Стражилово

9 27

СТРАЖШ10В0. БР. 29.

928

људи, који мрзе на рад у једнакости, који срамно робују, само да им се допусти, да и они од своје стране могу угњетавати своје суграђане. Исократ. Ко не чини никакве неправде, васлужује поштовање; али два пут и још више заслужује поштовање онај,који не трии, да и ко други чини зла. Платоп. Победио сам Филипа јер се нисам дао подмитити његовим златом! Непобитна је истина, да онај, који купује, потчињава себи човека митника. Али правих, чистих руку родол>уб слави победу над поткупнином. Тако и наш град, што се мене тиче, није претрпио пораза. Димостен. Нлатон је желио, да се иијанци иогледају у огледалу, како би се чували у напредак од тог зла, видећи себе тако наружене. Диоген из Лаерте. Не чини другоме оно, што би мислио, да-је зло, да други теби чине. Исократ. Што замераш своме ближњему, не чини ни сам то. Тал. Закони су као паучина: упадне л у паучину слаба буба, она је ухваћена; али јача буба је раскине, те се спасе. Солоп. Замерали Зеуксу сликару, шго ради споро. „Ја", рече, „кад сликам, требам истина много времена, али ја сликам и за вечита времена". Плутарх. Ираклит је учио, да ваља журније угушивати неправду, него ли пожаре, и да се сваки народ треба да бори за своје градске опкопе. Диоген из Лаерте. Већма се ваља бојаги прекора него ли закона. Елеовул. Таји своју несрећу, да јој се не радују твоји душмани ! Пернандар.

„Живот је несрећа", рече неко Диогену. А овај одговори: „Није живот несрећа, већ вао живот." Диоген из Лцерте. Краљ Креон: Не знаде л ти за моју забрану? Антигона: Знала сам за ту, јер је била обнародована. Креон: Па ти се инак усуди погазити те законе? Антигона: Те ваконе није издао ни Зевс, ни богиња иравде, и ја мишљах, да закони човека самртна немају те силе, да унишге законе, који нису писани, који су неиро" менути а установл>ени су од богова. Ти вакони нису од јуче или од данас; живе вечито и нико им не вна порекла. Софокле.

БИБЖЈОГРАФИЈА. На окоме месту огласићемо сваку српску, хрватску и словенску књигу, која стигне уредништву на књижевни приказ. Одене доносићемо о онима, које иду у круг нашега рада а пре свега о оригиналима. * НлемиТ .СКО гиездо. Роман Ивана С Тургетева. Превод с руског. Београд. Накладом књижаре В. Валожића 1885. Цена-1'/2 Динар. Народна библиотева Браће Јовановића. Свеска 109 Немањићи, од Јовава Рајића. IV. — Цена 16 н. (35 иара). 8ок1са. Т^гокаи риско§;а етуо1;а и ре* ста. Иар18ао ЈНја Окги§-1<;. 2а^ге"ћ. 1ЧаИас1а „Ма^хсе Нгуакзке". 1884. 8уегак ЕХХ"У - -1ј ХХУ 1. „2а1заупе кпЈ1Гшсе" „МаИсе Нгуа*вке". Цена 60 новч.

Са данашњим бројем престајем бити уредник овога листа. Јован Грчик С данашњим бројем примам уредништво. Милан Сави^. ОД АДМИНИСТРАЦИЈЕ. Са бројем двадесет шестим завршило је „Стражилово" по године свога излажења. Молимо учтиво све оне, који се само на по године претплатили, да продуже претплату. — Имамо неколико поштованих претплатника, који нису још подмирили другу четврт, и њих молимо, да учине то што пре. Други број нашег лиота треба нам. Ако би когод имао или хтео да прода, платићемо по броју 15 новч. Писали смо већ на више страна, куда смо број на углед слали, и молили, да нам врате, но ни одговора не добисмо. САДРЖАЈ: Туђа школа — туђа мајка. Од ? — Прометеј. (Гете.) Од —в. — Из паметара повнањског учитеља. Од Хенрика Шенкјевича. (Наставак) — Слике из новије италијанеке књижевности. Написао Марко Цар. — Брег ватру баца (Наставак.) — Листићи: Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевне новости — Смесице. — Читуља. — Афорисми, — БиблијограФија. „СТРАЖИЛОКО" излави сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину^ 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова 44 у Нови Сад.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛ.ЕТИВА У Н. САДУ.