Стражилово

957

СТРАЖИЛОВО. БР. 30.

958

за Детопис чланак, Прилози за историју ЈЦрне Горе, иснисани из кризовуља цетињског. Издаје се на оцену Милану А. Јовановићу. — Никола Р. Козаровић из Београда гааље за награду шест позоришних дела, која се одбијају, јер не вреде ништа. — М. Ј. Илијћ шаље за награду приповетку ГГрви пољубац. Издаје се на оцену Светозару Савковићу. Јов. Петровић из Нове Градишке шаље за награду народну песму, Радецки. Издаје се на оцену Ђорђу Рајковићу. — Стеван Лекић подноси своје мишљење о чланку јована Живановића, Два три закона из науке о гласовима српским. Чланак се прима. — Миленко Р. Веснић јавља, да преводи одломак из Ранкеове историје о Босни, и нуди превод за ЈГетопис. Не прима се. — П. Кнежевићу, Љубомиру Дотићу, Богдану Добросављевићу враћају се рукописи, који нису примљени — Тако исго и Јаши Игњаговићу, који је изјавио да је он писац Патнице. —

ПОЗОРИШТЕ И УМЕТН00Т, (Српско народно позориште у Руми). Позоришна дружипа приказала је у Руми досада 4 комада. — У суботу 6. јула дало је друштво први комад: „Робијашеву ћерку" позоришну игру од Вилбранта. — У недељу 7. јула била је друга представа ван предплате: „Рат у мирно доба" шаљива игра од Мозера и Шентана. У овоме комаду видесмо први пут новога члана г Десимировића у улови ђенерала Драгића. Промишљено и озбил>но, као што то једном ђенералу пристоји, без икаквог иретеривања, извео је своју улогу добро — само примећујемо на њему још несигурно кретање, које ће временом нестати. Гђце М. Максимовићева и С. Бркићева, нове чланице, нису имале том приликом веће улоге, но рећи ћемо о њима своје мњење доцније. У уторак 9. јула дало је друпгтво: „Иаше шене" шаљиву игру од Мозера и Шентана. — У четвртак 11. јула дало је друштво шаљиву игру: „Чашу воде" од Шкриба — У суботу била је позоришна игра: „Дебора". — У Варшави је умрво славни пољски глумац Ј осиф Ристер у 05. год. живота свог. — У Лозани, у Швајцарској, нађена је слика, мадона, славнога РаФаила Санчија, о којој се није знало да постоји. КЊИЖЕВНЕ Н0Б0СТИ. — Изишла јб 62. књига Глаеника српокога ученог друштва, у њојзи су расправе и други чланци и две слике у прилогу. Садржај 62 књиге овај је: Енглеска, француска и српска порота, од Ј. Авакумовића (наставак). Рамондије у Србији, од дра Саве Петровића, са две слике у прилогу. — Ко је наследник српске пећке патријаршије и коме за данас по праву припада врховно право иад сарајевском православном митрополијом ? Исторично-критична црта од В. С. Д. — Манастирско непокретно имање у краљевини Србији, од Богољуба Јовановића (прва половина).Српске насеобине у јужној Италији. Први исвештај члава проф. Риста Ковачића. — Скуп српскога учиног друштва, 30. јануара 1885. Добили с.мо нов књижевни лист „Зету", који уређује Филип Ј. Ковачевић а излази на Цетињу. „Зета" је управо препорођена „Црногорка", која је с 25. бр, престала излазити. „Зета" ће излазити једаред недељно, и то четвртком, на целом табаку, и доносиће „гтроизводе лијепе књижевности наше у везаном и невезаном слогу, као : разне поетске саставе, пјесме лирске и епске, драматска дјела, приповијетке и т д.; доносиће расправе о појединим неосвијет-

љеним питањима наше историје и саопштаваће разиа градива за боље познавање наше прошлости; доносиће расправе о појединим питањима наше књижевности а по потреби освртаће се и на страну књижевност; доносиће критичне претресе појединих књижевних дјела наше књижевности и биљежиће вјерно све што се у њој појави." Цена је на год. 4 ф. на по год. 2 ф .; на 3 меееца 1 ф. Претплата из Аустро-Угарске шаље се на г. ПетраРамадановића у Котор с означењем да је претплата на „Зету". Први број „Зете" има овај садржај: Рустем и Зораб (из шах наше) — Ускок-Јанко, приповетка из црногорског*живота — Сеоба Ивана Црнојевића на Цетиње. — Јаков Леопарди и његова обитељ, — Жена по Шопенхауеру. Сви су ти чланци наставци из „Црногорке". — Топло препоручујемо нашем свету тај једини књижевни лист јуначке браће наше Црногораца. Досадашњи бројеви „Црногорке" одликовали се лепим и бираним чланцима; уверени смо, да ће тако бити и у „Зети". I ћошз ауЉиз! — У листку „Трећег Одјека" излази већ давно најзнаменитије дело Јонатана СвиФта, енглеског сатлричког и политичког књижевника (1667 1745.). „Путовања Гуливерова". То је политичка сатира на оно доба у Енглеској, кад су Уелпол, Болинброк и др. управљали држа. вом. — Заиста сретна мисао од уредништва, да и нама изнесе то красно и чисто дело у преводу. — Др. Јован Томић у Београду позива на претплату на књигу „Трговачко право". Цена 50 нов. — Од књига Љубомира П. Ненадовића изашла је једанаеста свеска, са овим садржајем: ТеоФило, Бегунци и Кузман. Издање „Задруге штампарских раденика" у Београду. Цена 1 динар. — Драматеки списи Манојла Ђ о рђев ић а-П риренда, књ. II., доштампава се. У њој је,,3латна гривна" поворишна игра у 4 чика и „Динамит", шаљива игра у 2 чина. Цена 50 нов. или 1 динар. Ко наручи осам књига, добија једну на дар. Књижарама, ако за готово наруче најмање 50 књига, даје се 25°/ 0 . Наручбине прима и отправља у наточ штампарија Ф. Фишера и др. у Загребу, Пре радовићева ул. бр. 4. — Препоручујемо нашој публици та дела писца „Слободарке" најтоплије. — Како је г. Ђорђе Рајковић покренуо нов лист, напустио је уређивање „Гласа истине". Уредништво је прешло у руке г. Саве Петровића, нознатог књижевника нашег. — У листку „Заставе" ивлизило је неколико приповедака славног ческог песиика Јана Неруде. Добро . би било, кад би се и на даље упознавао наш свет тим ческим великаном. — Ивашла је друга свеска „РНгибпо^а гјестка", што га издају у Осеку др. Иван Зох и Ј осиф Менцин. Садржај је Африка-Александринска књижница. — Ђуро Дежелић, негдашњи уредник „Ога^оЦиЧза" а садањи уредник „Ођсшага" издао је књигу „Виггапсј", готап 12 етуо^а ћгуаквко^; (Загреб, цена 80 нов.). Дежелић има лепих заслуга за хрватску књижевност, особито у струци новеле и песме. — Иван Лепушић, учитељ у Бањалуци ивдаје дело „8Нке 17. Возпе". Прва свеека је већ угледала света а садржај јој је весела игра у 3 чина, И8 босанског живота: „МајСГп атапеЂ". Цена 20 нов. — Прошле године слави.ш су Пољаци тристагодишњицу свог славног песника Јана Кохановског. Поводом тим решено је, да му се у величанственом издању изнесу ова дела