Стражилово

759

СТРАЖИЛОВО. БР. 24.

700

Балкида. А ко је то? Соломон. Наш Симон. Симон. Прими га Суламкин, царе, поздрав, бриге пун. Соломон. Сад не, пријашко, после, после, знаш! Симон. Сад, царе. Трабанг. Хајде, иди. Мемнон. Столице! Соломон. Ти плашиш госте. Дођи ујутру! У Сион ! Хајдмо! У Јерусалим ! (Соломон, Балкида, зкене, свита, трабант и оружани оду на десну страну. Народ остане натраг. Долази Ахија с леве стране.) ПРИЗОР осми. С и м о п. А х и ј а. Н а р о д. Симон. Да — ако сутра буде свако жив! . . . (Најближој околини). Шта ви стојите? Вич'те: Живео! Отпадили се! Тако брзо зар? Да живи цар! Де, сложно: живео! Ахија. Не тако, већ: да живи Јеровоам! Не рекох ли вам? Сад су жене ту, Да, туђе жеие дошле у наш крај А после доћ' ће туђи пороци . . . Да тешког срама, што те, Јудо, тре! Пред душманима ниси саг'о врат Оборио си идолнички храм: Шго дршћеш сад пред робом жене те? Мекушац он је. Коме Господ д&, Да хиљадама суди, док је жив Тај мора бити чист к'о бели снег, Што пада с неба — а пред собом строг, К'о душман да је себи. Али он Он оста сам — јер све је растер'о Те пријатељи вичу: није чист! Први глас. Ти добро збориш — цар је идолник! Симон. Ко? Лажеш! Ко нас диже тако — он!

Ахија. Шта, он? Ко сврши љуте бојеве За Соломона? Не Јеровоам зар? Ко извојева цару победе Јеровоам. Ко је Саулова крв? Та наших старих цара огранак Јеровоам. Ко је пука сирота? Ко проли залуд племениту крв? Јеровоам . . . Симон (прекиде га дигав палицу). Стан', не грди цара свог, Владара нашег. Видиш палицу Процепићу ти теме маторо, Умрећеш с места, кад те ошинем. Неколико гласова. Не дај Ахију! Други гласови. Спас'те пророка! Ахија. Хајд, верни роде, вичи: живео Наш нови цар Јеровоам — живео! Први глас Јеровоам је јунак! Други глас. Он је цар! Трећи глас. Живео Ахија! Народ. И цар Јеровоам! Симон. 0 издајице! Хуле ви сте сви! Не бојим вас се, нек сам овде сам! Наш цар је добар, благ и праведан, К'о море му је милост без краја. Ал' мозак ваш . . . Не знате клицати, Толико сте му пута клањали; А сад? 0 гнусни, слепи пацови, Ви миши, што му благо његово Свак редом глође. Цигљом хулу ту, Кад матор грди цара честитог. Ил' ко сте ви? (Жагор расте.) Први глас. Ти ко си? СиМОН (у гунгули). Одлази! Ахија. Не растрзај га — мене ради не! Не растрзај га, роде. Он је роб, Па нема части — нема ума свог.