Стражилово

СТРАЖИЈОВО иет ЗА ЗАБАВУ, 1 уиетное?. УРЕђУЈЕ МИЛАН ОАБИћ, БРОЈ 29, УМОВОМСАДУ18. ЈУ.ЛА 1885. ГОД, I.

ТУЂАШКОЛА" васпитање човечије нема важнијега ^ чинноца него што је мати. Она је прва ' и најбоља учитељица своје деце. Мати даје свом детету прве појмове о људима и свету, она му облагорођава срце, полаже основе будућега характера. Дело је то тако велико и тако тешко, да му није дорасла вештина ни најваљанијега учитеља, ни знање највећега умника. Само љубави рођене мајке дапо је, да изналази оне тајнепуне путове, којима се може приближити срцу и уму детињем. Једино она знаде, како ваља дух пробудити, а да се исти при том не оштеги. Свака друга рука нанела би му ту мање више вреда. С тога и јесте тако велика несрећа, кад дете пре, него што одрасте, остане без рођене матере. За читав развитак детињи то је најосетљивији ударац. Може дете добити и другу матер, која ће му се приљубити с највећом нежношћу и милосрђем, која ће се из све своје снаге трудити, да му замени р о ђ е н у матер. Али то никад неће постићи и успех ће далеко заостајати иза њеног труда и муке. II ако стане истраживати, како је то, да она не зна да погоди праве стазе, које воде дугаи детињој, наћи ће да је главни узрок у том, што „Туђе дјете твоје иије." Дух, што га туђа мајка буди, не пробуди се свеж и здрав, него бунован и оштећен. Тако као шго и ми устајемо тешке главе, кад нас немилостива рука тргне из дубока сна. Од матере долази дете у школу. Она је мати многе деце. Задаћа школе била би претешка, да она не добија већ децу, која имају прве основе васпигања. На том темељу, гато га деца из куће донесу, има школа даље да зида, а да зграда буде као што ваља, мора школа наставити свој рад тамо, где је мати престала. Васпитање и образовање у гаколи треба дакле да буде наставак, не прекидање

- ТУБА МАЈКА. мајчиног васпитања и образовања. С тога ће и гакола морати приступати деци на сличан начан и сличним путем, као гато је мати чинила, она ће се морати нарочито служити оном истом речи, оним истим језиком, који је дете код матере слугаало и у ком једино може оно своје мисли да прибере. Само своја гакола може на срећу детета да настави дело мајчино, а т у ђ а гакола била би прекидање тог дела; што она зида, неби било у вези са темељем и то растројство, што бива у наше дане на жалост тако често, буде обично на пропаст будућега човека. С тога сви свесни родитељи настоје, да им се деца што дуже образују матерњим језиком. Само он носи за ум светлост, само он буди, а сваки други језик, ако пре времена дође, само збуњује и затупљује. По мишљењу свих припознатих педагога једино је образовање на основу матерњег језика здраво и берићетно. II што се дуже придржава тог основа, у толико је духовни развитак бољи и успешнији. Нарочито се ни у тако званим средњим гаколама, у гимназијама и реалкама, не сме напуштати тај основ. И српски народ у Угарској заузимао се увек за средње школе, у којима би се његови синови на основу матерњег језика спремали за науке на свеучилишту. Право на тај захтев признавано је нашем народу у више маха и у угарском сабору и исказано је и у самоме закону. Разуме се по себи, да се тим, што би неке средње школе биле српске, неби из истих искључило учење страних језика, а па име су српске школе увек показивале готовост, да што боље и темељније уче и негују маџарски језик, који је по нагаим приликама неопходно потребан и користан за сваког угарског држављанина. Али у наточ свима захтевима здраве педагогије и интересу просвете виђамо ми, како се