Стражилово

605

СТРАЖИЛОВО. БР. 19.

ху као бога жетве. То ће бити, да је исти онај бог Уранос (неба), али само онда, када силом својом чини, да све што је на земљи сазрева, и усавршује се. Напослетку је трећи бог 3 е в с, а име му значи светло небо. Он је прави и стари народни бог свега небеснога благослова, и свега небеснога господовања. Он је садањи свет удесио оеако, као гато треба. Мисли се да су најпре овога као свемоћнога поштовали, па » из тог богоштовља, да су потекли: Уранос и Еронос. Кад је небо влагом (кишом) својом овлажило земљу, роди ова нека чудовишта, која

Грци називаху именима: Уранида (Урановића-деца Урана, т. ј. неба) Титана, Гиганата, Циклопа. Све скупа не значи нам нигата друго, до ли оличене природне силе и појаве: сунце, месец, зора, муња, грмљавина, море и т. д. Кад је догало доба борбе, која се изродила међу боговима, због тога, ко ће управљати светом, да ли Кронос или Зевс, разделигае се други богови у два табора, те једни пристадогае уз Зевса, који одржа мегдан и њему допаде највигаа моћ, а уз њега беху и остали богови, који поделигае свет, те један доби ово, а други ОНО благо . (Наставићо се.)

Г Л А 0 Н И К. (Стогодишњнца црквс у Карловцу.) На летњи Никољдан, 9. маја о. г. славила је српека православна црквена општина у Карловцу сгогодишњицу тамошњег храма св. оца Николаја. У очи св. Николе било је у цркви бденије уз пуцање прангија а освет^ена је била школа, општинска и парохијална кућа На дан св Николе била је свечана служба божја а после службе ишла је литија из цркве у школу, где се отворила плоча-споменица Сими Скелеџићу, главном оснивачу српске школе у Карловцу и именик општинеких добротвора За тим је била гозба у народном зб<»ру а у вече беседа с игранком

П030РИШТЕ И УМЕТНООТ, (Двад,есетпетгодишњица песме ^аргеј газ1;ауа з1ауе".) 4. маја о. г. било је равно двадесет и пет година, како је честити Даворин Јенко комноновао иесму „Напреј, застава славе" — која се по свем славенеком свету пева Први се пут певала та несма 10 октобра 1860. у Бечу на славенској беседи (Ладислав Мије{>жвински у Вудпм-пешти.) Чувени Слоненин (Пољак) Миј ержвински сгуиио је на позорниц;у пред иублику будимпештанску 3. (15.) маја у вече у улози Арнолда Мелхтала у Росинијевом „Вилхелму Телу". Стасит, леполик, широких прсију, развијене мускулатуре а витак. С места је задобио симпатију слушалаца а особито слушалица Но то је све како тако, та етранч : али кад је почео свој приказ, ту је и симпатија и иажња, и оданост и да рекнем: љубав читаве нублике била на његовој страни. Чудновати глас, досижући до преко високог тамо с, пун је и углађености и мекоће, и снаге и сигурности! Места тамо горе (ћ, с 7 С1з) пева као од шале, па клд мислиш најзад, да је на врхунцу, а он се вине још више, те се титра висином; глас му је чист, мек, љубак кано ан^еоски глас са висине даљње. . . Нарочито се узнео у дујету (II. чин) са Матилдом. И он и драга му очараше публику, теЈе навала од пљескања одјекивала као итлени таласи сред буре. Морам рећи, да је гђца Е11а Е.и88е11 и лепа појава и дивна певачица. Своју романцу испред дујета приказала је са толико уметности,

лепоте и милоте, да се изненадио аудиторијум. Тим је већ осигурала све даље приказивање. Очекивала је публика жељно да чује и терцет. У том терцету се требао опробати славни уметник још у изразу јачих осећаја; требао се иоказати у драмском приказу. Богме се није нико преварио! Није то био само иевач иред нама; није био прост приказивач жестоких призора : за дивно чудо је, како је верно иредставио спојене особине певача-уметника-приказивача, тако да је публика занемила не дишући на тај истинити верни ириказ пишчеве намисли и композиторове вештине. Да у кратко још поменем главније особе. МаггапоРасП11а је приказао Тела са нуно рутине; а ова је донунила, где је глас доста испевана већ певача малаксавао. Чистим звонким сопраном присгаје међу одличније певачице гђца Аппа Наизег у улози Телова сина Гемија. Остали су још допринели, да представа буде каква треба да је Корјеомален али ваљан. Оркестар је надмашио техником сваки будимпештански. Слазни Мијержвин^ки примио је у другом чину два велелепна венца са богатим тракама За време чинова је, као што сам споменуо већ, публика небројено пута одликовала уметника тапшући и кличући посред чинова м на крају чинова. На завршетку представе изазваше га преко пет пута. Биће још три иредставе Особито се очекује „ТгоићаЛо иг", где ће уз Мијержвинског приказиваги и славна певачица Гшсса. Овдашњи листови се изражавају с великим иризнањем о Мијержвинском. Да богме дајеиовде пи11а ге§и1а зте ехсер1}1опе! Не намеси целом свету колача! Ово у кратко о славном уметнику Словенину. Надам се, да ће Српсгво имати прилике да дозна много више о свему из пера ваљана; од човека, који прати сличне уметносги са великим интересовањем и равбором. Л . . С.

КЊИЖЕВНЕ Н0Б00ТИ. - Ивашла је расп[1ава: „О "ћазшскб бтпоз^л АДоКа Неу<1ика" (О песничком раду Адолз-а Хајдука), коју је Карло Нрокоп написао у славу педесетои дану рођења песниковог — У наклади књизкаре А. Шторха сина изишла је неки дан прва свеска збирке, у којој су скунљени чешки преводи грчких и римских клаеичара. У тој је првој свесци превод Еврипидове сатир-драме „Киклоп" од проФ. Јосифз Крала.