тако мора понављати у безконачност. Ниједан сунчани систем цеће пропасти. Умреће али смрт његова даће му нова живота. Из развалине дићи ће се нова зграда, да траје опет милионима и милионима година. Из свог рођеног пепела постаће живот. И.з живота прећи ће дакле сунчани систем у смрт, у мир, а из смрти у живот. Мењаће се то тако и ређаће се у безконачност, у вечност. Чудно и помислити! Ум нам стаје, кад о том размишљамо! Тако Лошмидт. Да би свој назор што више одржао и утврдио, позива се Љшмидт на угашена већ сунца и на сунца, која су просветлила. Једно тавно сунце прорачунао је Бесел и оно прати сунце Сиријус. То сунце опажено је 1862. године. Исто тако прорачунали су, да и око сунца Процијон иде тавно једно сунце. Још га нико није опазио; сигурно, што је сувише тавно. Да је звезда почела наново светлити има више примера. Године 1572. појавила се така звезда у Касиопеји, године 1600. у Лабуду, а 1604. у нози Офиуха. Све су светлије биле него друге звезде прве величине. Годиие 1866. маја 12. појавила се мала звезда десете величиие на северу у Круни, али је брзо доспела до звезде друге величине. То је трајало тако дванаест дана. Шмидт у Атини нашао је нову звезду двадесетчетвртог новембра 1876. године. Та је звезда