Стражилово

667

ОТРАЖИЛОВО. БР. 21.

668

Не брза он читајући ни у чем, па ипак дира сваког у срце и одушевљује; да бог-ме, да му у том помажу и сами самосвојиог полета стихови му. Тешко да ће кад дивотна милина иесмотвора његових тоном и гласом бити тако разговетна и јасна, као што беше из уста песника им. Доспе-ли где у читању том свога стихопоја на оне очигледне антитезе и празно титрање обиљем речи — а он и то умеде узвишеним. дирљивим гласом тако читати, да те у тај мах сила нека чаробна савлађује и мислиш, очима својим гледаш и ушима слугааш нророка заношљивих .тајни, висина невидовних, које хладан разум не појима, не верујући ни у шта прејестаставно, а верни у том слуте и докучују читав свет дивота и красота! Требао си слушати, кад чита, н>ега самог, Виктора Хига, да га разумеш, као што ваља, ил бар да осетиш, како он шта разуме! Једно је на носетку у славнога песника тог погдеког мало злопољило, што му млађе присталице одаваху пошту, као оно стари идолопоклоници свом идолу. Сваку реч из уста му нримаху они као речи еванђеља, па би час овај, час онај, онако крадом их бележио; многи међ њима водише читав дневник хиговски; зар да после смрти песникове тим заслуже коју лепу крајцару! Никад друкчије. него: Учитељу , ил уза сваку реч: Драги учитељу - говораху они старцу, кад га ко шта запитао. Једном приликом назваће га неко иајвеИим човеком овога столеЛа а Луј Блан кликну на то: Има-ли на земљи и на небеси чега узвишенијег од духа твог, иесниче, то је онда срце твоје! Ето, тако пише очевидаи један, који бијаде више пута на посетку — на дому у великог и славног човека тог, песника књижевника. * * * II. 110 САМРТИ - У СВЕТУ У СЛАВИ. Виктор Хиго, ето већ пуних шездесет година понос и дика Француској и свем свету — иреселио се у бесамртност. Слава његова није слава ни које партаје, већ свију нас! . . Тако огласи председник у сенату француском, том сабору им над сабором, свенародну жалост француску за великим песником им и књижевником, дие самрти славнога старца Виктора Хига. * * * Виктор Хиго, песник пречисте љубави људске, гуслар-проповедник слободе — умрво је. Губитак је то голем преголем није само за велики и славни народ француски него и за еваког без разлике пријатеља лепоте и красоте у књшкевно-

сти, правога песништва, које срцаљуди силно осваја, и мах и последак тога прелази с колена на колено — с века до века! Осамдесетлетни старац, песник и књижевиик очи је своје заклопио, сном вечним заспао — беше он заштитник слаботиње и немоЛи: то је најлепши карактеристикои, обележје живота му и рада ! Ои је песмом величао росни цветак, дете нејако, женске главе, сиротињу и невољнике; најсјајнијим оружјем светлог духа свог бранио је он све, што слабо бијаде и помоћи требаше. Славни Виктор Хиго даде свету нримера без поговора, како геније, који људе заноси и одушевљ УЈ е — корена свог и поникли хвата не само у духу већ и у срцу. Ништа њему не беше нревелико, ништањему премалено, да га се не прихвати силом ума и умења свог, снагом радном ненадмашном. У песми опеваше он свисак лептира и горостас-самрт јуначких легиона, неброј јунака; са благошћу и праштањем стајао је на бранику за слабу женску главу, за сваку човечанску. по невољи стрампутицу, али и с најоштријим оружјем устајаше, без праштања на оцачине људске, па биле то и величапсвеника на престолу. Он, див-аесник ружица и дечице, који знаде срочити и удесити најнежније гласиће осећајне, моћан беше у својој јС « 1е<)ен<1е <1ен шсЛев, легенди столећа — загрмити и громогласом тиртејским. који грмљаше као топот оклопника у панцирих и јеком ће одјекивати тај железни им ритам, склад и громопој кроз векове! Две големе врлине красиле су за живота, красиће делима вавек и но самрти великог Виктора Хига: иреголема љубав к мајци ирироди и к људма. Бегпе див-уметник, свевлад дивним језиком француским и недојмљивим обликом дела својих — мало му је у том равних великана песника у свесветској књижевности: слашћу речи и језика, високим летом мисли и разбора; и нико не могаде силом неодољивом закуцати на двери срдаца људских. да му се отворе без отпора ... као што то умеде славни песник Виктор Хиго! Опрости он француско песништво заврђалих окова надрикласичности и иодиже француској књижевности школу романтичку, лепореке песме и приповетке срца и осећаја, те фраицуском језику даде силног маха и полета вековечног. Бесамртни Виктор Хиго беше велик песник, узвишен мишљач и разборник — ал нада све то најузвишенији човек. Знаде он и познаваше свет кроз и кроз; за сваку опачину би у њега стреле, за сваку невољу утехе, за сваку жалост суза . . . заВиктором Хигом жали и тугује није само народ француски иего и сав свет просвећени !