Стражилово

951

СТРАЖИЛОВО. БР. 30.

952

Ако не узмемо, да земља прима оксиген из васелене, морала је прва атмосфера земљина бити куд камо већа него што је данас. Истина је да се. наша атмосфера нроменула, — геологија то доказује, — али не тако, ко што би требало да је по овој ипотези. Даље по овој ипотези мораће скоро бити крај вулканима. Сад је на квадратном палцу још само три фунте оксигена, па још неколико стотина или иљада столећа па нема више вулкана али нема ни — органског живота, јер оксигена неће бити. Ио могли би узети, да земља купи из васелене оксиген. Може то бити! Али ни један озбиљан и разуман природњак неће се на то обзирати! Трећи назор је од Роберта Малета. Г о б е р т М а л е узима, да се земља свлачи а губи од своје пратоплоте. Унутри се хлади и пуца па од горе кора пада, ломи се а тим се развија топлоте колико треба. Јесте хлади сеземља али је цела кора још танка а унутри је топло претопло и не може се земља свлачити нити падати. Има и четврте ипотезе. Ова не дреши чвор већ сече. 11о њојзи постаје местимице топлота но не зна се а и пе пита се како и откуда. Топлотом се тумачи бацање ватре из брегова. Оном се ипотезом најлакше долази до готових појава но откуд њих, то је тајна. А баш ту тајну треба открити. Ипотеза не тумачи дакле појаве ни најмање. Иа још је једна ипотеза. Она се оснива на томе, што многа чврста тела, која су под јаким притиском, таки у течно сгање пређу, чим притисак нопусти, а топлоте нити се изгуби нити се добије. Кад се дакле уклони притисак над лавом, могу вулкани ватру бацати. По овоме не јављају се вулкани увек па ни редовно. Има дакле више назора, којима се хоће, да нротумачи вулкан. Више их је, и хоће се њима да тумачи али се не тумачи ни једним честито. Зна се, да топлота мора играти улогу у вулканима али се још не зна, откуд тонлоте те. Т о ј е тајна данас ј ош. Обазримо се још и на то, шта све мора имати ' на уму онај, који је рад, да тачно протумачи вулкане и њихову ватру.

а. Лава није могла под земљом стајати од како је земља постала, јер је јако еластична и експлозивна. Није могла она тако чекати на згоду па да покуља. Ми морамо узети, да је она у свом првом стању мирна и није експлозивна а снагу експлозивну добила је пре него што ће излазити из брега. Не сме се узети, да је она увек у таком стању била, као кад ју брега избаца али не можемо ни то усвојити, да је чекала, да гдегод отвора, пута, нађе, па да изађе. Ј1ава крчи себи пута сама а не тражи га. Не тражи она брега пи кратера, већ кратер прави. Ј1ава излеће из брега сама од себе снагом еластичном. Теорија има да протумачи дакле, како се маса нека, која је пре мировала, и избацити није могла, уједанпут прорадила, оснажила и како да баца. б. Важно је и то, што вулкан прекида радњу своју, не избаце они уједаред све, што имају већ све у оброци од времена на време. Кад је ова ватрена, експлозивна течност толико у земљи била пуна снаге и чекала само на одушку, зашто да не избаци све, кад је одушке добила? Зашто да се сад не затвори отвор за свагда ? Одговор би био: лава није ни имала у свом првобитном стању довољно енергије, она добија снагу помало у оном јазу, где је. Кад је доста добије, пробије поклопац и све излети наиоље. што снаге за лећење имало. Ждрело се затвори и — поново ће се отворити. Теорија мора наћи и оно, што лави даје од времена на време снаге, којом ће да излеће. в. Вулкани за дуже време издаду врло много топлоте и онет се не опажа, да се уморили, да су хладнији. Топлота, коју лава изда тек је неки део од целе топлоте, коју вулкан даде. Килауеја разбаци много пута више топлоте, тиме, што ју мирно зрачи на површини својих језера од саме лаве, што пару ираве и иначе ју издаје него самом ерупцијом лаве. Мауна Лој а разбаци силну топлоту истим путем. Исто ваља мање-више и за све друге вулкане, ради-ли они без престанка или са престанком. Мада издају вулкани топлоту тако силну, не малаксавају, не хладе се. Шта више, има прилика, по којима можемо судити, да је земља под њима сад топлија иего пре. И то све има теорија да нротумачи. г. Напослетку се мора теорија обазрети и на то, што су вулкани у они крајеви, који се скоро дигли или се још дужу. с. М.