Стражилово

758

Ти не верујеш, како гошћа та У нечас дође. Мемнон. Еажеш, царе, сад; Ал' сутра? Није један заспао И у сну посто сасвим друкчији. Тодико стоји, да је дивотна, На овој земљи не би таке још ГЈре ње. А то ће много казати. Соломон. До душе ... али оклоп? Мемнон. Хајде, хајд Ал' као што те ја знам: сад си жар А сутра лед . . . Соломон. Па тако мењљив ја? Чујеш ти штогод? Мемнон. Свет устерују. Соломон. Е онда иде, онда ј' она то — (Умилна свирка.) МеМНОН (покавујући на леву страну). Јест, она, царе, ено погледај, Хајд више малко — јеси-л смотрио? На реци тамо? Соломон. Ал се вода сја! Све сузе очи. Мемнон. Красних галија! Мркоцрвене — као ватрен крин. Над њоме лебде пурпур-кровови, Унутри жене, дично кићене По шареном оделу пантерском, Амазонке су, рекао би свак. Свирачки народ с љупком флаутом. А владарка на сјајном престолу, Па поносна, к'о права богиња, Ох, то су чари! ИРИЗОР СЕДМИ Украшена галија искрца се на левој страни. Балкида на престолу. Њене девице. Свита. Иређашњи. Свирка умукла. Соломон (оборено). Чари дивотне, Исповедићу: нисам мислио, Толико да је лепа жена та. Мемнон. Ко иде пред њу?

Соломон. Спрам ње друге све Сасвим су ружне, ништа. Мемнон. То баш не То њене чари чине на њих мрак: Спрам алема је сваки камен блед. СОЛОМОН (силазећи се). На који начин да је поздравим? МвМНОН (с.илазећи се). Ал је-л јој срце лепо као лик? Соломон (изиђе пред Балкиду, која се дигла и ивлази иа лађе). Кад јарко сунце не хте сићи сад На сусрет тако светлој краљици То значи само: ваљда осећа Да бледи спрам Балкиде дивотне Те мени даје тај милени чин. Балкида. Што сунце, царе, што би оно ту? Где така ретка звезда слављена, К'о Соломон, што баца искре свуд У зачуђени свет — нас поздравља. Из близа виђен још си и већи Ја с чилим срцем ступам у твој крај И узимам ти поздрав као цвет, Ког мила рука на груд придене. Соломон Па остај дуго и не одби сад, Да Јерусалим с нама походиш. Ово је Мемнон, лекар, побра мој Но, моћи ћеш му загонетати. (Балкида се клања.) Балкида. Ово су моје деве — паз'те их. (Показује на своју пратњу). СОЛОМОН (пратњи њеној). Лепота нам је увек мила. . . • Мемнон. Хеј Дај, дотерајте амо камиле, Хајдемо сада сви у Јерихон. Соломон Не, доле, боље у Јерусалим, У Сион само иде таки гост. Симон (појављује се). Стан', царе, чуј ме, што ти светујем, 0, не видиш опасност, издају, Што гракће, као тица злослутна Над твојом главом. Ником не веруј!