Стражилово

607

СТРАЖИЛОВО. БР. 19.

608

Збирка ће под уредништвбм проФесора Јована Квичале, ЈосиФа Крала и Роберта Новака излавити у шест свевака на годину а стајаће једна свеска 32 новч. претплата иа свих шест свевака 1 ф . 70 н. а поштом 2 ф. — Красну пољску народну повест о „Пану Твардовском", пољском „Фаусту", употребио је внаменити чешки песник Јарослав Врхлицки те је сачинио диван еп. Еп је тај изашао још год. 1881. у белетристичном листу „Лумиру" аније се нашло никакве вамерке. Но кад је на крају прошле године засебно ивишла књига, конФисковало ју је државно одветништво из разлога, што у њој има преступа против јавног морала Песник је апеловао против конфискације и прагпки државни суд је пре једно месец дана допустио, да се књига сме продавати. — Дело: „Народи Аустро-Угарске", које је у 12 свезака имало да изађе у наклади Карла Прохаске у Бечу и Тешену и у коме су етнографски и културно-историјски описи појединих народа ове монархије, довршеноје ово дана тиме, што је накнадно изашла друга половина друге свеске: „Немци у Чешкој, Моравској и Шлезији" од ЈосиФа Бендела. У једанаестој је свесци тога дела расправа „о Србима у јужној Угарској, Далмацији, Босни и Херцеговини" из пера Тодора СтеФановића Виловског и као додатак расправа „о Бугарима у јужној Угарској" од Гезе Чирбуса. — Др. Ладислав Ретија у Будим-пешти написао је књижицу „Мађарски стил", у којој афористично, али јасно и духовито разлаже, како је мађарским писцима и уметницима главна задаћа, да чувају и негују оно, што је још оригиналнога у народном животу, мишљењу и осећању, јер је и живот, а мало по мало и књижевност толико елемената из туђих култура попримила, да је сиециФично мађарски зна чај потиснут. Ч И Т У Љ А, Чувени и славни путник др. Г. Нахтигал, који је много путовао кроз Африку, те тиме наше знање о том делу света јако повећао — умрво је 8. (20.) априла на ратној лађи „Мбчуе" а 9. (21.) априла сахрањен је на предгорју Палмас на западној обали Африке. Густав Нахтигал родио се у Ајхштету код Штендала год. 1834., где му је отац био проповедник. Кад је свршио гимнавију штудирао је у Берлину, Вирцбургу и Грајфсвалду медицину и поставши доктором служио је од 1858 — 1861 као војнички лекар. Због здравља свог мораде године 1862. отићи ив северне Немачке, где је оштра клима, те потражити какво станиште на јужној обали средиземног мора. Прво оде у Алгир, за тим у Тунис; ту је као лекар-својевољац био у војни против побуњених горштака, по том постане лекар беја (владара) од Туниса, Кад је год. 1868. немачка влада наредила Герхарду Ролфу, да пошље дарове краља Вилхелма шеику Омару у Борну, позове Герхард Нахтигала да се прими те мисије, што овај и учини. Он се тим пре могао примити тога посла, јер је скроз познавао исламске обичаје и знао арапски говорити Тако је Нахтигал пошао у вемље, где дотле ни једног Јевропејца нога није крочила; тиме нам је открио нов свет,

науку и знање проширио Шта је на томе путу доживио и дознао, може се читати у књизи „баћага^ ип(1 Ви(1ап", што је Нахтигал издао 1880. Тај је пут изгледао више као неки одважни војени поход а не обично путовање. Прво је отишао Нахтигал у Фезан, по том у непроходну брдовиту земл>у Тибести Борио се и са природом и са грабљивим житељима тамошњег краја и напослетку је до тога дошло, да је једва утекао спасавши једино живот и своје папире. Тек у у јулу 1870. приспе у главну варош Куку у Борну, те преда тамо султану земље те поклоне краља Вилхелма. Одатле је много ишао на све стране у суседне вемље. Године 1872. оде тај одважни путник у Багхирми; но свој план, да одавде иде и даље на југ, да испита тамошње земље, није могао извести због болести. Најсјајнија и најзаслужнија епи8ода у његовом путовању јесте ход у Вадај, куда ни један бео човек није дотле био, осим дра Фогла, којега је тамошњи владар дао погубити. Да даље на југ иде, није му дала грозница. Када се враћао кући к Нилу водио га је далеки пут у скоро непознати Дарфур, североисточно од Вадаја, где је под окриљем неког црнца-краља могао испитивати језик и историју. Но због промене у влади, за тим вбог започетог непријатељевања са Мисиром на брзо мораде оста вити ту вемљу. Тако дође јако обилазећи 1874. у КордоФан, па одатле доспе до Нила и Картума. Пет година је путовао дакле Нахтигал кроз унутрашњу Африку, и с невнатним спомоћним средствима толико је дознао и испитао геограФски и етнограФски државе у Судану, да се увек може мерити са оним, гато су дознали Стенли, Ливингстон и Камерон у јужној Африци, који су имали иначе много випге спомоћних средстава на расположењу. Новембра год. 1874. дође у Каиро, где га тамогањи Немци лепо дочекаше. Због великог гатрапаца на толиком дугачком путу разболе се, те је могао тек године 1875. вратити се натраг у Немачку, где га дочекагае као победоносног војводу, који је стекао славе служећи науци. Године по том употребио је покојник на то, да спигае све, што је дознао по унутрашњој Африци а у исто доба био је и председником географског друштва у Берлину. Када се године 1881. вбог познатих догађаја у Тунису указа потреба, да Немачка има тамо не само свога трговачког него и стручнога заступника, буде Нахтигал одређен за генералног конзула, те оде 1882 у Тунис, да брани тамо немачке интересе. Као заступник Немачке пробавио је Нахтигал две године у Тунису, где је велику услугу чинио својој домовини, и што је то могао с великом успехом чинити, има се приписати томе, гато је добро и темељно познавао тамогање људе и прилике, те их тиме знао оценити као што треба, за тим што је био благе и помирљиве нарави, скроман и несебичан. Априла године 1884. буде одређен ва једну мисију на западној обали Африке; крене се по том маја месеца прошле год. на пут на ратној лађи „Мотуе" у вемље на гвинејкој обали, откуда као гато видимо не би му суђено,да се вигае врати својој кући и домовини. За собом је оставио леп спомену својој отаџбини и у свету иначе,јер је својим васлугама на иољу науке стекао угледно место у низу унапређивача науке и знања људског. А. М. М.

САДРЖАЈ: Моме одлетелом соколу. Песма од Љубинка. — Нигде свога. Успомена из детињства. Написао С—. — Разни путеви. Приповетка Милана Савића. (Наставак.) — Суламка. Жалосна игра у пет чинова. Написао Фрања Кајм. ПревеоБлагоје Бранчић. (Наставак.) — Најстарије српске народне песме. IV. Легенде. Од проФ. Ђ, Магарагаевића. (Наотавак ) — Листићи: — Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевне новости — Читуља„СТРАЖИЛОВО" излааи сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по годцне, 1 фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара иии 6 Фор. на годину. Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТ. МИЛЕТИћА У НОВОМ САДУ.