Стражилово

СТРАЖИЛОВО. БР. 21.

670

Нема на земљи међ напредним народима ни једног, а да неће :анас украсити славопој-венцем мртвачки ковчег тога великана песника књижевника — самртни одар, у ком ће санак вечни да бораве земљани, трошни останци утруђеног старца од осамдесет лета у Пантеону народа свог.... јер дуга века свог велемоћним духом својим и срцем најплеменитијим удари печат дара духа свог сјајног — читавој епохи људског развоја и образованости столећа свог !

Побирасмо ево и ми ове прве цветиће-увелке у туђинском перивоју*) па пресадисмо у свој врт овај нод „Стражиловом" — да и одовуд замиомиришу

Бп. Тб

пред светлом сени и успоменом великог песника великога и славпог народа француског. Краснијег цвећа не умесмо ни ми посчдити ни час-пре однеговати да положимо и са своје стране на ковчег му самртнички скроман венац од захвале и уздарја за онолике сладости, којим се наслади и наслађује из књижевних дела тог великана песника и наш свет читалачки у преводу на свом рођеном језику српском. Па да завршимо приказ вам овај и тугованку високолетним мислима и речма нашег владике-песника, славног нам Његуша, Горскога му Венца: Из1> грмена великога лаФу изаћ' трудно те; У великимЂ народима Генпо се гн^здо вје Овде му е ло готову матер1ал1» кх славномЂ д г ћлу И тр !умФа дичнвш в-ћнацЂ, да му краси главу см г клу —

* * *

У Новом Саду, Недеље Духовске, 1885.

у^ЛЕКСАНДАР рАНДИЂ.

П030РИШТЕ И УМЕТНООТ. (Српско пародно позориште у Земупу.) Првк дан Ду хова отпочела је с-раска народна поворишна дружина своје приказе у Земуну. Тај се дан давао „Огевин последњи босански крал." од Мите Ноповића. Други дан Духова био је на репертоару „Милош Обилић" од Јована Суботића, али се није могао одиграти до краја, јер је киша после трећег чина растерала публику. Даље су те недеље приказани још ови комади: „Др Клаус", „Робијашева ћерка" и „Рат у мирно доба". (Нова руска опера.) У Москви се давала први пут опера „Уријел Акоста", коју је компоновала женскиња, удовица руског композитора Сјерова. Либрето је рађен по истоименој драми Гуцковљевој, само је промењен свршетак. Кри тика каже, да је опера та музичка драма предугачка и монотона, (Султаи Абдул Хамид комнозитор.) Већ се од више година амо 8на, да се султан много бави са музиком; нарочито је велики Вагнеријанац. Сад се и сам окушао у компоновању. Стручњаци кажу, да је нова његова етида, коју је компоновао за своју домаћу капелу, доста знаменито дело. Ту је етиду посветио својој најмилијој љуби, такође здраво музикалној ћерци султана Абдула Азиса. Свако вече султан долази тој својој љубимици-л»уби па свира с њоме и њеним сином Селимом. Дела западњачких музичара сва су му скоро позната; то је њему одмор од уморних државних послова, кад се удуби у дух тих композиција Веће неке композиције, које султан са својом првом женом сада довршује, издаће се скоро, али се неће рећи, да с.у од султана, него ће се метнути псевдоним.

КЊИЖЕБНЕ Н0Б00ТИ. — У жупанији Толни има Циганин један, који је више мађарских песама превео на цигански, међу којима има и једна тужбалица на мохачку катастрофу; те иесме у оригиналу

нема ни у једној мађарској песмарици Тај Циганин-пееник израдио је и потпун речник за мађарски и цигански језик. — У наклади АлФреда Хелдера у Бечу изашао је епски спев: „Бге 8сћ1аеМ ат АтзеКеИе" од Карла Гребера. Песник је употребио нашу Косовијаду те је, као што критика каже, у правилним трохејима створио округлу целину. — Код Брокхауса у Љпском изашлоје ово дана треће ивдање Каријереве „Естетике." У том је трећем издању нисац дело своје нроширио и поправио, нарочито су одсеци о појезији и музици мал те не сасвим наново обрађени.

0 М Е 0 И Д Е. (Новина у султаиовом харему.) Абдул Хамид је после дугог опирања допустио, да се у харем уведу бајсикли и трајсикли те је до 80 велоципеда наручено у Енглеској, који ће наскоро прекорачити „праг блаженства". Неколико ће евнуха поучити султанове буле, како да се возе на велоципедима Зацело ће се разведрити озбиљне црте султанове, кад види своје љубимице и одалиске, како лете по перивојима Долма-Баџе. Али ће се зато пророк Мухамед у гробу преврнути, кад дозна, како се прекршиле најсветије традиције корана Ј. 2. (Виктор Хиго, добротвор народа свог.) Као шго се сад већ дознаје, имање покојног Виктора Хига износи до пет милијона Франака, или динара, а то је мал не два и по милијона Форинти. У тестаменту, последњој вол»и својој наредио је, осим другог и то, да му се о погребу подели међ сиротињу 50.000 Франака, а и8вршиоцима тестамента свог наручио је и у аманет оставио, да од иметка му оснују: У т очиште за сиротињу, и тај завод да се зове по имену његову: Азил Виктора Хига. Дела своја нештампана, рукописе све, оставио је држави Француској. Итако,велики покојник није само велики песник и књижевник, већ ето дивном задужбином том својом биће и остаће и велики добротвор народа свог а нарочито кукавне сиротиње !