Стражилово

699

СТРАЖИЛОВО. БР. 22.

700

губе капци форму своју, или се изврну или посуврате Ни једио ни друго не ваља по око. Изврнути капци не обливају око течношћу, па се рожњача усљед тога сгане помрачивати и може да угине временом сасвим, а то толико значи, да такво око обневиди за навек. А јесу ли се капци посувратили, није ии тада баш мање невоље. Јер онда тару розкњачу трепавицама, као каквом метлицом, као и зле длаке или бадље, које ничу само на болесном капку, и које болове патника од трахома тако увећавају, да их једва еиоси. Од силних суза и многога гноја испопуцају снољни ћошкови од капака па почну срашћивати, остављајући међу собом само мали отвор за гледање. Човек са таквим оком изгледа, као да непрестано шкиљи, апоредте нагрде још и види рђаво на то око. Код деце и женских, који имају нежнију кожу, попуца и лице од многога сузења. Напослетку изгубе капци своју гипкост, сасвим престану влажити. Спојница, која их изнутра покрива, сва се скупи и смежура, па око стоји отворено као у зеца и почне да суши. Врло несносно стање, које се не да одклонити ни лечничком вештином, а које лицу даје неки блесаст. ноплашен изглед. Још нисам готов. Морам споменути и то, да се више пута догађа, да трахом, који се данас још полако и тихо, тако рећи крадом, развијао, сутра букне, разори око и уништи вид, као и трахом, који одмах с почетка бурно почиње. Ово је у толико жалосније, што може да се деси без икакве кривице болесникове. Ево то је та подмукла, дуготрајна, непријатна, опасна и штетна болест очију. А имали лека од ње? Има сигурнога лека. Само не треба болест олако узети или је баш сасвим напустити. Истина, да се изискује анђеоско стрплење и од лечника и од болесника, да издрже све непријатности, што су' скончане са лечењем, које дуже времена траје; али успех је известан. Без лечења није још нико изгубио трахом,. али врло многи вид. С тога је~ нужно да похити лечнику сваки, чим осети, да му очима није као што треба, и да не клоне, ако не оздрави за оно време, које је он истакао или себи пожелио. Што пре нрионе човек лечењу мисирске окобоље, тим ће пре и потпуно оздравити. Ко се предомишља ваздан, тога око неће ироћи без штете. Али није доста сваки дан отићи лечнику, да овај премаже капке водицом или плавим каменом. Треба се владати и ван тога по пропису лечничком. Пре свега мора такав патник пазити, да не окужи другога. Зато мора имати за себе кревет, за себе

суд, у ком се умива, за себе пешкир, којим се брише, за себе чашу, из које пије. Сваки пут мора добро опрати руке своје, кад је дирао очи њима. Нри свећи не ваља да напреже очи, треба да се чува од прашине*) и ветра, од дима н заптивенога ваздуха. Не внља да пуши. Ако баш никако не^мбже да буде без дуваиа, а оно нека бар на ду-гдчко' пуши, и то напољу. Више пута преко дана' а-реба да ветри собу своју, особито пре легања, а ако може, иека се научи, да спава при отвореним прозорима. Випа, ракије и оштре зачине треба да избегава, а да се чува од послова, при којима се мора сагибати или напрезати; јер све то чини, да крв наваљује у главу, дакле и у око, а навала крви потстиче занаљење очију. Пре свршетка још једна реч онима, које је трахом поштедио. Сваки ће добро чинити, ако не дира очи своје рукама, пре него што је добро опрао руке. Још боље треба да пази на то, кад се с киме руковао. Видели смо, да млоги ни сами нити осећају иити знају, да носе трахом еа собом, откуда ће дакле то другоме упасти у очи? А осим свега тога морам рећи, да трахом не бира. Има га у највеличанственијој палати и у најпростијој колеби, наравно у колеби више, јер у њој баш слабо пазе на чистоћу руку. Дакле не верујте никоме, већ оперите добро руке сваки пут, пре него што се дотакнете ока. Надам се, да сам изнео доста верну слику трахома пред драге читаоце, и да ће сваки моћи чувати и себе и друге, ако је добро запамтио ту слику и ако је свагда буде имао пред очима. А уверен сам, да ће ови редови побудити и на то све читаоце, да пазе на свакога, кога боле очи, ако баш не патника, а оно бар себе самога ради, не би ли се тако искоренило то зло, које се тако јако угњездило међу нама. Уверен сам о томе у у толико више, што само министарство позива свакога разумнога човека на то у своме упутству, које је издало о поступању против трахома под бројем 51.066 ех 1884./VIII. а. У првом делу тога упутства вели министарство: „Сваки општински званичпик, нотарош, свештеник, учитељ, итд., да. сваки разуман члан оиштински треба да сматра за своју свету дужност, да пре свега сам сазна, у чему се

*) Зато није нузкно да ноои наочаре. Оне не чувају ни најмање од прашине. Ко ми то не верује, нека погледа једаред између „дуплованих" провора, кад ветар дува, па ће се уверити, да су пуни прашине. А сваки греши, који носи црне наочаре због светлости. Та око је створено ва светлост, баш као и риба ва воду.