Стражилово

656

Тад представим у себи грдни кам На брегу, горе, снегом претрпан Па нек се ваља, најпре камен баш, Кад после, он нарасте, набубри, Надувен јури — трза — прави шум Е то ти ми је онда осећај. Мемнон. Дозволи, да ти свршим, допуним: Надувен јури, расте, прави шум. Ти ниси с р у ш е н камен видео ? На оборене шуме, колебе, Кад падну? Држи камен, не пуштај! Суламку мож' ти срећа убити. Соломон. Прехитрујеш са судом. Стиди се! То није само жудња ветрења: Ја њу баш љубим. Мемнон. ћут' са заклетвом!... Најбоље ће ме крај застидети. ИРИЗОР ШЕСТИ. Нређашњи. Веп Јохај. Бен Јохај. Из Араиске и Мисира весници Соломон, Па добро дошли; Бене, пусш их! Бен Јохај. И Ахија би им'о с тобом реч. Соломон. Зар опет? Добро — кад је нужно, де. ПРИЗОР СЕДМИ. Кров средину завесе долазе весници из Мисира и Арапске. Излазе, поздрављајући цара, напред на десно, За њима иде Ахија, који застаје насред стражњег дела нозорнице. Пређашњи. Први весник (клањајући се). Ја носим поздрав сабске краљице, И од ње, царе, прими тамјан свет, Окади њиме велељепни храм На онда прими трострук поздрав њен: Да, прво: као ове земље цар, Па друго: као младић, пријатељ, И треће: као мудрац, учењак, А исто и к'о певач прослављен За глас славујев. Соломон. Ти ми ласкаш, бре! Погордићу се. Није, не веруј,

Преценила је дична краљица Но ипак част је, јер Балкида је На свету прва жена. Први весник. Тако је; Но чуј сад даље, царе: Она већ Одавна жуди, да те види. Сад На камилама амо с благом гре, Ми само наиред поздрав носимо; 0, дочекај је — откри цео рај! Соломон. 0, драге воље. Добро дошли сви! Нек сте ми вољни ту у граду мом. (Весник одступа.) Ахија (ив небуха се појављује). Не хити, царе! Њу зар, краљицу Незнабожаца? Одби сваки дар. Соломон. Ти не знаш, где си? Друти весник (клањајући се). Чак из Мемфиса Фараон прати цару поздрав леп: Ко храбром сину негда побре свог, Твог оца Давида. Сад удаде Праунуку за шаха персијског, Па моли једну тисућ' витез&, К'о свиту да му пошљеш кроз гору. Соломон. И то ћу — радо! Сместа послаћу. И тако још вам много дугујем За прилог на храм. Кажи краљу свом: Рад захвале му испунићу жуд, Од вајкад што ме увек молио: Исплатићу му дуг и дићи храм, Нов, мало даље зиду храма мог: Нек свак, ко дође ту из Египта Мож' рећи: Гле, ја ни ту нисам стран! (Весник се поклони.) Ахија. Цар збија шалу? Соломон. Ко је? Ахија. Чуј ми реч; Опомињем те — не верујем сам Ал' ево народ виче: ПГга је то? Цар збиља диже туђем Богу храм? Храм идолнику рода Мисирског! Хеј, кажи — виче један — друкче знај,