Стражилово

575

СТРАЖИЛОВО. БР. 18.

576

члан Сегединског народног новоришта. Исти је глумац и лане к])ај иетнаест такмаца добио награду са својом глумом: 0 Е1вб бгеге1ет". — Од збирке ,,И"оуе11епзсћа^2", коју издају Павле Хајзе, Херман Курц и Лајстнер, изашло је већ 50 свезака са 170 новела. — АлФред Тенисн, увенчани несник енглески, ради сад на епу једном, коме је јунак генерал Гордон.

0 М Е 0 И Ц Е. (Чиме се крепи глас?) Говорници попију по чашу воде па тако оовеже грло. Но оперни певачи миого што шта друго раде, да за време иредставе одрже и појачају снагу свом гласу. Тако на пример тенориста Вахтел поједе жуманце с шећером, Ниман попије чашу шампањца*, Тихачек је пио топла бордовца са кором циметовом; осим тога сисао је лимун и јео шећер; Нахбаур гриска шећерлему. Али најбол»е канда ради баритониста Еаиге у Паризу; кад треба да пева, он тај цео дан прележи у постељи иа нити пуши нити проговори и једне речи. Исто се тако отприлике владају и славне певачице. Анријета Сонтагова јелаје сардине међу сваким чином, Аделина Патијева пије соде а Кристина Нилсонова пива. (Кодико људи живе у ком рувету.) Најздравији је рувет баштовансгво те баштовани живе врло дуго. Одрадника умних живе свештеници најдуже, лечиици најмање. Тек ако трећина лечника дочека 60. годину, Што се тиче баш правих иаучењака, то живе но сгатистичким рачунима у просеку природњаци 75, философи 70, правници 69, филолози 66 година. Глумци и музичари не живе дуго. Музичаре често утуче живчана боља, а то је отуда, што музика кроз уво дејствује на мозак и мождину и тотим јаче, што се више живчани систем узбуди разним спољашњим и унутрашњим моментима. — Чудио је одисга, да 26°/ 0 нивара и 23% пекара умиру од суве болести. (Шта вреде женскиље ?) Законодавци старих и нових држава сасвим су различне назоре имали о том, шта вреде женскиње. Толико је сигурпо, да је у најстаријих народа женско мање вредило од мушког. Мојсије је мушкарце ценио на 50 завежљаја сребра а женске само на 30. Омиру вреди женско 4 говечета. По казненом закону старих Изланђана вроди тамо женско 3 марке тамошње (отприлике 11 Фор. а. вр ) а старо немачко народно право Алемана цени женско на 200 Форината, ако је девојка, а на 80 Фор., ако је удата.

Ч И Т У Љ А. У Петрограду је пре једно две недеље дана у 68. години века свог умрво Николај Ивановнћ-Коетомаров, ув Караизина најодличнији руски историчар, који је својим темељним знанственим испитивањима и силним ваљаним делима етекао европског гласа Сва своја дела, понајвише историј-

ска а нека и белетристична, издао је Костомаров у 40 свезака. Главно му је дело „Историја Руснје". Дело је то навидано на чврстом темељу модерних знаности — Нокојник је био члан-дописник југославенске академије знаности и уметности у Загребу, члан царске географске комисије у Петрограду а неко време и проФесор на свеучилишту.

АФ0РИ0МИ. (Старо-грчки.) Злу вал»а већ с почетка стати на пут; јел се зло једном укоренило и утврдило као каква застарела болест, тада је тешко излечити га. Иперид. Већма се бој себе, него других л>уди, и не греши више, ако то нико не мора дознати, него ако то свему свету мора доћи до ушију. Димокрит Лјуде малодушне задобићемо цигло поклонима, али људе племенита срца привезаћемо себи докавима о љубави и оданости Ксепофопт. Краљ Агид обичаваше говорити, да Шпартанци нису никад питали, да ли су многобројни њихови непријатељи, већ само где су. Плутарх. БИБЖЈОГРАФИЈА. Ннкола Милетнћ, народнн добротвор. Нанисао А Н. М. Задар. Печагња Биталиани и Јанковић. 1885. Стр. 35. Глаопнк орпског ученог друштва. Књига 60 Садржај: 1. Спољашњи одношаји Србије. II. Србија и кримска војна (1852 -1856) Од Јов Ристића. — 2. О границама знања. Од А. Васи.љевића. — 3. Нешто о Горљој Морави. Од И. Јастребова. — 4. Нови обрасци за број комбинација друге, треће и чегврте класе при неограниченом и броју и понављању основака, Од Д. Нешића. — 5. О једначини хронографа код опште промењљивог кретања. Од Љ. Клерића. 6. О непосредном ваступању групе КНј у ароматичним аминима халогенама. Од С. М. Лозанића. — 7. Нове петрограФске врсте. Од Ј. Жујовића. — 8. Друштвена и међународна борба за опстанак. Од Владимира Јовановића. — 9. Енглеска, Француска и српска норота. Од Ј. Авакумовића. Први чланак — 10. Књижевне оцене. — 11. Изводи из записника. — Стр. 333. Смрт и погроб Црногорско-Брдскога мнтронолита Внсариона Љубише, преминувшег на Цетињу 14 априла 1884. год. Оплакао Дионисије Миковић. Спљет. Шгампарија Рушо и Марић. 1885. Стр. 18. Народна библнотека браће Јованонића Ивашла је свеска 104. Мамица. Шаљива игра у 3 чина од Е. С иглигетије. Ио мађарском удесио А. Хаџић 16. н. '35 пара) Добија се у свима српским књижарама - Претплата на 24 свеске ф . 3.50 (7 диа.) а поједина 18 н. (40 пара) и онда се шаље о трошку књижаре свака евеска уредно. Излази сваких 14 дана 1 св. — Новац се моли у иапред с пошт. упутницом.

(ЈАДРЖАЈ: У ноћи. Песма одВојиелава. — ЈОле. Слика из народног живота. Написао II. Адамов. — Р.чзни иутеви. Приповетка Милана Савића. (Наставак.) — Суламка. Жалосна игра у пет чинова. Написао Фрања Кајм. Превео Благоје Бранчић (Наетавак.) — Најстарије српске народне песме. IV. Легенде. Од проФ. '1Ј. Магарашевића. — Листићи: Допие ив Будим-Пеште. — Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевне новости — Смесице. — Читуља. — Афорисми. — БиблијограФија.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку, Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новчна по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. Рукоииси се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТ. МИЛЕТИВА У НОВОМ САДУ.