Стражилово

793 СТРАЖИЛОВО. БР. 25. 79 4

пезу свому госту за вечеру. Јупитар је све провидио био; кад су метли нред-а-њ вечеру, скочи са трапезе, па осветничким огњем сагоре дворе безбожнику. Сав застрављен побеже краљ у поље. Хтеде да зажали на своју судбу, али у место да му са усана сађе људски збор, разлеже се урлик, хаљине му се претворише у длаке, руке у ноге; постаде из њега крволочан курјак. Јупитар се врати на Олимп, посаветује се са боговима, па намери, да потамани неваљали род људски. Хтео је да распе муње по свем свету; али се побоји, да ће се етир запалити, те осовина васионе изгорети. За то одустане од тога, да муње по свету распе, па баци на страну буздован, који су му киклопи сковали били, да њиме грми. Регаи се, даса неба слије пљусак на свуземљу, те да тако људе водом потамани. С места затвори у Еолове пећине северни ветар и све ветрове, који растерују облаке, па само пусти јужни ветар. Слети ти тај на земљу на вдажиих крилих; грозно му лице црно као ноћ, по бради му се натупттила облачина, са белих му власи лије читава река, маглуштине полегле по челу, а са груди цури вода. Примаче се небу, руком дохвати облаке, који се у наоколо накупили били, па их стаде цедити. Гром загрми, киша стаде сипати са неба; под силном буром клонуше усеви, пропаде нада сељаку, оде с милим богом тешки посао, сав труд преко целе године. И Нептун, брат Јупитров, притече му у помоћ, да свет утамане, па сазове све реке (јер је он био бог мора и свих река и сваке воде, где је год има), те им овако прозбори: „ Разлите се, колико вам драго, продрите у домове, разбите насапе!" Реке га послушаше, а Непт\ н сам троножац свој забоде у земљу, земља се сва затресе, а воде на њу појурише. Те тако потекоше реке по ливадама, покрише поља, истргоше из корена дрвље, порушише храмове и куће. Је ли гдегод остао двор који, то му је ипак вода за час прешла преко главе, па и највиши торњеви утонули су у море то. Није човек могао разазнати, где је море, где ли сува земља; све је било сама вода, море бескрајно. Свет се гледао да спасе, како је ко могао: једни се попели на врх највиших брегова, други опет сели у чамац, па веслају над кровом утонулога дома или над виноградом својим. По грању шумском вијале се рибе; вепри и јелени се подавили; ч и т а в е п а р о д е п р о г у т а в о д а, а га т о

вода не достиже, то помре од глади по гори пустој, необделаној..." Даље се приповеда, како се спасао само Девкалијон, син Прометејев, са својом женом Пиром, јер му је отац казао, гата ће бити, те му је начинио лађу. Бог је дакле морао сићи у људском облику и игаао је по земљи, да види, како живе људи. Последица тог његовог пута била је страгана, јер ево читасмо, како је због силног греха, у ком је огрезао свет и онај владар, пустио воду на земљу и сав свет потопио. И ми Срби имамо једну народну песму, која је садржајем својим сасвим слична овој скасци грчкој о Девкакалијону и Пири. Песма је та: „Љуба богатога Гавана". У ћ>ој се пева, како је Бог заповедио анђелима, да иду по свету, да виде: „знаде л' сваки за Бога и за име божије". Место самога Бога иду анђели, ал у облику људском, као и сам Бог у оној скасци. Путујући анђели по свету наи!)у на дворе богатога Гавана, који је трогаио на сву меру, а и могло му се расипати, али није гледао на сиротињу, није јој чипио добра. Не учини тога пи божјима анђелима, који просише милостиње у Гаванову двору. Оно место тога наиђоше на грдњу и срамоту. Анђели оду Богу и кажу му, како је на лемљи, а Бог казни Гавана и његову жену Јелену, „поноситу госпођу'', јер овако рече Бог: „Чујете л.и, анђели! „Сиђте с неба на земљу, „Па идите ка двору „Богатога Гавана, „ На двору му етворите „ Ђалатино језеро, „Ухватите Јелену, „ТТоноситу госпођу, „За грло јој вежите „То студено камење „За камење вежите „Печастиве ђаволе, „Нек је возе по муци „Као шајку по мору. И у народној песми: „ђакон Стеван и два анђела" имамо нешто из такове скаске. У тој се песми пева, како су два стара путника били код ђакона Стевана, да виде, шта оп ради. Била је баш недеља. Путници запитају њега и његову жену, за што баш недељом да раде, „да сеју белицу шеницу". Они му одговоре, да морају и недељом да раде, јер ране на свом двору девет немо и девет слепо.