Стражилово

853

СТРАЖИЛОВО. БР. 27.

854

Па мртва? Само један пољубац! Још један само — неме усне ви! Те драге очи не гледају сад? Суламка мртва? Куку, Боже мој! (Дигавши очи к небу.) Да, грешио сам — нисам био чист Ал' опет, Боже, престрог ти је суд! За један ђор, за лаки заборав, За час неверства -— грозни, вечни гроб! 0, сву красоту земље имадох: Та златну круну, благо, престо, мач —

Над светом влад'о, срећан, радостан, И суд ми свет већ широм славио Високо стајах: Звезде злаћане К'о алем су ми главу китиле А сад — сад дош'о мој најнижи пад! (Трубље у славу победе.) 0, не свирајте! Каква победа ? Земаљски свете — смешна сујето! Та нашто све — кад нема Суламке! (Иадне преко лешиие.) Трубе свирају исалосно. — Завеса се лагано спушта.

-нгн -

СТРЕЉАНИ.

ОД ЉУВИНКА.

IV.

Београду једно пре иодие 188* догодила се два убиства. Тај догађај изазвао је не■ ^ обичну узбуђеност код СавЉана, где се та крвава драма одиграла. Амал-баша 1 ) Н. био је нод упраком царинарнице београдске. Беше старешина над осталим носленицима, који иа леђима товаре из лађа-житарица изнашаху. Са своје неуредности беше једнога дана из службе отпуштен. То је био узрок, те се он одважи, да изведе тај крвави злочин. Да-ли се из раније на то спремао, или не, то не знам, ал' ће свакако бити, да је премишљао по дуже, како да изврши св га плана. То се даје констатовати и тиме, што је сасвим сиремап дошао у кућу шефа царинарнице београдске, кад је тај злочин извршио. Једног дана, од прилике пред подне, ушао је у кућу, у којој становаше г. В., шеф царинариице. У кући беше стара мајка г. В. Амал-баша смотрено и опрезно пође вратима од собе, где је обично г. В. седео. Пред-а-њ изађе мајка г. В., — Је ли ту господин ? упита је амал-баша. — Иије! А шта ће ти ? — Треба ми! — Потражи га, рече стара, на пође у собу. — Стој! викну амал-баша, па потеже револвер на њу Отпоче кресати. Пуцањ се разлегаше но кући. Стара паде.

1 ) Старешина носача.

У то се појави г. В. Убица поче и па-њ пуцати, па се за тим обре нуз степенице доле. Г. В. беше неповређен. Рука убичина сигурно је задрхтала, те је хитац свој циљ иромашио. Веле, да у човеку има печега животињског. Мозке бити! Тигар је бесан, кад се раздражи, а човек је тигар, кад му крв иадне на очи. Амал-баша појури правце својој кући. Нагло уђе у собу. Подунре врата изнутра, па се намести поред прозора. Пред собом имађаше пуну нушку. У то се појавише жандарми. —■ Пико да ми се не приближи, грмео је убица, иа наиери пушку кроз разбијено окно од прозора. Један млад жандарм, од прилике 20 година, одважно пође нанред. Пушка плану. Жандарм се зањиха. Хитац је добро погодио. Жандарм тек прошапта : „Јадна моја стара мајко!" А за тим издахну .. . Два убиства у једноме часу!. . . С тешком муком савладаше га. Беше у рукама власти. Закон је изрекао своје. Пресуда је гласила: н а смрт! Да ли је то било дело ефекта, треиутне раздражености, не знам, ал биће да је с предомишљајем извршепо, јер, као што већ рекох, то се види из тога, што је спреман дошао у кућу свога бившег шефа. Ово мимогредно рекох, ради неких, који о томе резоноваху.

*) У броју 25. сгр. 797. ред 15. погрешно је штампано: код носледље полицијске власти, треба: код и С л е д н е и о л и ц и ј о к е вла-е ти.