Стражилово

695

СТРАЖИЛОВО. БР. 22.

696

морски ломити: час у вис бацати, час у дубљину спуштати. Сви, који беху на броду, уплагае се и падну пред ноге Николине, молећи га, да буру утиша. Светитељ се помоли Богу, иБог даде па ветар престане и море се утигаа..." У народној песми: „Св. Никола" читамо и ово : „Не карај ме, Громовник Илија; „Мало пренух, чудан санак усних: „Навезе се триста калуђера, „Навезе се у то сиње море, „Ирилог носе Светој Гори славној: „Жута воска и б'јела тамјана; „Дигоше се вјетри до облака. „Ударише по мору таласи. „Да с иотоби триста калуђера; „У глас викну триста калуђера: „ „ Помоз', Боже, и свети Никола! ,,„23е си гође, да си сада овђе.'"" „„ А ја одох, те их иотаомогох; „Извезе се триста калуђера, „Извезе се здраво и весело.

Да нам иак стихови: „Свети Спасе житњега цвијета (узе) „А ђорђије ирољетње цвијеће више нешто значе, као што споменусмо већ, сведоче нам и обичаји, који су у нашем народу о ђурђеву и Спасову дну, као што нам их забележи Вук у поменутој књизи: „Живот и обичаји народа српскога". У народној песми говори громовник Илија: „Сестро наша, Блажена Марија", и: „ђе си био, мој брате Илија". Ово нас подсећа на грчка божаства, где је богиња Хера, сестра

и жена Зевсова; Деметра, сестра Зевсова. А једнако је могао мислити и наш народ о нижим божаствима, која су сва потекла од једнога великога бога-богова, створитеља свега свемира. У нашим песмама пренето је то на „Блажену Марију", па за то ју и назива св. Илија сестром светитеља. Као што сви индоевропски нар >ди знадоше у прастаро доба за једнога врховнога Бога, тако је и код других Словена и код нас Срба. За то и говори у овим песмама св. Илија „Блаженој Марији": „Док ми овђе благо под'јелимо, „Отић' ћемо Богу на диване, „Молићемо Бога истинота

„Па одоше Богу на диване, „Молише се три бијела дана „И три тавне ноћи без престанка „Молише се и умолише се ... Овако ћемо наћи и у другој песми, где се вели, да су светитељи поделили благо, што је њима Господ поклонио, и моле се Богу, служе му летурђију, моле га по закону итд. Из свега се дакле в и д и, да су и Срби, као и други народи, а најближе као и Грци поштовали осим других божастава још једнога Бога, а тај је у хришћанству сада постао Бог истинити, за разлику од неистинитих, који су били у Срба пре преласка у хришћанство. Утицај цркве је веру у више богова из народа искорењивао, а на место тих дођоше, како споменусмо, сасвим згодно светитељи. Оволико о оном делу песме: „Свеци благо деле", у ком се пева оно исто, што нађосмо у грчкој митологији, како Зевс подели са боговима свет. (Наставиће се.)

ООУКЕ ИЗ МЕДИОИНЕ. САОПШТАВА ДР. КОДА. О МИСИРСКОЈ ОКОБОЉИ ИЛИ ТРАХОМУ

д неког времена узима и код нас све више ^ и више маха нека очна болест, којој је седиште Мисир. Отуда јој и име: мисирска окобоља. А како да досне до нас очна болест чак из Мисира? То ћемо врло лако схватити, кад дознамо, да је мисирска окобоља прилепчива болест очију т. ј. да ће од ње оболети свако здраво око, кад доспе у њега ма и најмање материје из ока, које пати од трахома. Кад смо дознали за то својство мисирске окобоље, врло нам је лако пропра-

тити пут, којим је дошла из Мисира чак до нас. Француски војници, који су под Наполеоном I. ратовали у Мисиру, запатили су тамо скоро редом мисирску окобољу, па су окужени ирешли натраг у Јевропу. У Јевропи су је добили од француских војника друге војске јевропске, с којима се додиривала француска војска. Међу њима била је и наша војска. Тада и још дуже времена за тим владала је мисирска очна болест само међу војницима, што сведочи друго једно име, које су јој наденули : „при-