Стражилово

725

СТРАЖИЛОВО. БР. 23.

726

Бен Јохај. На смрт је изби бесног цара роб Јеровоам. За оно дете? То је грозан склад Но то се слаже. Ако ништа не, Ал' то еас спаја. Сам сам ишибан То јест срамотом, дакле шкорпијом! Тај лажа цар ми оте невесту И ја се вратих у Саулску крв. За то се данас к теби замучих, Баш тебе, Бене, тражим данас ја. Бен Јохај. Зар жену? Јеровоам. Жену, јест; најмлађу кћер Чувара слепог, што је умрво. Бен Јохај. Т& љуби цара? Јеровоам. Он је сретни тај, Ког моја нева љуби. Бен Јохај. То је зло! А овамо се чини пријатељ. Јеровоам. IIа теби дођох, да те добијем. Бен Јохај. На правога се, јолдаш, намери! Ја умем, могу, саветоваћу, Смеш уздати се. Што сам некада Порекло твоје цару издао, Ја нисам хтео тебе смаћи тим, Већ мог крвника, старог Јефрема. Јеровоам. Мирјаму није хтео да ти да, Па отуд мржња и Рахилина. То знам. Ал' сад ми откри тајне све: К'о искрен побра причај искрено: Кад умре Нават, ко ли оно би, Што ј' мене одн'о горе у шуму? Одавна већ му заборавих лик: Ни данас не знам, ко ме спасе то? Бен Јохај. До тебе стаја Знаш ли свечаност, Храм божиј кад је славу славио: Пред престолом је стај'о — Ахија. Он, светио се цару Давиду, Па у том си му ти послужио.

Јеровоам. И опет он је. Хвала, хвала му! И навек ми је нешто његов глас Изглед'о као одјек срца мог; Наслутило је срце: он је то! Бен Јохај. Да, ти си му талисман. Али он Сад роби... Ко зна да-л' и живи још?! Јеровоам. Зар роб Ахија? Бен Јохај. Он је окован. Раздражио је народ узрујан, Да смело скочи, сруши нови храм, Мисирцем ту у граду подигнут, Па ту га дворска стража ухвати И гвожђем спута — па га нестаде. Ал' народ грозно ропта Туђи храм Још како тако с гњевом свладаним И поднео би. Ал да пророк мре У ланцих! То им буди паклен бес. Већ знаш, какви су: затвор обиће, Да њега спасу. А кад буде то, То, Јеровоаме, биће суђен час: Да њина мишца тебе прослави, Да твоја светлост проспе на пас зрак. Јеровоам. Да мрског лажу у прах обори! Еј, мудри Бене, светуј, срочи план, Да избавимо спаситеља мог, Па ево глава, мишца, срце, мач. Ти знаш и народ, а ја — радићу! Нек нема сличне нашој освети! Бен Јохај. Нек нема равне ! (Пружа му руку) (Неко здраво лупа.) Ко је? Ахцја (« поља). Отварај! Ја, Бене, човек, спутан, окован. Бен Јохај. Шта? Ахија? (Отвара му.) Јеровоам Почетак пресретан! П Р И 3 0 Р Т Р Е ћ И. Ахија. Пређашњи. Ахџја (покавујући ланце.) Да, Ахија је, ја сам, ево ме! Опростио ме народ. Ал' је мрак.