Стражилово

СТРАЖИЛОВО. БР. 30.

900

на свет. Задаћу ту узео је Варшавски одбор на себе. До сад су изаигле две књиге, у којима су списи Кохановскови на матерњем му језику; у трећој књизи биће му списи на латинском језику, а у четвртој књизи биће скуттљен сав биограФско-критички материјал о том песнику. Двадесет научењака раде око уређивања тих књига, у којима ће бити првобитан текст са језикословним и историјским нримедбама, и са дужим или краћим уводима, у којима ће се описати постанак ког спева и његов историјски и естетички значај. Кохановски је као песник многостручан; на сваком сепољу песништва покушао а већим делом с.ворио је вначајна дела. Издање ће изаћи са сликом песниковом. — Поводом прославе св Ћирила и Методија у Велехраду поникла је мисао да се покрене свословенски лист, у ком ће се писати на свима словенским језицима, да тако Словене зближи. — Чески песник Карло Кучера написао је песмицу „Црногорка", у којој се описује жена, којој је паша дао ударити жиг полумесеца на леву руку, и која је ту руку искинула и опет одбегла. — Од Брет Харта, који као амерички конзул у Енглеској живи, излази нова свеска приповедака под насловом „Ву вћоге агн1 1ес1&е". — У Паризу се спрема потпуно издање дела Ивана С. Ту.ргењева у Француском иреводу. — У Јананској се живао ради на тим, да се уведу л атинска слова у свим гранама саобраћаја и књижевносги. То би много олакшало сазнавање тог језика — У Перзији с.у почеле да излазе прве редовне новине, „Есћо <1е Регзе \ на Француском језику. — ПроФ. Хенрик Брукш, који се не давно вратио из Перзије, скупља своје списе о нерзијској књижевности и историји. И сам ГПах дао му је свеску песама, које је он сам спевао; песме су љубавне, жалосгиве а многе шаљиве и заједљиве. — Виктор Иго је за сабом оставио ова цела: „Мајка", шаљива игра у једном чину; „Влажна шума" и „Гатка о мачу н су драме у дијалозима; „Можда Гаврошев брат", шаљива игра у једном чину. У „Океан)'" а у другом му делу у „Гомили камења" огледају се свакидашње мисли и досетке његове, ту има свачега: свихова, ирозе, одломака из драма, призора из шаљивих игара, философских мисли, равговора, дистиха, цртежа и т. д. Све ће то скоро угледати света. Но тим још није исцрпљена сва осгавина. — У народној библиотеци у Милани удешава се засебна дворана „В^Но^ћека Мапгошапа" у којој ће ући сва дела и сви заостали рукоииси тог великог талијанског иесника; даље с.ва издања његових дела у разним језицима и још многе реликвије Манцонијеве. — Дело Стенлијево „Конго и оснивање државе на Конгу" изангло је у немачком преводу, у Липском код Брокхауза, 2 књиге 9 Фор.

0 М Е 0 И Ц Е. — У Риму је нађен рукопис из доба пане Сикста V. (1588 - 1590), из ког се видело, да је тај знаменити папа био ирви који је хтео да прокопа вемљеуз Суечки. Што илан није извед*ен, уврок је недостатак у новцу а још и то, што су тадашњи научењаци мислили да ће се тиме променити висине мора, средиземног и црвеног. — У Паризу има и таквих песника, који се баве само састављањем к зв. шанвонета, таквих песама, које се певају по каванама. Гдекоји од тих заслужују тако по 10,000 Фор. годишње. — У Паризу излазе новине за просјаке, и то недељно. Новине се не баве ни политиком ни књижевношћу, већ ли практичким интересима својих читача. — Поводом 400 годишњице открића Америке, г. 1892 хоће општина Женевска да удрси изложбу разних америчких производа, и да подигне музеј, у који ће да се смести све, што је с Колумбом у свези.

Ч И Т У Љ А. Гђа Савета Двмитријевићка рођ. Рашићева, чланица српскот народног позоришта, преминула је 16.- (28) о. м. у Новом Саду. Покојница је приказизала важније улога а истакла се особито као иевачица. ЈГака јој црна земља!

БИБЛИЈОГРАФИЈА. На овоме месту огласићемо сваку српску, хрватску и словенску књигу, која стигие уредништву на књижевни приказ. Оцене доносићемо о онима. које иду у круг нашега рада а нре свега о оригиналима. * Гласннк срнскога ученог друштва Књига 62. Расправе и други чланци. Са две илике у ирилогу. У Бео граду 1885. Суламка, жалосна игра у пет чин:>ва, написао фран, а Кајм, превео Благоје Вранчић. — Зборник новоришних дела, свеска 18 — У Новом Саду, трошком књижаре Браће М. Поновића, 1886. — Цена 40 нов. Иснравак. У 28 бр. нод чланком „Стрељани" стоји погрешно „наставиће се." Ти су чланци у опште свршени. У прошлом (29.) броју „Стражилова" иод „Афорисмима" поткрале су се две штампареке погрешке. На страни 927 у првом реду одозго у место „који мрзе на рад у једнакооти" треба да стоји „које мрзе на ред у једнакости" а у четвртом реду одовдо изостављено је неколико речи. Цела реченица гласи „Ираклит је учио, да ваља журније угушивати неправду, него ли пожаре, и да се сваки народ треба да бори за правду као за своје градске опкопе."

СЛДРЖА .Т: „Владислав Посмрче". Одломак из трагедије. Од Николе Ђорића. — Снови, снови!... Новелета Ђуре Поповића. — Српске иародне пјееме. Прибиљежио у Босни Ђорђе Свитлић. — Хајдук. Приноветка М. Ј. Илијћа. — Из наметара новнањског учитеља. Од Хенрика Шенкјевича. (Свршетак.) — Брег ватру баца (Свршетак.) — Књижевност: 1уап ТгпвМ. ВуакоЦка ти (1је1а. КпЈ1§;а (1ги§-а: Кпеамсе. — Листићи: Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевне новости — Сатесице — Читуља. — Библијографија „СТРАЖИЛОЛО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на цо године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИВА У Н. САДУ.