Стражилово

989

ОТРАЖИЛОВО. БР. 31.

990

„Ил да идем свјетом базат, Тајит твоје лјепо име, Сјетан сламкз г свим показат, Што но с тобом растави мв. м Заиста, заљубљени и бламирани момак са сламком у руци, коју намеће сваком. не може се озбиљно схватити. Даље вели, да „дјелећи се нјесник сдваја" (55); та замисао задаје ми толико главобоље, колико и квадратура круга. 0 очима и о виду „драге" добијамо бар јасна појма, кад се каже: „Смиље рлете куда зрије- (56), јер знамо, да је мало разрока; али можда јој то доликује. Тако исго добијамо чудна појма о снази Краљевића Марка, кад је био у стању и „цвјет калопер да смрви" (57). Душевно стање драге његове сад нам је јасно: она је „бјесна" (57). На његово „бацање својих шесгопера" опажа он „већи гњев јој у лицу", и да она „од муке жедњи" (58.); бар је видео, да јој се песме његеве не допадају. Из сваке се песме види усиљена афектација; али ни из једне можда тако, као из песме „Тешки јади". Ко хоће да је чита. нека се потруди, она је на страни 58. — Кад песме, које је „крвцом писао" њу у срце не „жацнуше". онда појмим екскламацију ,.за пјесму нам слабо мари" (60). Не знам, зашто да јој се душа „трза" (61). Дознајемо даље, ма да нисмо радознали, да му је драга „срамећа", јер је — „чистоћом сва дивна"! Зар је то чудо, кад се девојка умива ? Ту онда заиста морају

Г Л А 0 Н И К. — Сдовиначко друштво „светог Мохора" наградило је ове године четир списа поучног садржаја а само један спис забавнога, ма да је на расписани стечај стигло 24 забавна а 35 поучних списа. Г1а знате .ли, колико има чланова то словиначко друштво ? Има их 29.557. Само ове године уписало се нових 1055 А „Матица Сриека"? Од кад постоји, од год. 1826., па до данас није никад имала ни толико, са живим и са мртвим, колико је сммо за једну годину прирасло друштво св. Мохора! Да богме, да извештач у „Кресу" може ускликнути: ;; То је превесео знак нашег напретка, и хвала свима повереницима и пријатељима, који раде за друшгво!" ПОЗОРШПТЕ И УМЕТНООТ. — (Испитни концерату земаљскомгласбеном заводу у Загребу.) У нрисутности ванредно многобројног опћинства држан је јучер у вемаљском гласбеном ваводу иснитни концерат, на којем наш гласбени завод показује ширему обћинству, колико су његови иитомци напредовали. Покавало се да учитељи завода своју дужност схваћају и

„У чуду си сви да стоје Чујућ славу нечувену," особито кад сви дознају, да су њене врлине „млјеко" (62). Трнски нас даље уверава, да му крв није вода „Није. није крв ми вода," а у једно, да „вера", апстрактан појам, има живе живце „Сви јој живи живци стрепе Кадн Хрват вјером крене ц (63). Смисао сгиха: „Уздисај ти чувши врући Сви се свегци смиловали" ,6 4) постаје ми бар у толико појмљив, што свеци, који немају телесно ухо, могу чути чак и то, да су уздисаји в р у ћ и. На што се пак имају смиловати, то ми је опет магловито, јер напгго драгој милости, кад „Молитвом ћеш клекла нице Још покорит небеснике (64). Очевидно је, да ће она у небу произвести револуцију, као год што су негда радили стари грчки богови. Ванредан, баш хотимице тражени несмисао лежи у песми „Златокоса премица'' (65). Зар Трнски мисли за иста, да су оне нагомилане речи баш „чудо од лјепоте" ? Шта хоће само она мртво-жива хаветиња у снегу ? Па с њоме да се дика сравњује ? Али да, у том другом делу „Крјесница" снршава се сваки „шестопер" са ускликом на драгу; било свезе и смисла, то је друго питање. (Свршиће се.) ШШФ врше, да питомци марљиво уче, показало се даље, да опћинство главнога града прати великим интересом испите у нашем гласбеном заводу Концерат је започео Зајчевом увертиром, која је написана за мали оркестар (Флауту, виолину, цело и 2 гласовира осмороручно), те је мелодијозва; питомци извели су увертиру вр.ло тачно; млади гуслачи извели су задаћу и вешто и енергично. Госпођице Зечићева и Хржићева певале су двопев из Мозартово „Со81 ^ап ^и^е" свежим и угодним гласом, и ако и надаље марљиво уче, могу и много даље дотерати Мала Естела Посинерова одгудилн је на виолини Шубертову сонатину а пратила ју је на гласовиру мала Бела Печићева; обоје деце играло је коректно и по такту, особито код гудачице ваља нагласити тачну интонацију. Савршеног пианисту упознали смо у Алберту Шварцу^ који је извео врло тешку комповицију РаФОву, показавши, да има и снаге и истрајности и да је већ прибавио много техничке вештине. Буде ли и надаље једнаком марл>ив <чпћу неговао своју гласбену струку, може и он далеко дотерати, Леп таленат упознасмо у младом Стјепану Куглеру (цело), који свој инструменат учи тек две године; једна-